Pištalo: Felini, Venecija i Putumayo

Konstantno pišući i predavajući, postao sam loša referenca za ono za šta sam nekad bio dobra. Jer, mene je u životu film formirao jednako kao i književnost, i nikada nisam video razliku. Obožavam filmove, i nekada sam mogao da ih pogledam čak tri, jedan za drugim, ali iz nekog razloga na četvrtom bi mi već pala koncentracija.

Nisam toliko gledao nove filmove, jer sam bio okupiran onima koji imaju veze sa drugim stvarima na kojima trenutno radim. Gledao sam ponovo Felinijeve filmove. Volim više njegovu drugu fazu, bar je ja tako nazivam, u koju spadaju „Satirikon“ i „Kazanova“. Dok sam pisao novi roman „Veneciju“ stalno sam u glavi imao vizuelne scene iz „Kazanove“. Čovek od Fellinija može zaista mnogo da nauči. Čitao sam i autobiografiju Davida Lyncha, pa sam se onda vratio njegovim filmovima.



Međutim, pored svih obaveza, moram da kradem vreme za pisanje, pa mi za čitanje ostaje još manje vremena. Zato slušam snimljenje knjige na trakama dok vozim. U Americi se zaista mnogo vozi, i vezani ste za vožnju. Pa kad već trošim vreme na to, zašto ne bih tada slušao snimljene knjige. Preslušao sam dosta toga iz američke književnosti, ali ne znam šta je sve od toga prevedeno.

Zbog istraživanja o Veneciji čitao sam i brojne knjige o tom gradu. Jan Morris je napisao briljatnu knjigu „Venecija“ i mislim da ko god da se interesuje za bilo šta što ime veze sa Venecijom, treba to da pročita.

Slušam world muziku, i to preko internet radija „Pandora“, koji je, ne znam zašto, nedostupan u Evropi. Vi tako slušate radio koji svira samo muziku nalik onoj koju volite. Na primer, ukucate Toma Waitsa, i narednih dvadeset sati svira vam muzika koja je slična njegovoj. Nekad sjajno pogode i otkriju vam ljude koje niste znali. To je divna stvar, i na nekom osnovnom nivou može besplatno da se koristi.



Osim Waitsa, volim da slušam i muziku koju stvara Lila Downs, polu Indijanka koja izvodi meksičku muziku. Izvanredni su i projekti koji izlaze pod etiketom Putumayo World Music, i izdvojio bih Meksiko, Kapo Verde i Dominikansku republiku. To su tri albuma koja su vredna slušanja.