Kamate na kredite neće padati

„U posmatranom periodu banke su najviše sredstava plasirale preduzećima i stanovništu, od čega su krediti preduzećima porasli za 39 odsto i dostigli 440 milijardi dinara, dok su krediti stanovništvu iskazali porast od čak 60 odsto i dostigli iznos od preko 300 milijardi dinara“, kaže Mira Erić, viceguvernerka Narodne banke Srbije.

Prema rečima naše sagovornice, u bankarskom sektoru Srbije prisutna je jaka konkurencija. Naime, nakon uspešno sprovedene vlasničke transformacije kroz proces preuzimanja privatnih ili privatizovanja državnih banaka, gde su kupci bili prvoklasni strateški investitori iz inostranstva, u vlasništvu stranih pravnih i fizičkih lica su 22 banke sa 77 odsto bilansne sume bankarskog sektora, 75 odsto svih plasmana i 75 odsto svih depozita, dok, s druge strane, pojedinačno učešće nijedne od tih banaka u bankarskom sektoru Srbije nije prešlo nivo koji bi im omogućio uspostavljanje monopolske pozicije.

Da li mislite da se poslovanje banaka odvija po principima dobre poslovne prakse, s obzirom na to da ima mišljenja kako su banke na tranzicionim tržištima zainteresovane za što veću zaradu?

Principi dobre poslovne prakse i težnja za ostvarivanjem što većeg profita nisu u koliziji. Moguće je da banka posluje u skladu sa dobrim poslovnim običajima i da istovremeno ostvaruje visoke profitne stope. Takva praksa je karakteristična je za sva tržišta, a ne samo za tranziciona.

Istovremeno NBS adekvatnom supervizijom banaka i aktivnostima na zaštiti bankarskih usluga, u okviru novoformiranog Centra za zaštitu korisnika deluje u pravcu stvaranja uslova za funkcionisanje bankarskog sistema u skladu sa dobrim poslovnim običajima i jačanja transparentnosti poslovanja.

Treba, međutim, naglastiti da ovakvo ponašanje najviše štete, dugoročno posmatrano, nanosi upravo tim bankama.

Potrebu za usvajanjem dobre prakse prepoznala je i sama bankarska industrija i Udruženje banaka, pa su u 2007. godini doneli Etički kodeks ponašanja kojih treba da se pridržavaju sve banke čime se dodatno utiče na banke da izgradi dobre i profesionalne odnose sa klijentima.

Pored toga, banke su zajedno sa Udruženjem započele dobru praksu davanja preporuka za jednoobrazno postupanje povodom raznih pitanja, tako da se na taj načim daje značajan doprinos izgradnji adekvatne prakse poslovanja.

Da li očekujete da posle buma u poslednjih nekoliko godina i „glađu“ za kreditima banaka, u narednim godinama banke sve više svoje poslovanje baziraju na konkurentnosti svojih proizvoda i da se bore za svakog klijenta? Kakav bi to kvalitet donelo građanima?

Sve izraženija konkurencija na tržištu, po pravilu, dovodi ne samo do smanjenja cene bankarskih proizvoda već i do podizanja kvaliteta usluga koje banke nude klijentima. Po dostizanju određenog nivoa kreditne zaduženosti i zadovoljenja osnovnih potreba stanovništva, uz istovremeno jačanje transparentnosti poslovanja i veće informisanosti klijenata, može se očekivati usporavanje kreditne ekspanzije u segmentu kreditiranja stanovništva.

U takvim uslovima, bankama će biti teže ne samo da privuku nove, nego i da zadrže postojeće klijente, što će neminovno dovesti do ponude šire lepeze novih proizvoda i podizanja kvaliteta bankarskih usluga, a naročito u oblasti kreditnih i platnih kartica i u oblasti elektronskog bankarstva. Zato je od izuzetne važnosti zdrava konkurencija, ali i finansijska edukacija stanovništva.

Kakva su očekivanja NBS, da li će kamata na kredite rasti ili padati i od čega to zavisi?

Visina kamate na kredite zavise pre svega od makroekonomske stabilnosti, stope inflacije, kamatne stope i raspoloživosti kapitala na međunarodnom tržištu, kao i visine referentne kamatne stope NBS.

Iz toga bi se moglo zaključiti da kamatne stope na kredite neće padati, kako zbog inflacije, tako i zbog referentne kamatne stope, s jedne, ali i zbog aktuelne situacije na međunarodnom tržištu kapitala, s druge strane.

Međutim, ne treba zaboraviti da na visinu kamatnih stopa neminovno utiče i tražnja za kreditima, koja je u Srbiji još uvek, posebno kada je stanovništvo u pitanju, izuzetno visoka, pa sve dok postoji tražnja, ne postoji potreba da cene kredita snižavaju značajnije.

