Lavrov: Seme krize posejano 2008.

"Tadašnji predsednik Gruzije Mihail Sakašvili smatrao je da mu je saopštenje sa NATO samita u Bukureštu dalo dozvolu da pitanje Južne Osetije reši silom i on je tada pokrenuo invaziju", rekao je Lavrov.

Ruski diplomata je rekao da nema sumnje da su motivi te intervencije proistekli iz obećanja koja je Gruziji dao NATO. "Ulazak Gruzije i Ukrajine bi predstavljao kritičnu pretnju celokupnom bezbednosnom sistemu Evrope i mi bismo kategorički bili protiv toga", rekao je Lavrov.

On je naveo da se Rusija ne protivi ulasku Ukrajine u EU, pod uslovom da građani Ukrajine "razumeju i u potpunosti prihvate ekonomske posledice, koje takav čin nosi".

"Promena vojno neutralnog stava je neprihvatljiva za Moskvu. To posebno važi u ovom slučaju, zbog poznatog kršenja obećanja NATO da neće širiti svoje vojne resusre ka ruskoj granici", rekao je Lavrov.

Izjave šefa diplomatije Rusije stižu dan nakon što je "Vikiliks" ukazao na depešu bivšeg američkog ambasadora u Moskvi Vilijama Bernsa u kojoj se navodi da su ruski zvaničnici 2008. izrazili strahovanje od podele u Ukrajini.

Inače, Lavrov je danas u izjavi za TV Blumberg, koju prenosi Interfaks, rekao i da Rusija ne namerava da uputi vojsku na teritoriju Ukrajine. "Nemamo nikakve namere da bilo kakve odrede šaljemo bilo kuda", rekao je Lavrov, čime je odgovorio na pitanje da li ruska vojska može da se pojavi u Donjecku ili u Lugansku, ukoliko Moskva oceni da su predsednički izbori u Ukrajini nelegitimni.

Šef ruske diplomatije kazao je da je mogućnost pripajanja istočnih delova Ukrajine Rusiji hipotetičko pitanje. "Treba da krenemo ne od hipotetičnog pitanja ko koga može da pripoji, već kako se ljudi budu osećali u toj zemlji", rekao je Lavrov.

Po njegovim rečima, treba razmisliti o garancijama da se u Ukrajini neće kršiti prava drugih naciuonalnosti, između ostalog stanovništva koje govori ruski jezik, kao i Rumuna i Poljaka.

Govoreći o predsednickim izborima u Ukrajini, Lavrov je kazao da će Moskva o njima i njihovoj legitimnosti suditi u zavisnosti od rezultata.

“Kijev da pokrene dijalog“

Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio je da vlasti u Kijevu treba odmah da pokrenu politički dijalog sa regionima koji su proglasili nezavisnost od Ukrajine.

U intervjuu iranskoj novinskoj agenciji Tasnim, Rjabkov je rekao da smatra da se stanovište ljudi koji su učestvovali u veoma dobro organizovanim demokratskim referendumima, treba poštovati, preneo je Itar Tas.

Rjabkov je rekao da bi, prema njegovom mišljenju, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju mogla da ima ulogu u tom dijalogu, dok bi Evropska unija, kako je naveo, pre trebalo da se rukovodi odgovornošću, nego politikom sankcija.

EU bi trebalo da vode politiku, koja bi bi uticala na vlasti u Kijevu da se odgovornije ponašaju prema regionima koji su proglasili nezavisnost, rekao je zamenik ministra inostranih poslova Rusije.

"To je naša procena i ona se u potpunosti onosi na i na politiku SAD", istakao je Rjabkov.