"Zlatni medved" za iranski film

Priča o moralnim sukobima savremenih Iranaca čiji je brak u krizi još od premijere je bila među vodećim favoritima kritičara za osvajanje „Zlatnog medveda“.

Reditelj Farhadi, koji je 2009. u Berlinu nagrađen za režiju filma „O Eli“, ovoga puta istraživao je klasne podele, verski konzervativizam i pravosudni sistem savremenog Irana, u isto vreme uspevši da zadrži tenziju dostojnu jednog trilera.

Šestočlani žiri, predvođen glumicom Izabelom Roselini, nagradio je i celokupnu glumačku ekipu „Srebrnim medvedom" za najbolje uloge.

„Nikad nisam pomislio da bih mogao osvojiti ovu nagradu", rekao je Farhadi, dodavši da je ovo „dobra prilika da razmislite o ljudima iz moje zemlje - zemlje u kojoj sam odrastao i napisao svoje priče - to su divni ljudi."



Film se fokusira na sukob tradicionalnog i modernog načina života i razmišljanja, kao i na klasne razlike. On prati zbivanja nakon neuspešnog zahteva za razvod koji je Simin tražila pošto je njen suprug odbio da napusti Iran sa njom i njihovom ćerkom.

Simin odlazi sama, a Nader unajmljuje trudnu, pobožnu devojku da brine o njegovom bolesnom ocu. Nakon devojčinog pobačaja pokreće se niz događaja koji će duboko potresti obe porodice.

Iran je bio u centru pažnje 61. Berlinala jer zvanični sedmi član žirija, iranski reditelj Džafar Panahi, nije mogao da dođe na festival. On je osuđen na šestogodišnji zatvor zbog delovanja protiv režima, a sud mu je zabranio da narednih 20 godina napušta zemlju, snima filmove, piše scenarija i daje intervjue za strane medije.

„Moje misli su i večeras uz Džafara - stvarno mislim da će njegov problem biti rešen i voleo bih da ga vidim ovde sledeće godine", rekao je Farhadi.

Lejla Hatami i Pejman Moadi u filmu

Gran pri festivala pripao je mađarskom veteranu Beli Taru (Béla Tarr) za dvoipočasovnu minimalističku crno-belu dramu „Torinski konj“ (A torinói ló). Reditelj je bio inspirisan anegdotom o Fridrihu Ničeu koji je, navodno, kolabirao nakon pokušaja da spase konja od okrutnog bičevanja na ulici.

Nakon novinarske projekcije Tar je otkrio da je ovo najverovatnije njegov poslednji film: „Napravili smo pun krug i posle toga možemo samo da se ponavljamo”, kazao je on.

Domaći autor Ulrih Keler (Ulrich Köhler) dobio je „Srebrnog medveda“ za režiju filma „Bolest spavanja“ (Schlafkrankheit) o nemačkim supružnicima koji posle 20 godina života u Africi shvataju da im je brak u krizi.

Debitantski film „Nagrada“ (El premio) Argentinke Paule Marković nagrađen je za izvanredan umetnički doprinos – za scenografiju (Barbara Enrikez) i fotografiju (Vojčeh Staron).
To je poluautobiografska priča o siromašnoj porodici koja je sedamdesetih godina došla u sukob sa režimom zbog jednog školskog sastava.

Američkom ostvarenju „Krvni oprost“ (Forgivness of Blood) reditelja i scenariste Džošue Marstona (Joshua), o albanskoj porodici umešanoj u krvnu osvetu, pripao je „Srebrni medved“ je za najbolji scenario.

Nagrada „Alfred Bauer“ nazvana po osnivaču festivala, za delo izuzetne inovacije, dodeljena je Andresu Fajelu (Veiel) za političku dramu „Ko, ako ne mi?“ (Wer wenn nicht wir?) smeštenu u Zapadni Berlin šezdesetih godina prošlog veka.