Pored toga, na kamatne stope utiče i konkurencija, tako da, iako je došlo do blagog smanjenja kamatnih margina u Srbiji, čini se da u uslovima jačanja konkurencije i postojeće profitabilnosti banaka ima prostora za njeno dalje smanjenje, posebno kod pojedinih vrsta kredita.

Guverner je najavljivao da će NBS izaći sa svojevrsnom rang listom banaka po tome koliko su spremne da izađu u susret klijentima. Da li se od toga odustalo i ako nije kada će početi da se objavljuje i po kojim kriterijumima?

Banke se trude da zadrže svoje klijente i da privuku nove, pa se ne postavlja pitanje njihove spremnosti da im izađu u susret. To je sastavni deo njihovog posla, jer će u protivnom, konkurencija imati koristi od eventualne njihove nespremnosti.

Banke su u toku prethodne godine ustrojile posebne evidencije i započele izveštavanje NBS o tome kako da postupaju i rešavaju po prigovorima svojih klijenata. Mnoge od njih su organizovale i posebne organizacione delove koje se bave ovim poslovima. To je, pre svega, u interesu samih banaka i njihovog menadžmenta, jer je to jedan od indikatora rada njihovih službi sa klijentima.

Inače, na sajtu NBS su 24.12.2007. objavljeni rezultati ankete banaka povodom odobravanja kredita sa tzv. jednosmernom deviznom klauzulom, koja podrazumeva da se anuitet obračunava primenom kursa ugovorene valute na dan njegovog dospeća, s tim da on ne može biti niži od kursa važećeg na dan puštanja kredita u tečaj.

U javnosti su se pojavile špekulacije da su na nedavni nagli pad vrednosti dinara presudno uticale banke svojim postupanjem, da li je to tačno i ako jeste, kako NBS to može da utiče da se to ne ponovi?

NBS je davala i redovno daje zvanična saopštenja povodom kretanja kursa na tržištu i faktora koji utiču na ta kretanja, na osnovu ozbiljnih i detaljnih analiza, kao i povodom pomenutih špekulacija. Banke su posrednici u trgovini devizama, koji te poslove obavljaju za svoje klijente. One ove poslove u određenom obimu, a na osnovu sopstvenih procena tržišnih kretanja, mogu obavljati i za svoj račun.

Naravno, kao i svuda u svetu, banke imaju za cilj da zarade na razlici između kupovnog i prodajnog kursa. Kurs dinara se, naime, formira na osnovu ponude i tražnje za devizama i na njegovo formiranje utiče čitav niz tržišnih faktora. Da su pomenute izjave tačne, onda bi se neminovno postavilo pitanje zbog čega banke nisu uticale na rast kursa i u prethodnom periodu.

Kako će se, po Vašoj proceni, dalje razvijati bankarsko tržište i da li će se nastaviti trend ukrupnjavanja?

Proces ukrupnjavanja, kao i pojačana konkurencija na domaćem tržištu, i u narednom periodu će uticati na dalje smanjenje broja banaka. Predstoje procesi pripajnja i spajanja u okviru tri grupe banaka sa zajedničkim većinskim akcionarom. Krajem godine okončano je pripajanje Panonske banke Inteza banci, a najavljeno je i spajanje NLB LHB banke i NLB Kontinental banke.

Po vašem mišljenju da li je bolje štedeti u bankama, investicionim fondovima ili kupovati akcije na berzi?

Generalno, oni koji imaju mogućnosti, svakako treba da se odluče na štednju. U suprotnom, slobodna sredstva se ni na koji način ne mogu uvećati. Nemoguće je dati precizan odgovor na pitanje gde je bolje štedeti, da takav odgovor postoji, svi bi se odlučili za jedan vid štednje.

To, pre svega, zavisi od statusa i preferencija svakog pojedinca, zbog čega postoje investicioni savetnici, koji, na osnovu sveobuhvatne analize ovih elemenata svakog klijenta, mogu da preporuče optimalan način plasiranja sredstava.

Plasiranje slobodnih sredstava predstavlja individualnu odluku na koju utiče niz faktora (socijalni status, godište, sklonost ili averzija rizika...) i zbog toga važno da postoje različite mogućnosti za štednju.

Međutim, ono na šta treba ukazati je da se ulaganje u pomenute opcije razlikuje po stepenu rizika načina plasiranja sredstava, sa unapred poznatim prinosom. Kako su ulaganja u pomenute opcije su veoma različita, NBS je objavila prospekt na temu „Štednja“ (koji se može pronaći na sajtu NBS), koji jednostavnim jezikom objašnjava osnovne karakteristike svakog oblika štednje.

U Srbiji je počelo da radi nekoliko dobrovoljnih penzijskih fondova, kada se može očekivati da se njihov broj na tržištu poveća?

