Putin i "slučaj SFRJ"

Koliko to pitanje Putin koristi za jačanje pozicije u kojoj se Rusija danas nalazi?

24. marta 1999. godine avioni zapadne Alijanse započeli su napad na Srbiju bez dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da bi nakon devet godina, takođe bez odluke UN, Sjedinjene Američke Države i većina članica Evropske unije priznale nezavisnost Kosova.

U martu ove godine, Rusija je odlučila da krene sličnim putem, prihvativši odluku građana Krima da više ne žele da budu deo Ukrajine, nakon čega je odlučila da prisajedini tu oblast.

"Već u deklaraciji o nezavisnosti Krima i Sevastopolja je pomenut kosovski presedan i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde iz 2010. godine. Očigledno je da za Putina, i ne samo za njega, već za mnoge, to predstavlja presedan koji je odredio tok međunarodnih odnosa posle Hladnog rata", kaže profesor FPN Predrag Simić.

Simić kaže da su sada data krila svim separatistickim pokretima na svetu, ocenjujući da se Zapadu sada kao bumerang vraćaju odluke iz 1999. i 2008. godine kada je priznata nezavisnost Kosova.

"Čini mi se da to u ovom trenutku otvara jednu dilemu - da li će Zapad i dalje tako čvrsto biti na strani svih pokreta za samoopredeljenje, pogotovo ako se oni budu razvijali u sferi interesa Zapada", kaže profesor Simić.

Dugogodišnji ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić, koji je više od tri decenije proveo u diplomatskoj službi, smatra da se na presedanima stvaraju nova pravila u međunarodnom pravu. On ističe da ce pravci u kojima ce se ubuduće razvijati međunarodni odnosi, zavisiti najviše od bezbednosti velikih sila.

"Mi zaista u Evropi i svetu skoro da nemamo zemlje koja nema neko svoje Kosovo, neki svoj Krim, neku svoju Južnu Osetiju, neku svoju Abhaziju", kaže Đukić.

Bivši ambasador Srbije ocenuje da bi, ako se krene tim putem, svet mogao uskoro da ima umesto današnjih 200 zapravo 400 država.

Do novog dogovora o bezbednosti u svetu, ljudi na istoku Ukrajine i dalje će biti na prvim stranicama novina i u glavnim vestima na televiziji.