KGK: Bolje sa Srbijom, ali još mnogo vode da proteče....

Hrvatska predsednica je tu izjavu ponovila jutros u Vukovaru, na 26. godišnjicu pada tog hrvatskog grada, rekavši i da su u odnosima Srbije i Hrvatske napravljeni neki pomaci.

"Puno sam puta rekla da će još vode proteći Dunavom pre nego što će Hrvatska i Srbija moći da kažu da su prijateljske zemlje. To, medjutim, ne znači da ne smemo da razgovaramo. Naravno, naša je odgovornost da razgovaramo i rešavamo otvorena pitanja, posebno bolno pitanje nestalih kao humanitarno pitanje koje moramo rešiti što pre", rekla je Grabar-Kitarović na pitanje o odnosu Srbije i Hrvatske.

Predsednica je rekla da se danas u Vukovaru treba pokloniti žrtvama, ali da pre svega treba obezbediti budućnost grada i da ljudi u njemu ostanu.

Hrvatski državni vrh prisustvuje u Vukovaru obeležavanju 26. godišnjice pada tog hrvatskog grada u koji su posle tromesečne opsade ušli pripadnici tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih paravojnih formacija.

I ove godine Dan sećanja na vukovarske žrtve 1991. godine odvija se pod sloganom "Vukovar- mesto posebnog pijeteta".

Premijer Andrej Plenković izjavio je novinarima uoči početka komemoracije u krugu vukovarske bolnice da će se Hrvatska uvek sećati onih koji su za nju dali živote.

"Tragedija koja se dogodila nakon skoro 90 dana kontinuiranog granatiranja velikosrpske Miloševićeve agresije bila je prekretnica u medjunarodnom priznanju Hrvatske. Nakon više od sedam godina Hrvatska je ovde ponovno zaokružila svoju teritorijalnu celovitost", rekao je premijer.

On je istakao da i dalje treba nastaviti izgradnju modernog demokratskog i inkluzivnog društva.

Predsednik Sabora Gordan Jandroković ocenio je da su odnosi Srbije i Hrvatske opterećeni "velikosrpskom agresijom" i dodao da Hrvatska želi da i Srbija prizna agresiju, što kako je rekao, ide sporo. On je, medjutim, dodao da je Hrvatska spremna da pomogne Srbiji na njenom evropskom putu, pod uslovom da i Srbija prihvati evropski način razmišljanja.

Posle komemorativnog skupa u dvorištu vukovarske Opšte bolnice, organizovana je kolona sećanja do 5,5 kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtava Domovinskog rata gde će najviša državna i ostale delegacije polaganjem venaca i paljenjem sveća odati počast poginulima. Učestvuju i brojni gradjani iz svih delova zemlje.

Vukovar je 1991. bio 87 dana, od avgusta do novembra, pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija, a Dan sećanja na žrtvu Vukovara ustanovljen je odlukom Sabora u znak sećanja na 18. novembra kada je slomljena odbrana grada.

Prema podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba.

Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, medju kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći od 20. na 21. novembra 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih 70-tak.