Projekcija inflacije neodrživa?

Najnoviji statistički podaci kažu da je u maju inflacija bila jedan, a rast cena za prvih pet meseci ove godine dostigao je 5,2 odsto.

Narodna banka Srbije je planirala da ovogodišnja inflacija bude u okvirima šest, plus minus dva odsto. Kurs dinara prema evru i cene koje kontroliše država su faktori koji mogu ovu projekciju da sruše.

Dinar će sutra oslabiti prema evru za dodatnih 19 para, pa će zvanični srednji kurs iznositi 103 dinara za evro. Roba je sve skuplja, a para za normalan život sve je manje. Poskupljenja i naduvane cene relna su pretnja standardu i makroekonomskoj stabilnosti.
"Inflacija se malo ubrzava. Tačno je. Od početka godine do sada. I sad ova nova objavljena je jedan posto mesečno, što je 12 posto godišnje. Tako da ima pritisaka da se inflacija poveća, međutim najveći deo toga su kontrolisane cene, znači struja, benzin", rekao je Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Kurs je jedan od najznačajnijih faktora koji podstiče inflaciju. Zarade su objektivno dodatno niže zbog smanjene vrednosti dinara. Samo u maju dinar je oslabio prema evru za 3, 4, a prema dolaru za 10 procenata. Koji kurs, koja vrednost evra ugrožava i ruši projektovanu inflaciju. Narodna banka Srbije ima svoje pretpostavke i analize.

"Ukoliko bi se agregatna tražnja zadržala na nivou koji je očekivala Narodna banka, a to znači da bruto domaći proizvod raste po stopi od 1,5 odsto, da imamo relativno mali deficit u tekućim transakcijama ka inostranstvu od nekih 8,5 odsto bruto domaćeg proizvoda tada nam pije vodu praktično kurs koji ne bi bio veći od recimo 110 dinara za jedan evro", rekao je Branko Hinić, direktor Sektora za ekonomske analize i istraživanja NBS-a.

Ipak, koji nivo kursa bi mogao da ugrozi inflaciju zavisi od mnogih drugih faktora kažu u Narodnoj banci Srbije, uz tvrdnju da dinar neće toliko oslabiti. Fiksni kurs, smatraju ekonomisti, nije rešenje, ali nagle promene vrednosti stvaraju teškoće. Privrednicima je i sadašnja vrednost dinara veliki problem, a o evru vrednom 110 dinara ne žele ni da misle.
"Mi smo 100 dinara planirali, doduše u prošloj godini smo radili te planove. Mislim da ukoliko bi opet došlo da ovako drastičnog skoka mi ne bismo izdržali sa našim cenama. Jer bi se u našim imputima pokazala velika razlika između onoga što je sada i što bi tada bilo", rekao je Igor Lavš, generalni direktor "Agroživ"-a.

Dobra vest je što industrijska proizvodnja i izvoz beleže rast, bez obzira što su polazne osnovice za merenje prošlogodišnje i krizno niske.

Ako još i jesen donese rodnu godinu u poljoproivredi, pa ako se ispoštuju dogovori sa MMF-om, moglo bi se desiti, smatraju ekonomisti, da prava tržišna inflacija ne probije planirane okvire.