Selaković: Više sudova za građane

Nova mreža sudova, koja podrazumeva povećanje broja osnovnih sudova sa 34 na 66, predložena je kako bi se otklonili nedostaci postojeće, budući da je ona bila neefikasna, a građanima je otežavala pristup pravdi, poručio je ministar pravde Nikola Selaković.

Selaković, koji pred poslanicima “brani” set zakona iz oblasti pravosuđa, među kojima je i o sedištima sudova i tužilaštava, rekao je da će se mreža osnovnih sudova i javnih tužilaštava na Kosovu i Metohiji određivati posebnim zakonom, a to rešenje, dodao je, u skladu je sa svim merama koje je vlada preduzela, a istovremeno štiti teritorijalni intrgritet zemlje.

Set zakona iz pravosuđa, kako je rekao, predložen je nakon detaljne analize stanja u pravosuđu, a ti predlozi su samo prvi korak u ostvarivanju ciljeva zacrtanih nacionalnom strategijom pravosuđa- pre svega povećanju efikasnosti pravosuđa i njegovoj dostupnosi, kao i vraćanju poverenja građana u pravosuđe.

Nova mreža sudova pored povećanja broj osnovnih sudova predviđa i povećanje broja osnovnih javnih tužilaštava sa 34 na 58, kao i smanjenje broja sudskih jedinica, koje su se, kako je ukazao Selaković, pokazale kao neracionalne.

Kritetrijumu za novu mrežu sudova, kako je objasnio, bili su geografska udaljenost, broj stanovnika, tradicija i realna potreba građana.

Kao ilustraciju neracionalnosti postojeće mreže sudova ministar je naveo primer Drugog osnovnog sudau Beogradu čija se nadležnost prostirala na prigradske opštine, koje su veoma razuđene i sa velikim broje stanovnika, što je razultiralo veliku opterećenost u radu.

Sada, novom mrežom, predviđeo je da umesto njega psotoje tri osnova sud ai to u Lazesrovcu, Obrenovcu, i Mladenovcu, ako i sudska jedinica u Sopotu.

“Razlog za donošeje novog zakona o sedištu sudova je to što je primećeno da postoji veći broj nedostatka postojeće teritorijalne organzacije, činjenica da postoje samo 34 osnovna suda i veliki broj sudskih jedinca”, objasnio je ministar pravde.

Selaković je precizirao da nije menjana teritorijalna organziacija prekršajnih sudova, da će i dalje postojati 44 prekršajna suda, što je u skladu sa potrebama Srbije.

Međutim, do promena je došlo kada je reč o apelaciji, pa tako je do sada Apelacioni sud u Beogradu bio nadležan za područja višeg suda u Zaječaru iako je taj grad bliži Nišu nego Beogradu, pa je to sada promenjeno.

On je rekao da je povećan i broj osnovnih javih tužilaštava, ali da njih neće biti isto koliko i osnovnih sudova i to pre svega zbog racioanlnosti, pa će tako neka tužilaštva imati nadležnost za dva suda.

Tako će javno tužilaštvo u Vranju biti nadleznzo i za osnovni sud u Bujanovcu, tužilaštvo u Zaječaru i za osnovni sud u Knjaževcu, tužilašto u Negotinu i za osnovni sud u Majdanpeku potom tužilaštvo u Novom Pazaru i sud u Sjenicu.

Potom će tužilaštvo u Pirotu biće zaduženo i za sud u Dimitrovgradu, tužilaštvo u Prijepolju i za sud u Priboju, tužilaštvo u Sremskoj Miitrovici i za sud u Šid, a tužilaštvo u Čačku i za sud u Ivanjivi. Zakon o sedištima sudova, kako je predloženo, stupiće na snagu od 1.januara 2014. godine.

Vreme Miloša Obrenovića tema debate o pravosuđu

Stefanović je zamerio predlagaču zakona što se sada, kako je ocenio, ministru daje diskreciono pravo da izabere sudske pripravnike, a ne da se oni biraju isključivao na osnovu završenog pravnog fakulteta sa visokom ocenom.

