GR: Beg iz krize ili ulazak u novu?

Učestvuje 18 partija i četiri kolacije ali najvećim favoritom smatra se ekstremno levičarska stranka Siriza koja se protivi merama štednje. Poznavaoci prilika u toj zemlji ocenjuju da bi ovi izbori mogli da budu odlučujući za ostanak Grčke u evrozoni.

Stigao je dan D za Grčku, a neki procenjuju i za opstanak evrozone. Večeras već posle osam časova, biće poznate prve izlazne ankete, koje će pokazati u kom pravcu će dalje ići zvanična Atina u narednom periodu i da li će zemlju nastaviti da vodi sadašnji premijer Antonis Samaras iz Nove demokratije, ili će levica po prvi put u posleratnoj Grčkoj preuzeti vlast.

Sadašnji nacionalni dug je skoro 320 milijardi evra, ali ekonomija pokazuje znake oporavka i u ovoj godini se očekuje privredni rast od tri odsto. Ipak, nezaposlenost je i dalje na visokih 25 odsto u odnosu na 7,3 odsto pre početka krize 2008. godine.

“Slušali smo mnogo laži od političara do sada. Govorili su za belo da je crno i za crno da je belo. Nadam se da će sata, ko god da pobedi, shvatiti poruku naroda da više ovako ne može i da moramo da krenemo napred”, navode građani Atine.

Dok evropski lideri i MMF ponavljaju da nema reči o otpisu duga Grčkoj, stižu i nagoveštaji da bi uslovi za otplatu mogli da se olakšaju ako nova Vlada bude usvojila izbalansiran budžet.

Prema toj kalkulaciji, samo male izmene sadašnjeg ugovora o vraćanju duga, koji bi bio produžen, značile bi uštedu za Grčku od 37 milijardi dolara, što je 17% BDP.

Despina Anastasiju je rodjena u Australiji gde je i odrasla. Njeni roditelji su kao ekonomski emigranti napustili Grčku pedesetih godina prošlog veka, a nju je posao u jednoj velikoj multinacionalnoj kompaniji vratio u zemlju njenih predaka.

“Mnogim ljudima je teško i kriza je. Ono što ja vidim radeći ovde je da je potrebna veća transparentnost u poslovanju i manje birokratskih procedura. Put oporavka je dug. Nagle promene će uplašiti one koji žele da ulažu u Grčku, a zemlji su potrebne stalne investicije. Ako nema poverenja, nema ni novca a onda nema ni posla”, navodi Atanasiju.

Proteklih godina za odbranu je odlazilo čak šest odsto BDP-a, odnosno 14 milijardi evra godišnje, od čega gotovo 80 odsto na trošak osoblja i uprave. Do krize je Grčka bila raj za javni sektor i državni službenici su dobijali 13 i 14 platu. U raznim savetima i komisijama koji su plaćani iz budžeta, bilo je zaposleno više od deset hiljada ljudi i za njih je godišnje izdvajano oko 100 miliona evra. Tokom krize je izvršena provera svih koji primaju penzije, i tada je ustanovljeno da je bilo skoro 10 odsto lažnih penzionera ili su rodjaci uzimali penzije za već preminule.

“Jedno od čestih pitanja sa kojima se ovde susrećem je – a šta radi vaš suprug? I ja im odgovorim on je nesto stariji i više ne radi – a tada usledi odgovor – aha, znači sad uziva u penziji. Ne, tako nije u Australiji, tako kao što je ovde. Ne dobija se ništa po automatizmu, već se uplaćuje u razne fondove i od toga zavisi šta ćete imati. Ipak, verujem da ce Grčka na kraju krenuti napred.

Da li će konačno “popiti vodu sa izvora”, kako je 2012. rekao lider Sirize Aleksis Cipras očekujući vlast, ili će Grci “odbaciti populizam levice”, što je kazao predsednik Nove Demokratije Antonis Samaras biće poznato kad se zatvore biračka mesta. A možda krajnji rezultat budu i novi izbori za nekoliko meseci, ako se izborna partija šaha završi političkim remijem u Parlamentu.