Godinu dana nakon izdavanja prve dozvole za rad, broj penzijskih fondova u Srbiji je sasvim zadovoljavajući, s obzirom na veličinu tržišta na kome oni posluju, iznos imovine kojom oni upravljaju kao i broj društava u regionu.

Trenutno u Srbiji posluje sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, a slična je situacija i u regionu. U Hrvatskoj posluje šest otvorenih dobrovoljnih penzijskih fondova, dok u Bugaraskoj postoji devet penzijskih fondova.

Sam broj penzijskih fondova ne govori mnogo o razvijenosti tržišta, ali praksa je pokazala da u prvim godinama razvoja sistema penzijskih fondova postoji veći broj fondova.

Prevashodni razlozi za to su pozicioniranje na tržištu i očekivanje drugog stuba penzijskog sistema- obavezni privatni fondovi. Tokom vremena broj DUDPF se smanjuje. Ova činjenica nije razlog za brigu, zato što samo povlačenje određenog DUDPF ne utiče na imovinu fonda.

Za svako tržište bitnije od broja društava je ko su osnivači ovih fondova. U Srbiji su to ozbiljni domaći i strani ulagači, banke i osiguravajuća društva, od kojih neki imaju značajno iskustvo u ovoj delatnosti u drugim zemljama. Interesovanje za osnivanje DUDPF i dalje postoji i može se očekivati otvaranje novih fondova što će doprineti jačanju postojeće konkurencije u sektoru, a što je, svakako, u interesu članova fondova.

Kako ocenjujete rad dobrovoljnih penzijskih fondova i da li NBS podržava izmene koje su tražili fondovi, koji su predoložili da uplate ne budu izražene u dinarima, već vezane za neku stranu valutu?

Generalni utisak je da su fondovi uspešno startovali i da su se snašli u delatnosti koja je nova za našu zemlju. Interesovanje građana i poslodavaca za ulaganje u ove fondove je značajno. Trenutno fondovi broje više od 100 hiljada članova.

Popularizacija štednje u fondovima doprinose kako marketinške kampanje koje su sproveli neki fondovi, ali i NBS, a koje su bile usmerene ka promociji ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove odnosno edukaciji građana. Ne treba zaboraviti niti na činjenicu da je podsticaj za razvoj ove delatnosti pružila i država, dajući poreske olakšice onima koji se odluče da ulažu u dobrovoljne penzijske fondove.

Svakako, ograničavajući faktor i dalje su primanja građana, koja su još uvek niska, ali se očekuje da sa porastom životnog standarda, interesovanje bude još veće.

NBS podržava inicijative koje idu u smeru razvoja tržišta DPF i razvoja tržišta kapitala. Ne vidim razlog da se uplate doprinosa vezuju za stranu valutu u zemlji u kojoj je zvanična valuta dinar, u kojo građani primaju svoje zarade u dinarima, u kojoj je dinar stabilan i u kojoj fondovi svoju imovinu investiraju i u akcije domaćih preduzeća, koje su nominovane u dinarima.

Ovome treba dodati činjenicu da se sve uplate u fond odmah konvertuju u investicione jedinice i njihova dalja vrednost zavisi od njenog kretanja, a ne od kretanja kursa bilo koje valute.

Na kraju, sistem DPF se zasniva na dobrovoljnosti, što znači da svaki član može da uplati određeni iznos kad to želi, kao i na transparentnosti koja omogućava građanima da povremeno proveravaju vrednosti investicionih jedinica, kao i da upoređuju rad DUDPF.

Pad na berzi utiče i na rad dobrovoljnih penzijskih fondova, da li ova kolebanja treba da znače da ne treba ulagati u penzione fondove?

Na vrednost investicione jedinice DPF utiče kretanje cena onih akcija u koje je uložen deo imovine DPF, a to su akcije sa listinga A Beogradske berze ili akcije kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja, koje su najlikvidnije na tržištu i koje imaju visoku tržišnu kapitalizaciju.

Od maja 2007. Beogradska berza je suočena sa padom cena gotovo svih akcija. Ova pojava nije karakteristična samo za srpsko tržište kapitala, već i za sve svetske berze i berze zemalja u okruženju. Pored toga vodeće rejting agencije u našem slučaju daju poseban značaj političkom riziku što svakako utiče na odluke velikih investitora.

Međutim, sa druge strane faktor kao što je zdrav i stabilan finansijski sistem Srbije sigurno će u drugom roku pozitivno uticati na stabilno kretanje cena hartija od vrednosti.

Navedena kolebanja na berzi ne treba da smanje iznos koji se štedi u DPF. Uplate u DPF su dugoročna investicija i zbog toga kratokoročno kretanje vrednosti investicione jedinice nije mera budućeg uspeha DPF. Član sredstava koja mu pripadaju u DPF može povući sa navršene 53 godine, i sam trenutak povlačenja sredstava treba da bude pažljivo odmeren.