Stefanovć smatra da to otvara vrata da se biraju sudijski pripravnici bliski vlasti. Mislim da ovo ni Miloš Obrenović nije radio”, rekao je Stefanović.
Ministar je odgovorio da je to što je rekao Stefanović “par ekselans glupost - jedna od najvećih koje je čuo od kada dolazi u Skupštinu”, ali posle “intervencije” predsedavajuće Vesne Kovač da ne upotrebljava takve izraze odmah se izvinio poslanicima i pojasnio da “nekada čovek dođe u iskušenje da u žaru rasprave stvari nazove pravim imenom”. U celoj priči imponovala mi je samo jedna stvar, to što sam poređen sa Milošem Obrenovićem. On je jedan od otaca moderne Srbije, čovek koji je udario temelje ovoj državi u kojoj danas živimo svojom mudrošću i političkom veštinom”, objasnio je Selaković.

On je precizirao da je ministar taj koji ujednačuje način prijema u sudove i javna tužilaštva, jer danas pripravnike i pomoćnike, kako je naveo, prima ko kako hoće.

Stefanović je replicirao ministru i poručio mu da kada su poslanici izneli jasne brojke i pitali zbog čega to radi nije odgovorio na vrlo konkretna pitanja, ali je potvrdio da mu se “jako sviđa Miloš Obrenović”.

Znam da je kodža Miloš blizak vašem duhu i senzibilitetu, ali da vas obavestim da je on živeo pre skoro 200 godina, a da ste vi ministre sada u 21. veku iako vaše pravosduje na žalost građana nije”, uzvratio je Stefanović.

Ministar pravde je “pomirljivo” poručio šefu poslanika DS da ukoliko to zaista želi mogu da pričaju o istoriji.

Za vreme vlasti kodže Miloša na srpski jezik je preveden austrijski građanski zakonik, počelo je pripremanje trećeg u svetu građanskog zakonika, koji je donet kasnije u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. U vreme Miloša donet je i krivični zakonik”, podsetio je Selaković.

Ministar je poručio da se ponosi time šta je nepismeni kodža Miloš uspeo da uradi u Srbiji, približi je Evropi mnogo više nego što su to mnogi pismeni uradili i što je ustrojio državu koja je opstajala u vekovima koji su sledili.

Zato kažem da mi imponuje to poređenje, a da li je imao nekih mana - imao je kao i svaki drugi vladar, a da li je bio državotvorac - itekako je bio”, poručio je Selaković.

Šta kažu poslanici?

Stranke vladajuće koalicije, kao i deo opozicionih poslaničkih kubova, najavili su danas podršku setu pravosudnih zakona, među kojima je i Predlog o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, koji je izazvao i najveće interesovanje poslanika, pa je tako poslanik SVM Laslo Varga rekao da je za tu stranku paket zakona prihvatljiv.

“Pred nama je temeljna reforma reforme pravosuđa. Područja u kojima žive većinom stanovništvo nacionalnih manjina su u svakom slučaju najveći dobitnici i želim da se zahvalim ministru na odluci da se ponovo osnuju sudovi u Bečeju i Senti“, rekao je Varga tokom objedinjene načelne rasprave o setu pravosudnih zakona.

Prema njegovim rečima, najslabiji deo predloženog zakona o novoj mreži sudova je područje severnog potisja, grad Kanjiža i drugi gradovi. Varga je rekao da zato poslanici SVM amandmanom predlažu reosnivanje suda u Kanjiži. On je podvukao da su Raška i Dimitrovgrad manji gradovi od Kanjiže, a imaće osnovne sudove istakavši da ne spori postojanje sudova u ta dva grada. „Ne sporim postojanje sudova u Raški i Dimitrovgradu, već govorim u prilog reosnivanju suda u Kanjiži“, rekao je Varga.

On je dodao da ima bezbroj argumenata da se osnuje sud u Bačkoj Topoli i da je pre reforme taj sud imao je 11 sudija, a to znači i stručne kadrove.
Varga je zatražio da se još jednom razmotri ukidanje sudske jedinice u Temerinu, jer su tu, ukazao je, najkrhkiji medjunacionalni odnosi.

Poslanik JS i šef skupštinskog Odbora za pravosuđe Petar Petrović rekao je da će ta stranka podržati sve predložene zakone, jer se njima, kakoje istakao, u mnogo čemu poboljšavaju važeći zakoni, a koji su u primeni pokazali odredjene slabosti i nedorečenosti. I JS je uložila amndmane, dodao je Petrović i istakao da se nada da će ih nadležno ministarstvo sa dužnom pažnjom razmotriti.

