Tvrdnje o Stanišiću biće proverene

Milorad Vučelić, koji je u to vreme bio blizak sa Stanišićem, nije hteo da komentariše ove navode, a sadašnje ministre Stanišić više i ne zanima. Oliver Dulić je rekao da je njegov lični stav da ga ne zanimaju takve informacije zbog toga što je mnoštvo vesti curelo u raznim medijima o tome ko je čiji čovek, što je bilo proveravano ili ne.

On je dodao da ni američki mediji nisu u potpunosti pouzdani kada je reč o puštanju informacija, kao ni mediji u Srbiji.

Oliver Dulić je za B92 rekao da mu je stalo da ljudi koji vode službe bezbednosti Srbije ne budu saradnici stranih službi bezbednosti i naglasio je da vrlo često Srbija ima nacionalne državne interese u suprotnosti sa interesima nekih drugih država.

"Naravno da mi je stalo da ljudi koji danas vode službe bezbednosti ne budu u toj kategoriji lica i siguran sam da nisu. Mislim da sjajni profesionalci danas vode službe bezbednosti u Srbiji", rekao je on.

On kaže da ne zna kakav će biti zvanični stav, ali da je njegovo privatno mišljenje da je reč o "prošlom vremenu".

Dulić smatra da je "pomalo degutantno" vraćati se u devedesete godine i da se treba okrenuti problemima koji danas opterećuju društvo i sa kojima ćemo se susretati u budućnosti.

"Jovica Stanišić se hvalio time sve vreme, i to je objavljeno u nekoliko medija, da je on upravo uspostavio vezu sa, čini mi se oko 50 obaveštajnih agencija raznih zemalja. Jedna od tih zemalja je bila Amerika i CIA, i mediji u Srbiji su objavili kada je tadašnji šef CIA Dojč došao u Beograd za vreme sankcija i kada je Stanišić otišao u centar CIA u SAD, takođe za vreme sankcija", rekao je glavni i odgovorni urednik lista "Politika" Dragan Bujošević.

"Kada je Dojč bio u Beogradu, sreo se očigledno i sa Slobodanom Miloševićem. Da li je posle toga došlo do Dejtona, možemo samo da nagađamo", dodaje Bujošević.

Navodi "LA tajmsa" za urednika nedeljnika "Vreme" Filipa Švarma, nisu iznenađenje.

"Svakako je Jovica Stanišić bio u Lengliju i sreo se sa tadašnjim šefom CIA, to su bili neki podaci koji su govorili da on kao šef DB-a ima neke kontakte sa CIA. Druga činjenica, koja je više bacila svetlo na veze Stanišića i CIA, jeste papir koji iz Vašingtona stigao u Haški tribunal, kojim se na neki način garantiralo da Jovica Stanišić može da izađe i da se brani sa slobode", kaže Švarm. Javnost je Stanišića prvi put videla 1995. godina, kada je u ime Slobodan Miloševića pregovarao u Bosni o oslobađanju vojnika NATO-a. Prema pisanju "LA tajmsa", u to vreme Stanišić je uveliko bio saradnik CIA.

List navodi da je jedne noći 1992. u beogradskom Topčiderskom parku Stanišić sklopio partnerstvo sa oficirom CIA Vilijamom Lofgrenom.

Stanišić, kome se sudi u Hagu, pred sudom se pozvao na svoje američke saveznike. CIA je, prema pisanju lista, dostavila sudu poverljivi dokument u kome se navode Stanišićevi doprinosi i dokazi za pomoć koju im je pružio, a dokument je i dalje zapečaćen.

Teza o bliskosti Jovice Stanišića i Amerikanaca ponavljana je više puta posle njegovog prebacivanja u Hag, a spekulacije su postale aktuelne 2004. godine, kada je, na zahtev odbrane, iz Vašingtona stiglo pohvalno pismo o Stanišiću, koje je trebalo da posluži za to da bivši šef DB-a ubedi sud da ga pusti na privremenu slobodu.

U pismu je navedeno da je Stanišić bio "pouzdani posrednik tokom veoma složene krize". U krugovima bliskim Tribunalu prepričava se i da su Amerikanci bar jednom posetili Stanišića u pritvorskoj jedinici, piše list.

Više detalja o pisanju "Los Anđeles tajmsa" možete čitati u posebnoj vesti.

Šta se zna ili pretpostavlja

Jovica Stanišić sedam godina bio je prvi čovek SDB-a - od 1991. do oktobra 1998. godine - kada je smenjen bez obrazloženja.

Mediji su u oktobru '98, kada je smenjen, pisali da se protivio prekomernoj upotrebi sile na Kosovu, ali i da se "zamerio" Mirjani Marković, supruzi Slobodana Miloševića, i tadašnjem ministru policije Vlajku Stojiljkoviću.