Ne treba povlačiti dugoročno uložena sredstva u trenutku kada je tržište u „donjoj fazi“, već treba sačekati novi ciklus i iskoristiti trenutak kada vrednost investicionih jedinica beleži svoje najviše vrednosti.

Sa druge strane, člana mlađeg od 53 godine treba više da interesuje kolike su naknade koje plaća Društvu i koliko veruje da Društvo u njegovom najboljem interesu upravlja poverenom imovinom, nego dnevno kretanje vrednosti investicione jedinice.

Da li su za ovaj period primene zakona uočene neke slabosti zakonskih rešenja koje bi trebalo menjati?

Važeći zakonski okvir je zasnovan na međunarodno priznatim standardima i za sada nije bilo većih problema u primeni zakona i podzakonskih akata. Međutim, postoji određena doza rigidnosti u postojećoj regualtivi, ali, imajući u vidu da je institut dobrovoljne penzije mlad u Srbiji, smatramo da liberalniji pristup u ovoj oblasti treba uvoditi postepeno.

Pritom, treba imati u vidu da izmenama regulatornog okvira ne treba pristupati često i da je stabilnost pravnog okvira od posebne važnosti za rad institucija koje imaju dugoročnu viziju. NBS budno prati dalji razvoj ovog dela finansijskih usluga i spremna je da odgovori na impulse tržišta izmenama regualtive, u granicama svoje nadležnosti.

Tržište osiguranja u Srbiji je još nerazvijeno, koji su uzroci ovakve situacije?

Reforma tržišta osiguranja je započeta krajem 2004. godine. Aktivnosti NBS na vraćanju poverenja u sektor osiguranja su već dala vidljive rezultate. Tržište osiguranja se dinamičnije razvija, prvenstveno zbog razvoja životnog osiguranja, koje je još uvek nedovoljno razvijeno.

Glavni uzorci zatečenog stanja u sektoru osiguranja se ogledaju u posledicama društvenog i ekonomskog stanja iz 90-tih godina, a to su pre svega nizak životni standard stanovništva i stanje u privredi. Posledice su, nažalost, još uvek prisutne.

Analizom poslovanja osiguranja, vidi se da se polako napušta praksa da se osiguranje prihvata kao nužno zlo, pa u strukturi ukupnog osiguravajućeg portfelja Srbije učešće obaveznog osiguranja u saobraćaju opada.

Uzroke nedovoljne razvijenosti tržišta osiguranja, treba tražiti i u nedovoljnom poznavanju proizvoda osiguranja od strane osiguranika i tržišnih principa poslovanja kako od strane osiguranika tako i od osiguravača.

U kratkom roku životni standard se ne može značajno poboljšati, ali zato finansijsko obrazovanje i informisanost građana svakako može i tu treba tražiti šansu za razvoj tržišta osiguranja. Zbog toga je NBS već pokrenula akcije edukacije potrošača vezano za finansijske usluge i pozvala osiguravajuća društva da se priključe ovoj akciji.

Koliko će pomoći dolazak stranih osiguravajućih kompanija razvitku srpskog tržišta osiguranja?

Narodna banka Srbije je za poslednje dve godine izdala pet novih dozvola za rad, od čega četri za životno osiguranje. Radi se o društvima čiji su osnivači poznate evropske osiguravajuće kompanije.

Pored toga, još tri vodeće evropske osiguravajuće kompanije ušle su na tržište osiguranja Srbije putem preuzimanja većinskog paketa akcija domaćih društava. U međuvremenu je izvršena i privatizacija jednog od najvećih domaaćih osigurivača „DDOR Novi Sad“.

Strani osiguravači koji u matičnim i drugim evropskim zemljama već posluju u skladu sa tržišnim principima trebalo bi da obrasce dobrog poslovnog ponašanja uspostave i ovde.

Takođe, očekuje se da prisustvo globalnih osiguravajućih kompanija utiče na razvoj novih proizvoda osiguranja, unapređenje kvaliteta kanala distribucije, kvaliteta usluge i uspostavljanje zdrave konkurencije, a što će uticati na bolju informisanost korisnika osiguranja i jačanje poverenja.

Na kraju, za ekonomiju svake zemlje od izuzetnog je značaja razvoj životnog osiguranja, a od stranih osiguravajućih kompanija, koje već sada iskazuju preko 88 odsto ukupne premije životnog osiguranja, se očekuje da će baš u ovoj oblasti dati svoj najveći doprinos.

Istovremenim razvojem životnog osiguranja obezbediće se kvalitetna i dugoročno raspoloživa sredstva čijim se adekvatnim investiranjem razvija direktno tržište kapitala i indirektno realni sektor.