„Sigurno je ministarstvo imalo razumevanja kada je predložilo 66, umesto kao do sada 34 osnovnih sudova. Mislimo da bi trebalo da bude više sudskih jedinica i za nas je prihvatljivo da se menja nadležnost teritorijalna za neke apelacione sudove. Smatramo da nema opravdanja da Ćuprija sa 40.000 stanovnika nema osnovcnu sudsku jedinicu, a neke mnogo manje opštine imaju“, rekao je Petrović.

On je dodao da bi Osnovnu sud u Šapcu morao da ima sudsku jedinicu u Bogatiću, a da bi, ako postoji sud u Surdulici, logično bilo da sedište tužilaštva bude u Surdulici, a ne u Vladičinom Hanu. Petrović je predlažioi da se za Varvarin i Chićevac formira sudska jedinica sa sedištem u Varvarinu.

I iz NS su stigle pohvale Ministarstvu pravde. Poslanik Srđan Spasojević smatra da je „dobrim predlozima zakona vlada pokazala da ima sluha za skupštinske predloge“, pošto su, kako je rekao, usvojeni skoro svi amandmani. Sama činjenica da je broj sudskih jedinica povećan sa 34 na 66 govori da će gradjanima biti dostupnija pravda, uveren je on.

I NS je podnela amandman, dodao je, kojim se predlaže da Nova Varoš dobije sudsku jedinicu osnovnog suda u Prijepolju, a Guča sudsku jedinicu osnovnog suda Ivanjica... Pohvale su stigle i iz poslaničkog kluba SPO, pa je tako Mirko Čikiriz najavio da će ta poslanička grupa podržati zakone, jer su, kako je ocenio, dosta dobro urađeni. Međutim, ministru ministru Nikoli Selakoviću upućene su i kritike.

Poslanik LSV Dragan Andrić rekao je da je predlog koji je pred poslanicima najgore rešenje mreže sudova do sada i razbijanje utvrdjene mreže sudova na teritoriji Vojvodine.

„Nije dobro što se u ovoj skupštini raspravalj o mreži sudovima na teritoriji Vojvodine, mnogo bi bilo bolje da se o mreži sudova u Vojvodini raspravlja u vojvođanskom parlamentu, tamo se ne bi dogodilo da Kovin bude jedinica Smedereva, da apelacija za Pančevo bude Beograd..., jasno je da se centralizuje sudstvo“, rekao je Andrić. Prema njegovom oceni, to nije put ka EU, jer EU ne poznaje centralizam „ni ovog ni nekog drugog tipa“.

Ministar Selaković je odgovorio Andriću da su to neistinite informacije i poručio mu da je nekada Novi Sad bio deo banovine, a Skoplje bilo srpsko, pa više nije. „Zašto niste pomenuli da područje Šapsa potpada pod apelaciju u Novi Sad, Pančevu treba 17 kilometara do Beograda, pa vi sada kad idete iz Pančeva ne znate gde je prelaz. Ne znam šta je problem racionalizacija troškova. Uz to koncept apelacionih sudova nema za cilj da stvara praksu različitih područja“, rekao je Selaković.

Ministar je dodao da i dalje misli „da je najmultietničkiji grad u Srbiji Beograd“ i da uopšte ne vidi ništa što bi se moglo da se podvede pod teoriju zavere. „Centralizacija bi bila da ukinemo četiri apaleciona suda i uvedemo jedan. Kažete da Evropa nije centralizacija, hoćete da kažete da Francuska, koja je najcentralizovanija zemlja, nije u Evropi“, pitao je ministar, a poslanik LSV mu odgovorio da nisu dobra rešenja u vezi sa Šapcem i apelacijom u Novom Sadu. To ne znači da Vojvodini ne treba vratiti zakonodavnu nadležnost i to ne znači da Skupština Vojvodine ne bi bolje rešila mrežu sudova, precizirao je Andrić.

„Rekli ste i da Pančevo teži ka spajanju sa Beogradom, valjda će sada da bude beogradska opština, ne znam šta bi gradjani Pančevci na to rekli“, primetio je Andrić.

