"Paklenih" 10 dana do osme runde

Posle jučerašnje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj su govorili premijeri Dačić i Tači, nije sasvim izvesno da će sporazum biti postignut, ali jeste da Srbija svakako ne odustaje od pregovaračkog procesa.

Da završetak pregovora Beograda i Prištine ne dolaze kao aprilska šala, mogao bi simbolično pokazati i datum - 2 april. Dok visoki predstavnik EU Samuel Žbogar kaže da će dogovor biti postignut o pitanjima o kojima do sada nije bilo dogovora, u Beogradu nisu sasvim ubeđeni u to. No, svi su u jednom saglasni a to je da je ovo kraj pregovaračkog procesa.

"To znači ili ćemo se dogovoriti oko izvršenih nadležnosti zajednice srpskih opština ili se nismo dogovorili oko toga, i to je kraj pregovaračkog procesa, ali to ne znači da je kraj bilo kakvih razgova o statusu Kosova i Metohije", kaže predsednik skupštinskog Odbora za KiM.

"Dramatično je neizvesno da li će se postići sporazum, iz prostog razloga što se pokazalo i posle govora Hašima Tačija da Priština nije spremna ni na jednu vrstu kompromisa odnosno na uvažavanje minimuma interesa Beograda", dodaje Drecun.

Uoči godišnjice NATO bombardovanja Demokratska stranka Srbije osvrnula se na pregovore u Briselu, uz komentar da je Kosovo marionteska tvorevina nastala kao rezultat izvršene agresije na Srbiju. "Zato, kada pogledamo današnje pregovore koji se vode u Briselu, jasno je da je glavni pregovarač ispred albanske strane zapravo zastupnik vrhovne NATO-vske vlasti na Kosovu. Od Srbije EU traži da normalizuje odnose sa Kosovom, što doslovno znači uspostavljanje odnosa između dve države", ocenio je lider DSS-a Vojislav Koštunica.

Prema poslednjim izjavama, premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači navode da konačnog dogovora za sada nema, ali i da napredak postoji.

"Srbiji je važno da svojim saveznicama u ovom procesu, Kini i Rusiji, pokaže da ne odustaje od svoje politike koja je proklamovana i zbog koje dobija podršku u Savetu bezbednosti, ali takođe je verovatno i premijer Dačić imao i neko vreme da objasni Čurkinu šta se deševa u Briselu i na šta je Srbija spremna da pristane, jer vidimo i iz izjava gospodina Žbogara i po nekom simboličnom ponašanju pregovarača da oni idu ka nekom sporazumu", ocenjuje Nenad Đurđević, bivši direktor Uprave za ljudska i manjinska prava, koja se sada zove Kancelarija za manjinska i ljudska prava.

Đurđević dodaje da je Dačić jasno stavio do znanja ruskim kolegama da se Srbija nalazi u procesu u kom je praktično izolovana i da trenutno nema strateškog saveznika.