Neće biti reparacije za 1999.

Kirbi je u "Kažiprstu" istakao da je Srbiji od 2000. godine pruženo mnogo podrške, a da se samo u novcu ta podrška meri milijardom dolara.

"Mislim da bi trebalo da se koncentrišete na budućnost, a ne na prošlost. Možete se baviti prošlošću, ali ako mnogo vremena potrošite na to, nećete se nikada okrenuti budućnosti. Mi smo spremni da pomognemo", kaže Kirbi.

Kirbi je naveo da je splet okolnosti doveo do bombardovanja, a da je zatim usledila podrška mnogih zemalja.

"Da, mi jesmo bombardovali, takav je bio splet okolnosti koje su do toga i dovele. Pokušali smo da reagujemo kroz UN, to nam nije pošlo za rukom, a kasnije je doneta rezolucija 1244. Mnoge zemlje pružile su podršku i potrajalo je prilično da se vaša zemlja povrati", rekao je Kirbi.

On je istakao da Srbija može da i dalje računa na pomoć od SAD i što se tiče nezaposlenosti i što se tiče ekonomskih promena u zemlji.

Tema u "Kažiprstu" bio je još jedan deo prošlosti, a to su ratni zločini na kosovu, za koje je američki ambasador u Beogradu rekao da morauj biti istraženi.

"Klint Vilijamson koji je istraživao temu posle izveštaja Dika Martjia je iskusan tužilac. Razgovarao sam sa njim i složili smo se da su zločini, ko god da je žrtva, strašni i da ne smeju biti tolerisani. Određene stvari su bile van okvira onoga što sme da se dogodi u ratu. Podržavamo sud za ratne zločine i njegovo postojanje, jer mora da se kaže ko je šta uradio i da to prođe kroz sud i da ako ima dokaza bude presuda", rekao je Kirbi.

Na pitanje da li bi kosovski premijer Hašim Tači mogao da bude predmet istrage i suda rekao je:

"Siguran sam da je Klint Vilijamson istraživao sve gde su ga dokazi vodili i da nije bilo ograničenja. Da li je Tači umešan, to zaista ne znam, ali sam siguran da će uskoro svi detalji biti objavljeni", rekao je Kirbi.

Kosovsko pitanje je jedno od ključnih na putu Srbije ka EU, koji podržavaju SAD. Kirbi kaže da je pitanje da li je priznanje kosovske nezavisnosti uslov pitanje za evropske zvaničnike.

"To morate da pitate EU, ali je u jesen 2012. Hilari Klinton je bila u Beogradu sa Ketrin Ešton i u tom razgovoru je tema bila normalizacija odnosa i nije bilo izjave, niti zahteva da to znači priznanje Kosova kao nezavisne države. Nisam video da se tu nešto promenilo, ali je to pitanje za gospodina Davenporta i EU", rekao je Kirbi.

Ambasador je rekao i da bi, sudeći po onome kako EU sada radi, bio iznenađen da to postane uslov.

"Ali, nećete vi još skoro stići u EU i do 2020. mnogo toga može da se desi. Ipak, mislim da dobri odnosi ne podrazumevaju priznanje nezavisnosti", rekao je Kirbi.

Kirbi se osvrnuo i na novu Vladu Srbije i na ekspoze novog premijera Aleksandra Vučića. Kao i prethodnih dana, Kirbi je istakao da će Srbiji biti bolje ako bude ispunjeno ono što je novi predsednik srpske vlade predstavio kao program svog kabineta.

"Ekspoze je bio ambiciozna najava onoga što će morati da se uradi, a i tokom kampanje je rečeno da će biti teško. Bio je to dosta otvoren govor, tokom kog je pomenuto sve što je trebalo i on je predstavio građanima sve ciljeve. Mislim da će biti dobro za Srbiju ako uspe sve što je namereno", rekao je Kirbi.

Američki diplomata je rekao da će s novim premijerom i članovima vlade voditi iste razgovore kao i do sada.

"On i drugi Srbi treba da odluče šta je u interesu Srbije. Ja posmatram ono što Srbija smatra da su njeni interesi, poredim to sa interesima moje vlade i gledam da li postoje preklapanja i volja da radimo u istom pravcu. To je priroda mojih razgovora", rekao je Kirbi.

"Povremeno iznosimo i razlike, ali tako je u svakoj zemlji."

On je precizirao da ekspoze ocenjuje ambicioznim zbog toga što put koji je za Srbiju neophodan predstavlja veliki zadatak.

"Ekonomski problemi su tu, BDP je na dve trećine onoga što je bio pre 25 godina i premijer je izrazio želju da se to preokrene, da se reši nezaposlenost, a tu je i put ka EU. Vučić je govorio o svim reformama koje su neophodne, o promenama u funkcionisanju same vlasti i o reformi pravosudnog sistema", rekao je Kirbi.