Ministar Selaković rekao je da bi se u nekim slučajevima građani rukovodili ustaljenom navikom, jer 90 odsto Pančevaca studira i leči se u Beogradu, a ne u Novom Sadu. „Vojvodina je bila jedini rezervat preživljavanja (Stipe) Šuvarevog školstva koji je bio sulud, kad već govorimo o prošlosti. Ovo će poboljšati efikasnost rada sudova“, naglasio je ministar.

Tokom debate poslanici su iznosili stavove gde bi sve trebalo da budu sudske jedinice, pa je tako Čedomir Protić iz PUPS-a rekao da se zakonom predlaže da opština Lučani nema ni sudsku jedinicu, da je osnovni sud za Lučane Ivanjica i da gradjani te opštine u puno prilika neće moći da se odazovu sudu.

Iz Guče do Ivanjice treba da se promene tri prevoza, rekao je Protić i dodao da su, kada se to uzme u obzir, „male šanse da se građanin, koji se odazvao na sudski poziv, zadana vrati kući“. On je dodao i da se pribojava da građani, ukoliko se ukine sudska jedinica u Guči, ne uzmu zakon u svoje ruke.

„To ne bi bilo dobro. Nama je nepoznat razlog za ukidanje te sudske jedinice. Sudska jedinica u Guči ima šest hiljada predmeta, ne mogu da procenim da li je ovo slabost sudija, ali i to dokazuje da sudska jedinica treba da ostane u Guči. Molim da prihvatite amandman koji sam podneo“, rekao je Protić, a ministar Selaković mu pojasnio da to sto u jednom gradu neće biti sudske jedinice, ne znači da neće biti sudjenja, jer sudovi mogu da organizuju sudeće dane.

On je negirao da ima šest hiljada predmeta u sudu u Guči i dodao da su se različite delegacije opština obraćale ministrastvu, svako je iznosio neke svoje podatke.

„Ako bi sud iz Lučana usmerili na Čačak to znači da bi doveli u pitanje racionalnost opstanka suda u Ivanjici, a Čačak bi bio još opterećeniji, mada je već opterećen. Inače, od Guče do Ivanjice imate 26 kilometara kad se ide preko Kotraže. Ako se rukovodimo tom logikom, onda je Beograd najoštećeniji, jer bi svaka opština trebalo da ima svoj sud“, pokušao je da argumentuje ministar rešenja iz predloženog zakona.

On je uveren da gradjani to neće osetiti u svakodnevnom životu, a da se išlo drugom logikom, onda bi „budžet bio dobro oštećen“.

Poslanica LDP Judita Popović ocenila je da je očigledno da se očekuju novi izbori i da je zato zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava donet, kako bi bio korišćen u izbornoj kampanji. Ona je ministru poručila da „tako što suptilno i perfidno negira autonomiju Vojvodine, šalje poruku šta gradjani mogu da očekuju“. „Nema benefita za građane kada vi razmenite nadležnost jednog suda koji se nalazi u Vojvodini sa drugim sudom koji se nalazi na teritoriji centralne Srbije. Problematično je i povećanje broja osnovnih sudova, udvostručili ste broj osnovnih sudova, a pored toga imaćete neke kancelarije - dakle, duplirate broj osnovnih sudova, a ostaje isti broj sudskih jedinica, toliko o vašoj priči o efikasnosti“, rekla je Popović.

Ministar Selaković je, odgovarajući Popovićevoj, rekao da je „to jedan od par ekselans političkih zakona“ i da ne vidi šta je tu sporno.
Elementarno poznavanje šta je autonpomija Vojvodine je definisano Ustavom, rekao je Selaković i pročitao pred poslanicima nadležnosti severne pokrajine iz Ustava.

„Ovde u Ustavu nigde ne vidim pravosuđe, dakle mešanje nadležnosti u oblasti pravosuđa sa nadležnostima Vojvodine je elementarno nepoznavanje toga šta je autonomija. Autonomija je ustavna kategorija jasno omedjena i toga treba da se držimo. Rekli ste da ovo neće dovesti do racionalizacije troškova, a ja tvrdim da hoće“, zaključio je ministar polemiku sa poslanicima.