The xx: Mi smo perfekcionisti

Oliver Sim, basista i pevač benda, mirnim tonom, sa osmehom na licu i u crnom od glave do pete govorio je za B92.

B92: Na početku karijere u nekom od intervjua koji ste dali, rekli ste da ne uživate previše kada ste na sceni, da vam je pomalo neprijatno. Danas, tri godine kasnije, da li se to promenilo?
Oliver Slim (The xx): Uživam ali i dalje kada treba da izađem na scenu, strašno sam uplašen. Neki ljudi su rođeni za to, kao recimo Florens (Florence Welch), gledao sam je kako to radi. Izgleda potpuno prirodno. Za nas je drugačije, posebno nas koji pišemo pesme. Ali sada mnogo više uživam, mada mi je potrebno mnogo vremena.

Kada ste snimali svoju prvu ploču imali ste dovoljno vremena - niko vas nije pritiskao... Sada je tu ipak pritisak publike koja želi nove pesme. Da li je to uticalo na vas, sada dok ste pripremali novi album?
Ne previše. Znali smo da ćemo provesti vremena u studiju - koliko nam je potrebno. Iznenađen sam da smo ovako brzo završili, očekivao sam barem još godinu više... Ispalo je brže. Ljudi sa kojima radimo su sjajni, strpljivi, pa smo na ovoj ploči radili godinu dana, samo nas troje. Mislim da smo jedino sami sebi pravili pritisak, želeli smo da budemo ponosni i napravimo album koji se nama dopada. Mi smo perfekcionisti.

Kakve su nove pesme? Pesme za prvu ploču nastajale su tokom noći, a ove nove?
Takođe noću, nisam jutarnja osoba i treba mi barem četiri sata da se probudim. Niko od nas ne voli rano ustajanje. Noću dobijamo inspiraciju, ta mirnoća nam prija. Ljudi koji su ih čuli govore različite stvari: jedni kako su pesme veselije, drugi kako su još mračnije od onih na prvoj ploči. Mislim da ima uspona i padova na ovom albumu, dok je odlika prvog kontinuitet. Napravili smo neke plesnije i neke sporije pesme.

Jedva čekamo da predstavimo publici novi album. Pisali smo ih pre godinu i po i sada želimo samo da ih prezentujemo. Još četiri nedelje je ostalo do objavljivanja novog albuma. Zaista smo nestrpljivi.

Kada novinari i kritičari govore o sastavu The xx, obično pominju i Four Tet i Hot Chip. Da li vidite sebe u ovoj grupi muzičara i šta vas sve povezuje?
Možda nas povezuju zato što smo svi išli u istu školu, mada su oni desetak godina stariji od nas. Four Tet je fantastična inspiracija za mene. Iskreno se nadam nekoj budućoj saradnji. Hot Chip su sjajan bend takođe.

Tokom rada na prvoj ploči, pokušavali ste sa dosta producenata ali na kraju ipak odlučili da sami producirate album. Kako je bilo ovoga puta za novi album "Coexist"?
Jamie je producirao album, prosto smo znali bez diskusije da će on to da uradi. Na prvom albumu se dokazao kao sjajan producent. Posle toga je krenuo da radi svoje solo stvari, pa sa Gilom Skotom Heronom (Gil Scott Heron), Adel i mi smo znali da će on producirati album. Sada je sve to uradio sa mnogo više samopouzdanja.

Interesantno mi je ime nove ploče "Coexist", zašto baš ta reč?
Tražili smo reč poput zajedništva, da je ovo album ljubavnih pesama, veza ili prošlih veza - to bi bilo jedinstvo kao benda. Hteli smo da nazovemo album "Together" ali je meni ta reč bila... lepa ali jednostavna. A „Coexist“ smo slučajno pronašli, istraživali smo ulja i shvatili kako voda i ulje koegzistiraju. Mračnija je reč, ne negativna. Dopala nam se pa smo krajnje iskreno tako nazvali album.

Šta je po vama najveći hit sa prve ploče?
Jedna pesma koja nikada nije bila singl, zove se "Shelter".

Da li možemo da se složimo da fanovi vide "Islands" kao vaš najveći hit?
Mislim da ljudi pre vide "Intro" iako nije prava pesma.

Gledala sam vašu setlistu i bilo mi je zbunjujuće što je odmah, druga pesma. Ko je pravio setlistu?
Pravili smo je zajedno, drugačije je u svakoj zemlji. U Francuskoj i Španiji svi vole „Crystallized“ a u Londonu hoće samo nove pesme. Naša setlista je jedno putovanje sa vrhuncem koji stiže na kraju.