Pola veka od izvođenja čuvenog mjuzikla "Kosa"

Kultni mjuzikl “Kosa” danas, 21. januara, će u njujorškom teatru “La MaMa” proslaviti svoj pedeseti rođendan! Biće to noć prisećanja i performansa na kojoj će se slušati slavne numere, ali i pojaviti neki od aktera prve pozorišne verzije.

Na proslavi će biti reči i o životnim pričama samih stvaralaca (kompozitora Golta Makdermota i autora Džejmsa Radoa), koji će žurkom u “La MaMi” obeležiti i svoj 85. rođendan. Prvi put u javnosti čuće se demo snimak pesme “Kosa” - u kome, uz ovu dvojicu, peva i treći autor, Džerom Ragni, koji je preminuo 1991. godine. Uživo će biti izvedene i numere “Akvarijus”, “Dona”, “Frank Mils”...

Inače, iako je slavu stekla na Brodveju (a planetarne dimenzije dobila deceniju kasnije, 1979. s Formanovim filmom), “Kosa” se prvi put pojavila u oktobru 1967. u Teatru Jozefa Papa. Zato se sutra, zapravo, slavi pola veka od praizvedbe.

Beogradska premijera “Kose” desila se već sledeće sezone. Pošto su je videli na Brodveju, Mira Trailović i Zoran Ratković osmelili su se da priču hipi “plemena” i njegov antiratni poklič postave na scenu Ateljea 212, u još uvek konzervativnoj, socijalističkoj Jugoslaviji. A tema mjuzikla više nego aktuelna: šezdesete godine i rat SAD s Vijetnamom. Vreme mladalačkog bunta protiv establišmenta, želje za slobodom, seksualne revolucije i odbacivanja svih društvenih stega.

- Gledao sam originalnu, prvu “Kosu” na Brodveju. Bilo je leto, a karte rasprodate još u zimu. Na sreću, Rado i Ragni radili su “pilot” kod gospođe Elen Stjuart, u čuvenom teatru “La MaMa”, pa mi je Elen obezbedila kartu. Posle predstave upoznao sam nekoliko glumaca - svedoči Branko Milićević, koji je već bio u beogradskoj verziji poznatog naslova. - Kad sam im rekao da igram u “Kosi”, odmah su mi ponudili džoint! Popadali su od smeha pošto su čuli da nikad nisam pušio marihuanu... Autori Rado i Regni su posle posete Beogradu izjavili da je Ateljeova “Kosa” bolja od one u Njujorku. I bili su u pravu. Tamo su imali bolji razglas i svetlosne efekte, ali smo mi pokazivali veći polet i entuzijazam. Izgarali smo.

Miša Janketić igrao je glavnu ulogu (Kloda Bukovskog), a Branko je u početku bio njegov zamenik i pevao većinu Klodovih pesama:

- Osim Mišine uloge, glumio sam i ostale, kad bi neko bio odsutan. “Kosa” je nešto kao muzička revija hipi kostima s konferansom između pesama. Svako je mogao da preuzme nečije delove teksta. Igrao sam i Gaginu (Dragana Nikolića) ulogu, i Ljube Moljca, dok su bili u vojsci - otkriva Milićević. Predstava je doživela više od dve stotine izvođenja, na repertoaru je bila do 1973. godine, i svaki put na kartu više.

- Obožavala sam tu predstavu. Skinuta je s repertoara jer su je neki predstavnici ondašnje vlasti pogrešno razumeli - kaže Mirjana Peić Armenulić, kojoj je pripala uloga Šejle. - Za te četiri godine, gde god smo je izvodili, od Makedonije do Slovenije, dočekivana je sa oduševljenjem. Uvek krcato gledalište. U Ateljeu smo se plašili da se bukvalno ne sruši balkon. Sala je bila uvek krcata, ulazili su i oni bez karata. Na kraju predstave publika bi ustajala, aplaudirala i pevala sa nama...

Peićeva ističe da se beogradska predstava desila u pravom momentu, u vreme Vijetnamskog rata:

- Uspeli smo da priču dočaramo na svoj način, da jedan daleki svet približimo nama. Uostalom, tada je i naša generacija bila buntovna. Krenuli su protesti, mladi su se slobodnije ponašali, nosili dugu kosu i dizali glas protiv svih stega. U ovom buntu nije bilo ničeg primitivnog ni vulgarnog. Pa ni golotinja u predstavi o kojoj se toliko pričalo nija bila takva: nekoliko obnaženih učesnika ogrnutih velikim plaštom, na par sekundi bi ga spustili sa sebe...

Za Mišu Janketića “Kosa” je predstavljala vrata ka slobodi mišljenja i izražavanja mlade generacije, koja je obećavala da će preuzeti inicijativu u životu.

- Nažalost, sve se brzo urušilo. Vrata smo samo odškrinuli. Ipak, govorili smo o sopstvenom društvenom trenutku i osećanju, potreba za promenom i kod nas je bila evidentna. Autori Rado i Ragni bili su oduševljeni. Shvatili su da govorimo iz naše pozicije, sasvim različite od američke - ističe Janketić. - “Kosa” je predstavljala i ono što je sama suština pozorišta. Neverovatna radost za publiku, nešto novo i drugačije. Poklopilo se i vreme studentskih protesta i hipi pokreta, sa vrlo sličnim zahtevima. Tajna uspeha “Kose” je i u činjenici da je izvođena u trenutku još neizvesnog društveno-političkog ishoda. Predstavljala je i kulturnu revoluciju koja je nagoveštavala nove mogućnosti. Ali, ona se nije desila...

VELIKA IMENA

KROZ “Kosu” je prošlo puno velikih imena - Dragan Nikolić, Dušan Prelević Prele, Mihajlo Kostić, Miodrag Andrić, Jelisaveta Sablić, Nada Blam, Gordana Marić, ali i neka nepoznata imena poput Muhameda Abdusamada, Alfreda Rafaela, Mamade Sangare - kao deo čuvenog “plemen.

Izvor: Novosti