Centar za azil u Banji Koviljači

Osim hrane, odeće i obuće koju dobijaju u ovoj ustanovi, organizacija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila iz Beograda pruža im pravno-psihološku podršku. Za dve godine postojanja privremenog utočišta za strance koji traže azil u Srbiji, kroz ovu ustanovu prošlo je 26 različitih nacionalnosti i većina se nada inegraciji u novoj sredini.

Somalijac Tukala je pre dve decenije došao u Srbiju sa namerom da ovde završi fakultet. Sukobi u njegovoj zemlji, zauvek su ga odvojili od porodice.

“Moja porodica koja je živela u inostranstvu, svi su pobijeni u ratu. Prema tome, ja nemam gde da se vratim”, kaže Tukala.

Ništa manje potresne nisu sudbine ni ostalih 40–ak stranaca koji su smešteni u Centru za azil u Banji Koviljači. Većina ih je iz Avganistana, zatim Iraka, Pakistana i Maroka.

“U Maroku sam bio mesar. Ostao sam bez posla i mafijaši su od mene tražili da prodajem drogu. Ja sam odbio i morao sam da pobegnem, jer su pretili da će me ubiti”, kaže Marokanac koji već neko vreme boravi u Centru u Banji Koviljači.

U prošloj godini azil u Srbiji zatražilo je 275 ljudi, što je tri puta više u odnosu na 2008.

Tražiocima azila u toku sticanja statusa i po okončanju postupka pomaže Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila čiji je pokrovitelj UNHCR.

“Taj kontakt između nas i tražilaca azila dobija ličnu konotaciju. Vi slušate različite priče, njihove muke, njihove probleme i pokušavate da to pravno uobličite, naravno, da se njihov glas čuje”, kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Osim pravne pomoći, tražioci azila imaju i psihološku podršku Centra.

“Ta pishološka pomoć se uglavnom sastoji iz razgovra. Znači, razumevanje, pružanje podrške, kontaktiranje sa psihijatrom u Loznici, ukoliko je potrebno uzimanje terapije”, kaže Maša Vukčević, psiholog u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Korisnici Centra za azil u Banji Koviljači imaju smeštaj, hranu, odeću i obuću. Za devet maloletnika nastava se organizuje tri puta nedeljno. Ipak, probelmi ne izostaju.

“Radi se pre svega o administrativnim stvarima i problemima. Treba ispratiti gde se ko nalazi u određenom trenutku i prema tome dozirati određenu vrstu pomoći”, kaže Robert Lesmajster, upravnik Centra za azil Republike Srbije.

Trend dobijanja azila dostiže jedva nekoliko procenata, a sudeći po korisnicima Centra u Banji Koviljači, želja da nađu utočište u drugoj zemlji je nemerljiva.