E. Halilović: Mitom se treba igrati

Halilović je dramski novinar,pisac mlađe generacije koji je sve češće citiran u književnim krugovima i dobitnik nagrade "Branko Miljković".

Osnovao je književni časopis "Sent", objavio je zbirke poezije: "Srednje slovo", "Bludni parip", "Listovi na vodi", "Pesme iz bolesti i zdravlja", "Lomača", zbirke priča "Potomci odbijenih prosaca" i "Kapilarne pojave", drame "In vivo" i Kemet i roman "Ep o vodi".

U emisiji "Hoću da znam" govorio je o tome kako se pored pesničkog i novinarskog posla, bavi i društveno angažovanim temama i kako uspeva da od provincijalnog mišljenja napravi globalno uvažavano, kako u zemlji tako i svetu, jer su njegovi radovi prevođeni na mnoge svetske jezike.

Svoju potrebu da sa ostalima podeli ono što smatra značajnim i da to ne čuva samo za sebe objašnjava time da ukoliko kultura ne izađe iz svojih geografskih odrednica gubu svoju cenu, i da treba da postoji svest da ako ne postoji ogledalo i u drugom vremenu i u drugoj kulturi.

Kako je naglasio, moramo biti svesni da se ne obraćamo samo ljudima u Srbiji, jer smo mala zemlja, a svest da to ne pripada samo nama mora da postoji i tek onda kada posumnjamo u svoje uzore koji su nam važni, počinjemo da razumemo i ono što se ne tiče samo nas, već je globalno važno i dragoceno.

O potrebi da iz male sredine stvori nešto što će globalno biti vredno govori časopis "Sent" čiji je Halilović osnivač i koji već više od jedne decenije objavljuje književnost sa prostora bivše Jugoslavije.

"Sent izlazi 10 ili 11 godina i nije prestao da prati eks jugoslovensku kulturu i stvaralaštvo naroda bivše Jugoslavije, nismo uspostavili granicu, objavljivalji smo čak i kjniževnost Farskih ostrva. Kultura se može može videti i iz male sredine, isto kao što Meša Selimović razmišlja o ptici Anka koja ima ima telo ali nema ime "Ona ne može u kljun uhvatiti celo more, ali i onaj deo mora, ona kap i to je more i ima svojstva celog okeana". Tako je i sa kulturom. Oktavio Paz je rekao "Vrlo često u malim grupama zapale se male baklje i vide se iz daljine."

Na pitanje kako miri svoju društvenu angažovanost, pored pripovedanja jer se bavi politikom i u maloj sredini Halilović kaže:

"Godinama se bavim novinarstvom, ono je teško ali i plodotvorno i biva svedok svakakvih događaja. "Male sredine su pozornice za velika čuda" rekao je Ivo Andrić. Aristotel je u malim grčkim polisima video sva svojstva društva. Čovek literaturu može videti i ispod svadbenog šatora ako je promišlja na pravi način."

O shvatanju Novog Pazara kao male sredine iz koje potiče, kaže da je to grad velike istorije, i ima različite uticaje koje prave jedan miks, originaln je grad na Balkanu i danas.

"Grad živi vrlo teško i godinama pišem o tome i o krizi. Nekada su mi prebacivali da preterujem, ali se to sad jasno vidi jer 50 odsto ljudi nema posao. Oni su zatvoreni u svojim sobama, preživljavaju teška psihička stanja.13 godina svakog leta su restrikcije vode, jedno naselje i dan danas, nema zimi vodu. Odlaze povremeno mladi u inostranstvo na rad. Privreda je mala veliki broj ljudi se odseljava, a opert to je najmlađi grad u ovom delu Balkana, mladi se iseljavaju i pitanje je kako će izgledati u sledećih 20 godina. Priliv stanovništva je ogroman, nema autoputa, zaobilaznice, biće vrlo teško obezbediti posao tim mladim ljudima. Ima izuzetno talentovanih ljudi i samo im treba omogućiti da osvoje Evropu i svet svojim idejama, ali ne vidim da je to sada moguće.

O svom novom romanu "Ep o vodi" Halilović je rekao:

"To je priča o veštački izazvanom potopu u okolioni Novog Pazara u jezeru koji neki nazivaju Ribarići ili Gazovode jedan mikro potop kome sam ja dao globalni oreol, koristeći antičku legendu u kojoj su ljudi skakali u vodu misleći da je vuna. Ja sam malo priču okrenuo pa sam pričao o ljudima koji su skočilu u maglu misleći da je vuna, jer smatram to je mlađi brat mita o Argonautima, to je odraz u ogledalu. "Herkules i Gilgameš imaju iste osobine, između ostalog Herkules je plovio tak što je skidao košulju i koristio ga kao jedro, takođe je skončao je na lomači na kojoj je sam napravio.....Od antičkih opiljaka pravim novi oblik i od tog slomljenog materijala pravim nešto. Zaista mislim da postoje čvrste veze Antike i Balkana."

Na zapažanje da kritičati pozdravljaju njegov naratorski dar ali mu zameraju što se ne drži čvršće istorijske tematike kaže:

"Ja sam veliki čitalac istorije ali se na bavim njom direktno jer ne treba joj verovati slepo. Pratim je kao istoriju kulture, verujem kulturnom doživljajavanju a ne istorijskom mitu, jer se u istoriji mit često zloupotrebljava. Mitom se treba igrati, pomaže nam da vidimo realnost, ali ga ne treba zloupotrebljavati.