Šta koči otkup knjiga za biblioteke

U Ministarstvu kulture su nam potvrdili da će biti raspisan konkurs, ali tek posle preraspodele budžeta, kada će se znati sa kojim sredstvima se raspolaže za ovu namenu, saznaju Novosti.

Dosadašnji tzv. kružni sistem odabira knjiga, po kojem najpre stručna komisija Ministarstva bira uži spisak knjiga, a zatim ga predlaže zaposlenima u oko 180 biblioteka, deluje demokratski, ali se pokazao kao neoperativan i neefikasan. Pri tome, otvorena je i mogućnost za korupciju bibliotekara. Zbog toga u Ministarstvu razmišljaju da vrate stara pravila, po kojima će stručna komisija birati dela koja zavređuju da se nađu u bibliotekama.

- Do sada je pažnja posvećena razvoju čitalaštva bila nedovoljna - kaže za “Novosti” Vuk Vukićević, generalni sekretar Udruženja izdavača i knjižara Srbije. - Zakonski standardi u nabavci nisu poštovani, pa biblioteke nemaju dovoljan broj knjiga za svoje čitaoce. Mnogi nemaju dovoljno sredstava za kupovinu novih izdanja ili žive u mestima u kojima nema knjižara, pa jedino u bibliotekama mogu doći do knjiga. Svi žanrovi moraju biti na raspolaganju, zato je potrebno da se tekst konkursa za otkup promeni tako da predvidi otkup enciklopedija, rečnika, stručne literature, dečijih knjiga, i svih drugih naslova od značaja za kulturu.

Ugledni izdavač (“Tanesi”) i pesnik Simon Simonović smatra da bi trebalo promeniti gotovo sve, a od naredne godine obezbediti više novca za otkup.

- Pre svega trebalo bi ukinuti tzv. dvostepeno, odnosno dirigovano odlučivanje. Njega je proturio bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije da bi lakše manipulisao bibliotekarima - objašnjava Simonović. - To je prihvatio jedan broj izdavača njemu bliskih i okoristio se. Uostalom, napravio je mnogo veće štete o kojoj se malo govori. I danas “odluku” o najčitanijoj knjizi donosi žiri!

On predlaže da se izabere ozbiljna komisija, bez amatera i onih koji su povezani sa izdavačkim kućama i podseća da su nekada redom otkupljivane knjige savremenih srpskih pisaca u izdanju Nolita, “Prosvete”, BIGZ-a, “Rada”... koje su uređivali takođe značajni srpski pisci. - Otkup knjiga jeste dugoročno dobar mehanizam kulturne politike kojim se istovremeno obezbeđuje adekvatna popunjenost javnih biblioteka i stimuliše onaj najvredniji segmet izdavaštva - kaže Nenad Šaponja, glavni urednik “Agore”, pesnik i kritičar. - Osim širenja navike čitanja, koja je mnogostruko korisna, država kroz ovu formu delovanja ima priliku, kako da promoviše i specifične vrednosti nacionalne kulture i upoznaje populaciju sa vrednostima drugih kultura, tako i da uposli jedan broj viskokvalifikovanih ljudi. A kako naša to čini? Nažalost, nesistematično i, iz godine u godinu, sve pogrešnije.

HRVATI ULAŽU DVA PUTA VIŠE

Urednik “Agore” Nenad Šaponja ističe da se kod nas nikada ne zna kada će biti raspisan konkurs za otkup, a kad se to i desi umesto da sve biblioteke dobiju po (barem) primerak vrednog naslova, naknadno se u njima procenjuje šta su to vredne knjige.

- Pogledom na sajt Ministarsta kulture Hrvatske primetićemo da iako imaju skoro dvostruko manje stanovnika, izdvajaju dva puta više novca od nas. Ta sredstva raspoređuju u tri otkupa u toku godine, pa tako bibliotke i čitaoci dobijaju knjige koje su upravo izašle, a ne kao kod nas tek nakon godinu i po dana. A izdavači novac odmah ulažu u nove knjige, što znači da sa istom količinom novca mogu u toku godine raditi i tri puta veći posao! Nema, naravno, ni takozvanog dvostepenog otkupa, kao što ga i nema nigde u normalnom svetu, već sve biblioteke dobijaju sve knjige koje im je komisija odredila.