Evropa "koncentričnih krugova" uskoro realnost VIDEO

Zemlje osnivači traže uspostavljanje Unije u više brzina, dok su istočnoevropske države uplašene da bi na taj način Unija postala neravnopravna zajednica.

Evropa sa 27 članica, ovog puta bez Velike Britanije, želi da pokaže svoju snagu u trenutku kada se nalazi između dvojice lidera Vladimira Putina i Donalda Trampa. Evropska unija na prekretnici, u jednoj brzini ili u više brzina.

"U ovom trenutku to je politički model koji znači u suštini jednu asimetričnu federaciju, čija je politička arhitektura na okupu održala federaliste i suvereniste", smatra Jovo Vukotić, bivši dopisnik Tanjuga iz Atine i Stokholma.

Zna se ko kosi, a ko vodu nosi, kaže narod. Baš to misle i Berlin, Pariz, Rim i Madrid, predlažući Evropu u više brzina. Koncept neprihvatljiv za lidere Višegradske četvorke - Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke.

"Istočnoevropske zemlje, kao i skandinavske države će moći da se pridruže kada to budu htele ili budu spremne, ali najverovatnije da više neće biti u prilici da sabotiraju dublji proces evropskih integracija ili da podmeću klipove u točkove", navodi Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima.

Nemačka, Italija, Francuska i Španija imaju ukupno 51 odsto bruto društvenog proizvoda cele Evropske unije. Berlin i Pariz ove godine čekaju izbori koji bi mogli da odrede i budućnost cele Unije.

"Ako Makron postane predsednik Francuske, možemo sa sigurnošću reći da ce već u decembru biti napravljena mapa puta za Evropu u više koncentričnih krugova ili više brzina kako se kome sviđa. Neke stvari će ostati zajedničke kao što je jedinstveno trzište, kao sto je Šengen, kao što je evrozona", dodaje Pantelić.

Za države Zapadnog Balkana Evropska unija je i dalje san. Da li će moguće pozicioniranje EU u više brzina ubrzati ili usporiti ostvarenje tog, kako se danas čini, veoma dalekog sna?

"Ja lično mislim da pitanje priključenja ce malo sačekati dok se reši ovaj koncept da li Evropa u više brzina, ili ce se ponovo insistirati na nekom jedinstvu. Možda će već posle samita u Rimu biti na tom planu nešto jasnije", kaže Vukotić.

U regionu u evropskim integracijama najdalje je otišla Crna Gora, koja je otvorila 26 poglavlja, Srbija je šest, dok je na dnu Bosna i Hercegovina, koja nije otvorila nijedno poglavlje.

Pročitajte još: Rimska deklaracija - kako izgleda nacrt "nove Evrope"