Kako se Leskovčani bore protiv žilogriza?

Na području Jablaničkog okruga njegovo prisustvo je dominantno u zasadima višanja.

Susreće se i u višegodišnjim proizvodnim zasadima, i u mladim zasadima.

Štetočina prezimi u stadijumu imaga (odrasle jedinke) ili larve. U proleće se najpre nastanjuje na korovskim biljkama, da bi sa listanjem koštičavog voća prešao u voćnjake.

Odrasla jedinka je tvrdokrilac, dužine tela 2-3 centimetra.

Telo je crne boje, bez sjaja, sa beličasatom prevlakom na delu iza glave.

Hrane se korom, uglavnom tankih grančica, peteljkama listova, ređe listom. Njihova ishrana nije intezivna, mada traje 3 meseca.

Kao posledica izgrizanja i presecanja peteljki, listovi opadaju. Imaga se mogu uočiti u krošnji na osunčanim mestima tokom toplijeg dela dana, i kada se spustaju niz stablo kako bi pololožila jaja.

Ženke po parenju polažu jaja plitko u zemljište oko stabala (pojedinačno ili u grupicama), ili na koru donjeg dela stabla.

Najveći broj jaja (oko 95 odsto), položen je na 35 centimetara udaljenosti od stabla.

Ostala jaja mogu se naći i na udaljenosti do 1m od stabla. Jaja polažu od početka juna do kraja avgusta, a ona su ovalna, mlečno bele boje. Nakon 10-20 dana pile se larve koje se kreću ka korenu u koji će se ubušiti.

Snažno razvijenim usnim aparatom, buše hodnike i prelaze iz tanjih u deblje korenje. Mogu dospeti i u korenov vrat, i prizemni deo stabla.

Larva je topuzastog izgleda (najšira je u području prvog grudnog segmenta, a onda se sužava prema kraju tela), bledo žute boje, bez nogu, sa 13 članaka. Njen razvoj traje 1-2 godine.

Odrasle larve mogu biti duge oko 7 centimetara.

Mogu se naći u prizemnom delu stabala, ispod kore, jedna ili veći broj larvi, koje su u različitih stadijuma razvoja. Lutke su u komoricama, u drvenstom delu stabla. U početku su svetlije boje, kasnije potamne. Štete nastale kao posledica ishrane larvi, odnosno presecanja sprovodnih sudova koji snabdevaju stablo vodom i hranljivim materijama, dovode do poremećaja u snabdevanju mineralnim hranivima stabala.

Posledica toga su sitniji listovi i formirani plodovi. Napadnuta stabla ispoljavaju simptome delimičnog, postepenog sušenja, da bi se na kraju potpuno osušila. Osušena stabla se lako vade iz zemlje. Razvoj jedne generacije traje i do 3 godine.

Zaštita od ove štetočine zahteva primenu svih raspoloživih mera, mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih:

- smanjenje populacije odraslih jedinki postavljanjem lovnih klopki (posude svetlijih boja u koje se sipa voćni sok), kao i otresanje stabala i skupljanje odraslih jedinki,

- suzbijanje odraslih jedinki primenom insekticida,

- zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom, u cilju sprečavanja ženki da polože jaja,

- obrada zemljišta i navodnjavanje u cilju smanjenja brojnosti ispiljenih larvi,

- uklanjanje zaraženih i osušenih stabla sa korenom i njihovo spaljivanje, i tretiranje rupa nakon vađenja zemljišnim insekticidom,

- odmaranje zemljišta(na iskrčenim parcelama 3-5 godina ne podizati voćnjak),

- prilikom podizanja novih zasada koristiti zdrav sadni materijal, kao i zemljišne insekticide u otvorene jamiće za sadnju, piše Jugpress.