Srebrenica u skupštinskoj proceduri

Konačno je poznato i ko su predlagači deklaracije - predlog su podneli koalicija "Za evropsku Srbiju", G17 plus, Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Socijalistička partija Srbije.

Na spisku predlagača nema ni jednog predstavnika opozicije. To u vladajućoj koaliciji pak ne vide kao problem, ali, prema rečima šefice poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nade Kolundžije, i dalje veruju da je po pitanju deklaracije o osudi zločina u Srebrenici moguće postići širi konsenzus.

“Verujem da još uvek postoji prostor da i drugi poslanički klubovi i poslanici podrže ovu deklaraciju o Srebrenici, bez obzira na to što su podnosioci u formalnom smislu poslanici vladajuće većine”, kaže Kolundžija.

“Mi i dalje računamo i nadamo se da će ta deklaracija dobiti širu podršku. Prosto, razumemo da je interes Srbije da se ova deklaracija usvoji uz što širu podršku”, navodi ona.

Lider socijalista Ivica Dačić kaže da se Socijalistička partija Srbije zalaže da se u deklaraciji o Srebrenici ne upotrebljava reč genocid iako, kako kaže, najoštrije osuđuje zločin koji se tamo desio.

On je na Zlatiboru najavio i posebnu sednicu Skupštine Srbije povodom usvajanja deklaracije o osudi zločina protiv pripadnika srpskog naroda na teritoriji bivše Jugoslavije.

Tekst te deklaracije biće predložen Skupštini naredne sedmice, a sednica će se, prema rečima Ivice Dačića, održati posle usvajanja deklaracije o Srebrenici.

Najveći deo opozicije o predlogu deklaracije o osudi zločina u Srebrenici već se izjasnio, i poručio predstavnicima vlasti da na njihov glas ne računa.

Predsednik SNS-a Tomislav Nikolić, pak ostavlja prostor za podršku ali samo ako se usvoje njihovi predlozi i sugestije. Kako kaže do sada nisu dobili povratnu informaciju.

“Tako da sam ubeđen kako vladajuća većina smatra da ono što je predložila mora da bude usvojeno. Iako tu zaista nema nikakvog manevra da deklaraciji priključi još bar 50, 60, 80 poslanika, onda ne vidim zašto bi bilo ko, osim onih koji su u vladajućoj većini, u tome učestvovao”, kaže Nikolić.

“Mislim da postoje objektivni razlozi da nas neko pozove da o svemu još jednom porazgovaramo”, smatra lider naprednjaka.

A Liberalno-demokratska partija uložiće amandmane na predloženu deklaraciju o Srebrenici i, prema rečima lidera stranke Čedomira Jovanovića, insistiraće na tim primedbama u skupštinskoj raspravi.

"Srbiji su potrebni istina i jasni odgovori, a ne pokušaji da se nedovršeni tekst deklaracije na brzinu prošvercuje kroz parlament. LDP je učinio sve da građane Srbije oslobodimo odgovornosti za pogrešnu politiku koja je vođena", navodi se u pisanoj izjavi Jovanovića.

"Nažalost, način na koji se nameće usvajanje deklaracije govori o limitima vladajuće većine, koja nema snage za nove vrednosti bez kojih nema ni nove politike sposobne da ispuni evropske težnje i zahteve društva", ocenjuje lider LDP-a.

Jovanović je ocenio da vladajuća većina svojim ponašanjem pokazuje da još uvek nema snage čak ni za saopštavanje pune istine o Srebrenici, iako je LDP želeo da pomogne da Srbija dobije čist tekst koji "neće dalje opterećivati i deliti ni nas same ni region". Poput DSS-a koji je zajedno sa koalicionim partnerom Novom Srbijom, Skupštini uputio svoj predlog deklaracije kojom se osuđuju svi zločini na prostoru bivše Jugoslavije, parlamentu su i radikali predali novu deklaraciju.

Njihov predlog je Rezolucija o osudi genocida koji je počinjen nad Srbima, Romima i Jevrejima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Šta piše u predlogu deklaracije

Narodna skupština Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. kako je to utvrđeno presudom Međunarodnog suda pravde i očekuje da druge države bivše Jugoslavije na isti način osude i zločine počinjene nad Srbima, piše u Predlogu Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici.

Navodi se i da Narodna skupština najoštrije osuđuje i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija.

U Deklaraciji se izražava "saučešće i izvinjenje" porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da ova tragedija bude sprečena.

Predlog deklaracije uskoro pred poslanicima Skupštine Srbije (Tanjug)

Navodi se i da Skupština Srbije pruža podršku radu državnih organa zaduženih za procesuiranje ratnih zločina i za uspešno okončanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, u čemu naročitu važnost ima otkrivanje i hapšenje Ratka Mladića kako bi mu bilo suđeno pred haškim tribunalom.

Sve nekada sukobljene strane u Bosni i Hercegovini, kao i druge države bivše Jugoslavije pozvane su da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne bi bili ponovljeni.

"Skupština izražava očekivanje da će i najviši organi drugih država sa teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda kao i da će izraziti sopstveno saučešće i izvinjenje porodicama srpskih žrtava", piše u Predlogu.

Autori Deklaracije se u preambuli pozivaju na Ustav Srbije u kome su ljudski život i dostojanstvo neprikosnoveni, na norme Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i druge međunarodne akte, a rukovodeći se, kako se ističe, ciljevima obezbeđenja stalnog mira i stabilnosti na prostoru zapadnog Balkana i daljim unapređenjem prijateljskih odnosa među državama bivše Jugoslavije.