Stanišić i bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Franko Simatović optuženi su pred Haškim tribunalom za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu radi prisilnog i trajnog uklanjanja Hrvata i bosanskih Muslimana iz Hrvatske i BiH od avgusta 1991. do decembra 1995. godine.

Uhapšeni su i u Hag prebačeni 2003. godine, a naredne godine u decembru privremeno pušteni na slobodu, a u pritvorsku jedinicu Tribunala vraćeni 11. februara 2008. godine.

Za Stanišića se navodi da je 1989. godine učestvovao u organizaciji obezbeđenja dolaska tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića na Gazimestan, posle čega je, u roku od tri godine, postao najpre pomoćnik načelnika, a zatim i načelnik SDB-a. Stanišić je, kao specijalni izaslanik predsednika Srbije, juna 1995. godine izdejstvovao oslobađanje 120 pripadnika UNPROFOR-a, koji su na Palama držani kao taoci u cilju sprečavanja bombardovanja Republike Srpske. Tada se prvi put javno pojavio i predstavio.

Iste godine je putovao u Dejton, kao član srpske pregovaračke delegacije.

U jesen 1998. godine, kada je smenjen sa mesta šefa SDB-a, Milošević ga ubrzo zatim imenuje za svog savetnika za nacionalnu bezbednost i u tom svojstvu je, krajem 1998. godine, putovao sa njim u Kinu.

Zbog izjave da štiti ubicu policijskog generala Boška Buhe, Stanišić je leta 2007. tužio lidera radikala Vojislava Šešelja.

Poslednji put se u pojavio u javnosti iste godine, kada su mediji pisali da su istražioci Haškog tribunala, uz odobrenje Vlade Srbije, pretresli njegovu kuću u potrazi za dokumentom kojim je Milošević Resor državne bezbednosti "izvukao" iz nadležnosti MUP-a.

O njegovim aktivnostima tokom poslednje decenije bilo je malo zvaničnih informacija.

Mediji su njegovo ime vezivali za gotovo sva bitnija dešavanja u Srbiji i bivšim jugoslovenskim republikama - pripisivane su mu "zasluge" za naoružavanje Srba u Hrvatskoj i BiH, za oslobađanje Željka Ražnatovića Arkana iz hrvatskog zatvora 1991. godine, za formiranje nekih opozicionih stranaka, "regrutovanje" kriminalaca u specijalne jedinice, koje su učestvovale u ratištima širom bivše Jugoslavije...

Dragišić: Službe takve podatke ne objavljuju

Vojni analitičar Zoran Dragišić ocenio je da su navodi o saradnji bivšeg šefa Državne bezbednosti Jovice Stanišića sa američkom CIA - "čudni", jer ozbiljne obaveštajne službe takve podatke ne objavljuju. Dragišić je za radio Beta RFI rekao da bi informacija o saradnji Stanišića sa američkom CIA trebalo da bude pažljivo proverena i analizirana.

"I ako je tačno da je Stanišić bio saradnik CIA, to treba prihvatiti s velikom pažnjom, analizirati, videti šta stoji iza toga i šta generalno američka politika namerava da radi na ovom prostoru u narednom periodu", rekao je on.

On je rekao da nije spreman da poveruje čoveku koji je informaciju o Stanišićevoj saradnji sa CIA saopštio medijima i dodao da je Stanišić kao šef Državne bezbednosti morao imati kontakte sa američkom službom.

Objasnio je da je CIA ozbiljna obaveštajna služba i da nije uobičajeno da se objavljuju imena saradnika ili šefova agenture te službe u nekoj državi.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da treba uzeti s rezervom informaciju da je bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić bio osam godina glavni čovek CIA u Beogradu.

Radić je rekao Tanjugu da je sasvim logično da Stanišić, zbog prirode svog posla bude u kontaktu sa stranim obaveštajcima, ali i "da ga je teško zamisliti kao glavnog čoveka CIA".

S druge strane, bivši operativac Službe državne bezbednosti Božo Spasić ocenio je da je vest o saradnji bivšeg šefa te službe Jovice Stanišića sa američkom CIA apsolutno tačna.

Spasić je za radio Beta RFI rekao da je ta vest "najveći skandal od osnivanja srpske tajne policije" i da se nikad nije se dogodilo da šefa obaveštajne službe angažuje služba neke druge države.

"Mislim da se ovde radilo o čistom, klasičnom, agentskom odnosu i ne mogu da verujem da naša tajna policija i njena unutrašnja kontrola nije imala te podatke dugi niz godina", rekao je Spasić koji je bio dugogodišnji Stanišićev saradnik.

Bivši načelnik Vojnoobaveštajne službe i nekadašnji načelnik Generalštaba Branko Krga rekao je da pretpostavlja da informacija o tome da je bivši šef Službe državne bezbednosti Jovica Stanisić radio za CIA nije slučajno objavljena u ovom trenutku i da najverovatnije ima za cilj da mu oteža položaj na procesu koji se protiv njega vodi u Haškom tribunalu.