Srbiji uslovna kandidatura?

Prema tumačenju našeg izvora iz Brisela, uslovna kandidatura znači da bi ministri EU mogli da se saglase s tim da Srbija dobije status kandidata, s tim da bi ta odluka bila momentalno zamrznuta i počela bi da se sprovodi tek kada se reši situacija na severu Kosova.

Podsetimo, isti aranžman bio je primenjen u slučaju kada je 29. aprila 2008. sa Srbijom potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali je odmah zamrznut sve dok se nije rešilo pitanje saradnje s Hagom.

Evropski diplomatski zvaničnici u Briselu smatraju da će, pre svega od Nemačke, Austrije i Velike Britanije zavisiti u kojoj meri će biti uvažen napredak u dijalogu Beograd-Priština, što je naročito Berlin, uz uklanjanje barikada na severu Kosova, postavio kao preduslov za odobravanje kandidature Srbiji.

Posle dogovora Beograda i Prištine o prelazima na Kosovu, povećani su izgledi za to da se Srbiji odobriti status kandidata za članstvo.

Od današnje odluke zavisiće stav šefova država ili vlada na samitu 9. decembra. Konačan stav će dati šefovi država ili vlada EU 9. decembra, ali je nužno da se do petka smiri situacija na severu Kosova.

Zbog kompleksnosti situacije može čak da se dogodi i da se neizvesnost produži sve do četvrtka i petka.

Državni sekretar Nemačke Verner Hojer je rekao da Nemačka još nije donela konačan stav o kandidaturi Srbije i da će ta zemlja svoj stav doneti kad prouči sporazum Beograda i Prištine o administrativnim prelazima.

On je, uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU, rekao za B92 da će pitanje proširenja imati važno mesto u današnjim razgovorima. Međutim, nije želeo da se izjašnjava o tome kakva bi mogla da bude odluka o kandidaturi Srbije, ali ponavlja da su uslovi postavljeni Beogradu nepromenjeni.

"Srbija je zemlja od koje se očekuje da značajno doprinese Evropskoj uniji i nadamo se da ćemo uspeti da nađemo rešenje. Uslovi su jasni još od uspostavljanja Kopenhaškog ugovora. To podrazumeva i da svaka zemlja koja želi da postane članica EU mora da ima jasne odnose sa zemljama s kojima se graniči", kazao je on.

"Prošle nedelje smo opet imali veoma neprijatno iznenađenje srpsko - kosovskom granicom, gde je ozbiljan broj austrijskih i nemačkih vojnika povređen. To je nedopustivo i neprihvatljivo. Zato tražimo da Srbija bude spremna da reši svoje odnose. Inače, kao što sam rekao, dosta očekujemo od naših odnosa, zato što je Srbija najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, koja će jednog dana pristupiti EU", dodao je on.

Uprkos tome što je postignut sporazum između Beograda i Prištine, izgledi za to da Srbiji bude ili ne bude odobren status kandidata su podjednaki. Svaka procena je nezahvalna, a jedina reč koju su svi sa sigurnošću izgovarali bila je - oprez.

Prema trenutnom rasporedu snaga u EU, Srbiji su do poslednjeg časa nedostajala tri glasa, u horu od 27, koji odlučuje konsenzusom. Najuporniji je Berlin, slede ga Beč i London. Svi ostali praktično otvoreno podržavaju kandidaturu Srbije i ukazuju na opasnost po ceo region, ukoliko integracioni procesi ne održe ritam.

U Berlinu u nedelju, kako pišu "Novosti", nisu imali zvaničan odgovor na pitanje da li će najnoviji sporazum između Beograda i Prištine nešto promeniti u njihovom stavu. Ipak, iz nezvaničnih izvora smo saznali da Berlin ”prvo mora da prouči detalje iz ovog sporazuma pre donošenja konačne odluke”, što znači da još nije sve izgubljeno.

Jezičak na vagi kojom se mere zasluge za kandidaturu klatio se poslednjih meseci tamo-ovamo. Posle početka dijaloga s Prištinom i ispunjenja haškog uslova, svi su već videli kandidaturu u džepu, pa čak i određivanje datuma za početak pretprijemnih pregovora. Usledile su, međutim, tenzije na severu Kosova, došlo je i do ranjavanja vojnika Kfora i jedno po jedno očekivanje polako je stavljano u fioku.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je u petak svela nade na minimum izjavom da Srbija nije ispunila uslove za dobijanje statusa kandidata. Posle toga je, međutim, usledio važan sporazum između Beograda i Prištine o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima, što je značajan adut u očekivanjima da Gvido Vestervele u ponedeljak, možda, popusti pod ubeđivanjima evropskih kolega da je Srbiju potrebno nagraditi za do sada ostvarene reforme i ohrabriti je da nastavi na evropskom putu, a da bi dalja uslovljavanja trebalo prebaciti na utvrđivanje datuma za početak pregovora.

Odluka o kandidaturi Srbije biće doneta 8. i 9. decembra na sednici Evropskog saveta, tvrdi za ”Novosti” portparol Ke d’Orseja Bernar Valero.

"Naš stav je jasan. Zalažemo se za to da Evropski savet u četvrtak i petak potvrdi preporuku EK i Srbiji dodeli status kandidata. Takođe, želimo da se razgovori između Beograda i Prištine nastave i prodube, da budu konstruktivni, održivi i da reše sve probleme", istakao je Valero.

Potrparol Ke d’Orseja je, odgovarajući na pitanje da li je Pariz po pitanju kandidature u kontaktu s Nemačkom, istakao da je Francuska u kontaktu sa svim partnerima u EU, ali da ne zna šta će oni odlučiti.

Šefovi diplomtija Unije razmotriće danas evrointegracije i drugih država Zapadnog Balkana. Ministri EU će se izjasniti o preporukama i ocenama Evropske komisije o svakoj zemlji kanditatu i potencijalnom kandidatu za članstvo u EU.

Finska i Mađarska podržavaju evrointegracije Srbije

Podrška Mađarske procesu evropskih integracija Srbije je sada, posle usvajanja Zakona o rehabilitaciji, "bezuslovna", poručio je šef mađarske diplomatije Janoš Martonji.

"Mađarska sada smatra da je ovo pitanje rešeno", naveo je šef mađarske diplomatije.

U međuvremenu je i državni sekretar ministarstva spoljnih poslova Mađarske Žolt Nemet na konferenciji za novinare u Budimpešti ocenio da usvajanje novog zakonskog rešenja o rehabilitaciji predstavlja "značajno dostignuće mađarske diplomatije".

Nemet se zahvalio srpskim vlastima, Savezu vojvođanskih Mađara, kao i svim političkim partijama u Mađarskoj na naporima koje su uložili kako bi zakon bio usvojen.

Finski ministar za evropska pitanja Aleksander Stub rekao je da njegova zemlja podržava davanje statusa kandidata Srbiji za članstvo u EU, ali da ostaju neka otvorena pitanja u vezi sa odnosom sa Kosovom.

"Finska podržava proširenje EU i daje 'zeleno svetlo' da Srbija dobije status kandidata, ali postoje još neka pitanja koja treba da razmotrimo, a koja su povezana sa odnosima Srbije i Kosova", rekao je Stub.