Ambasador SAD je označio promene u pravosuđu kao nešto što je važno i za građane Srbije, ali i za dolazak stranih investitora.

Na pitanje da li ima poverenje da će taj deo posla biti urađen Kirbi je rekao "Iskreno se nadam".

Kirbi je objasnio i svoju posetu izbornom štabu SNS u izbornoj noći kao znak podrške srpskom narodu.

"Građani Srbije su se izjasnili, oni su bili ti koji su izglasali tih 158 mesta i mislim da je trebalo da čestitam. Nisam proveo nogo vremena pokušavajući da procenim šta da uradim. Govorio sam na jednoj TV stanici, pojavili su se rezultati i rešio sam da čestitam. To nije neophodno tumačiti kao podršku Vučiću ili SNS, već to treba da posmatrate kao podršku srpskom narodu na njegovom putu", rekao je Kirbi.

"Pitanje Prajda je pitanje kakvo društvo želite"

Na tom putu, istakao je Kirbi, potrebno je mnogo raditi na poboljšanju položaja delova društva koji su ugroženi.

"Ima ljudi koji žive sa skromnim prihodima, u nekim delovima Srbije je nezaposlenost velika, bile su poplave, imate dosta ranjivih, bolesnih ljudi kojima je potrebna pomoć, tu su Romi koji su ostavljeni na margini, sve to su grupe kojima treba pomoći", rekao je Kirbi.

Na pitanje šta se ja Paradom ponosa i položajem seksualnih manjina, Kirbi kaže da je to pitanje za Srbiju.

"Voleo bih da nastavimo da gradimo na poruci premijera da želi da Srbija bude slobodno i otvoreno društvo. U Srbiji imate 30 etničkih grupa, spisak je dugačak, imate mnogo različitih vera, a imate i LGBT zajednicu. Dolazim iz multietničkih SAD pogled, moja baka je rođena u Mađarskoj, a u SAD svako može da se oseća Amerikancem bez obzira na to da li je rođen tamo, u Mađarskoj ili u Africi, bez obzira na to da li je katolik ili musliman, strejt ili gej. Srbija ima više tih multikulturalnih motiva nego što mnogi misle. Mislim da su prava seksualnih manjina deo toga", rekao je Kirbi.

On je istakao da ipak Vlada mora da donese svoje odluke o eventualnoj podršci "Prajdu".

"Vlada mora da donese sama svoje odluke. Moja vlada ima mišljenje, ali Srbija je Srbija i ima pravo na svoje. Međutim, pravo pitanje je kakvo društvo želite. Da li želite društvo u kome svako može da kaže da je različit, da ima različito mišljenje i da postoji uzajamno poštovanje. Mislim da je bolje živeti u društvu koje je tolerantno i to smo jasno rekli", rekao je Kirbi.

Na pitanje o slobodi medija, Kirbi je odgovorio konstatacijom da se mnogo govori o toj temi u Srbiji i da je srž svega ekonomska sloboda.

"Poslednjih dana se govori o tome kako neki mediji tretiraju SNS. Deo sloboda se odnosi i na to da ne morate da primate novac od države. Ekonomski problemi su značajni i oni utičuna medije. Čujem kritike, ali znam da je to pitanje koje je deo zahteva EU prema vama. Mislim da bi to trebalo da pomogne medijima da stanu na zdravije noge. Mislim da se ovde često odražavaju misli 'ekonomskih gospodara', a ne vlasti", rekao je Kirbi.

On je istakao da je sređivanje ekonomskih problema i stvaranje boljih poslovnih uslova za oglašivače nešto što će pomoći i pojedincima i vladi, ali i medijima jer bi se tako otvorile nove mogućnosti i nivo izvori za finansiranja, kojih je, kako kaže, malo.

Ambasador je govoreći o televiziji N1 i zajedničkom sastanku sa bivšim direktorom CIA Dejvidom Petreusom i novim premijerom Aleksandrom Vučićem rekao da je u pitanju nova vrsta investicije za SAD.

"To je sasvim drugačija investicija od drugih koje smo imali, jer su one uglavnom bile usmerene ka tome da se u Srbiji nešto proizvodi što se prodaje van Srbije. Sada KKR ulaže u prodaju nečega u Srbiji Srbima i to je velika razlika. Ona govori da ekonomska snaga Srbije uključuje mogućnost Srba da troše. Deo poruke u razgovoru sa Vučićem je bio da je ovo drugačija od investicija od onih koje nešto zidaju, već je ovo ona koja se okreće potrošaču", rekao je Kirbi.

Kirbi je istakao i da Petreus jeste bio na čelu CIA, ali da je u Beogradu bio na svom novom poslu.