O tajkunima i strankama

Nekoliko dana pošto je izbačen iz Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić je obelodanio da su vlasnik "Delte" Miroslav Mišković i biznismen Milan Beko finansirali jednu emisiju i jedno iznajmljivanje prevoza radikalima u kampanji za poslednje parlamentarne izbore.

Neki analitičaru mu veruju, neki ne, ili bar smatraju da je prekasno rekao istinu, ali ipak kažu da je dobro što o tajkunima i finansiranju partija govori čovek koji je do juče vodio veliku stranku.

O uticaju biznismena, pre svih Miroslava Miškovića i Milana Beka, na političke stranke u Srbiji uglavnom se samo nagađa.

Međutim, jedan od rezultata raskola u Srpskoj radikalnoj stranci bilo je javno priznanje doskora prvog čoveka radikala da su im upravo ova dvojica finansijski pomogla tokom poslednjih izbora.

Za Miroslava Miškovića i Milana Beka, dvojicu od najbogatijih ljudi u Srbiji, govori se da finansiraju gotovo sve političke stranke u Srbiji.

Svoje finansijere iz sveta biznizisa političke partije u Srbiji kriju kao zmija noge iako je javna tajna da tajkuni i te kako daju novac strankama, a neki istovremeno i za više partija.

U novembru prošle godine, tada predsednički kandidat Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić kategorično je odbacivao svaku mogućnost da najbogatiji Srbin Miroslav Mišković finansira radikale.

Tada je prozvao Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu, uz tvrdnju da Mišković od njih zauzvrat očekuje širenje na druga tržišta.

Na pitanje da li Mišković finasira SRS, on je tada eksplicitno odgovorio: “Ne, Mišković ne finansira. Mi se sa njim ne družimo, kao što se druže ostali - Tadić i Koštunica i njihovi ljudi“.

Deset meseci kasnije, na istom mestu, u “Utisku nedelje“ na TV B92, Nikolić, sada već bivši radikal, ipak priznaje da tajkuni imaju veze i sa radikalima. On je sinoć izneo i šta su oni konkretno platili stranci tokom kampanje za majske izbore.

“Miškovića i Beka sam čuo posle izbora, u kurtoaznom razgovoru. Oni su sve učinili da Tadić pobedi na izborima, da Tadić formira Vladu i da Tadić formira gradsku vladu“, rekao je Nikolić.

Na pitanje koji deo kampanje su platili navedeni biznismeni, on je odgovorio: “Jednu emisiju na vašoj televiziji, jedan od njih. Možda, uzimao sam rent-a-kar, jedan auto, taj račun smo platili isto. To bi verovatno bilo sve“.

Član saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj za B92 kaže da je Nikolićevo priznanje samo potvrdilo ono što svi znaju.

“To je, ja mislim, pesma koju i vrapci znaju, da su sve političke stranke, radikali su samo izašli na videlo, finansirani od strane tajkuna“, ukazuje Gredelj.

To se, uglavnom, radi kroz usvajanje zakona koji pojedinim biznismenima idu na ruku, a s druge strane, kroz nepoštovanje antikorupcijskih zakona ili odugovlačanje u njihovom donošenju, kaže Gredelj.

“Jedan od zakona koji se i rukama i nogama bori da ne bude donesen je antimonopolski zakon. On, kao, postoji i tu se kao kažnjavaju neki monopoli, ali najveći monopolista ovde može da plati tu kaznu, koja je inače smešna; sve u svemu, ako se utvrdi monopolski položaj, onda će sve to što bude platio kao višak profita da ugradi u neke nove cene jer u tome niko ne može da ga spreči. To je fino pletivo koje je ovde postalo sistem, nažalost“, upozorava on.

Za ekonomskog novinara Mišu Brkića nije problematično mešanje poslovnih krugova u finansiranje partija, ali mu je sporno što stranke to kriju.

“Oko toga se danas, zapravo, vodi velika kampanja u nevladinom sektoru i u ekspertskim organizacijama, oko zahteva da se donese novi zakon o finansiranju političkih partija na osnovu koga bi oni bili u obavezi da svoje izvore prihoda javno prikažu“, podseća Brkić.

Ne kriju samo partije ko ih finansira, već i sami biznismeni da to čine.

List “Politika” je ovih dana anketirao 14 najbogatijih ljudi u Srbiji i svi negiraju da strankama daju novac.

Da su nekada finansirali partije, priznali su jedino Zoran Drakulić i vlasnik “Krmivo produkta” Dragoljub Marković, koji, međutim, tvrde da su to prestali da rade odmah posle 5. oktobra.

Inače, sadašnji šef poslanika radikala Dragan Todorović nije želeo da odgovora na pitanja o finasijskim vezama radikala i Miškovića i Beka.

“Vi bi trebalo da izvučete zaključak iz pisma koje je poslao Vojislav Šešelj članovima Centralne otadžinske uprave. Takve stvari morate da pitate one koji su počeli da iznose neke činjenice“, rekao je Todorović.

Nemanja Nenadić iz Transprentsnosti Srbija, organizacije koja je proučavala izveštaje koje su same stranke podnose o svom finansiranju, kaže da radikali nikada nisu naveli Miškovića i Beka kao svoje donatore.

“Nikada, kada smo bili u prilici da izvršimo uvid u te izveštaje, nismo naišli na ta zvučna imena koja se pominju u štampi, ne samo sada, nego i ranije. Obično, kada stranka i navede da je imala priloge fizičkih ili pravnih lica, tu su se obično nalazili stranački funkcioneri kao davaoci priloga“, kaže Nenadić.

Biznismeni od stranaka traže ili privilegije, odnosno uticaj na donošenje zakona i uredbi ili zaštitu od promene ambijena u kome posluju, navodi Nenadić.