Umro Ibrahim Rugova

Šezdesetjednogodišnji lider Demokratskog saveza Kosova oboleo je od raka pluća u septembru 2005, a preminuo je danas u 11.40 u svojoj kući, okružen porodicom, saopšteno je u Prištini. Strpljivost i zagovaranje mirnog otpora režimu Slobodana Miloševića na putu ka nezavisnosti Kosova glavna su obeležja politike koju je sprovodio tokom višegodišnje zaoštrene kosovske krize.

Televizijske stanice prekinule su program, a zastave na zgradama insitucija spuštene na pola koplja. Na celoj teritoriji Kosova pojačane su patrole Kfora i Kosovske policijske službe. Odmah po saznanju o Rugovinoj smrti, šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen pozvao je političke lidere Kosova na hitan sastanak, a sednice su održali i Vlada Kosova i Predsedništvo Skupštine Kosova. Porodici preminulog Ibrahima Rugove predloženo je da on bude sahranjen u sredu, 25. januara, a odlučeno je da na Kosovu bude proglašena petodnevna žalost.

Nekoliko stotina građana Prištine, među njima članovi Vlade Kosova na čelu s premijerom Bajramom Kosumijem, zapalili su sveće ispred nacionalnog pozorišta u Prištini, a slično je bilo i u drugim kosovskim gradovima.

Odar s telom predsednika Kosova biće izložen u ponedeljak i utorak u holu Skupštine Kosova, a počasnu stražu pored odra držaće pripadnici Počasne garde Kosovskog zaštitnog korpusa. 

Strani stručnjaci, koji prate dešavanja na Kosovu, očekuju da će Rugovina smrt zakomplikovati situaciju na Kosovu. Rugova je predvodio albanski tim za pregovore o Kosovu, koji treba da počnu u sredu u Beču, a za sada nije poznato ko će ga zameniti.

Na mesto predsednika Kosova, prema Ustavnom okviru, u slučaju smrti po automatizmu dolazi predsednik Skupštine Kosova, u ovom slučaju Nedžat Daci. Predsednika Kosova bira Parlament, na predlog stranke koja je dobila većinu na poslednjim izborima. Kandidat za predsednika treba da dobije dvotrećinsku većinu u Parlamentu u prva dva kruga glasanja, odnosno prostu većinu u trećem krugu.

Zbog smrti Rugove, sastanak pregovaračkih grupa Beograda i Prištine, zakazan za 25. januar u Beču, otkazan je. To je potvrdio i specijalni izlasnik Ujedinjenih nacija za pregovre Marti Ahtisari, koji je Rojtersu rekao da će pregovori najverovatnije biti odloženi za početak februara. Kako za B92 javlja novinarka Radija KiM Marijana Simić, Ahtisarijeva portparolka Hua Đijang potvrdila je da je sastanak o decentralizaciji odložen.

Politički predstavnici Srba na Kosovu apelovali su na Petersena da zaštiti manjine na Kosovu od eventualnih napada ekstremnih grupa, dok Srbi na centralnom Kosovu nisu posebno reagovali na Rugovinu smrt. Njih više brine upražnjeno mesto predsednika Kosova, a mediji već pišu o tome kao je malo onih koji bi se mogli naći u fotelji predsednika.

Jeta Džara iz Balkanske istraživačke mreže kaže za B92 da je Rugovina smrt očekivana, ali da to neće uticati na prištinski pregovarački tim jer je strategija pripremljena. Ona navodi da će Rugovina smrt više uticati na političku situaciju na Kosovu nego na pregovore o statusu. "Najveći uticaj na političku scenu imaće način reformacije najveće političke stranke, DSK-a", kaže ona. 

Petersen pozvao na jedinstvo

Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen ocenio je da smrt Ibrahima Rugove dolazi u odlučnom trenutku za budućnost Kosova. "Najbolji način da se odužimo Rugovi i njegovom nasleđu biće da narednih meseci ostanemo jedinstveni", poručio je Petersen uz ocenu da će Rugova uvek imati posebno mesto u istoriji Kosova. "I zaista, ovo je trenutak za sve građane i političke lidere na Kosovu da pokažu jedinstvo, zrelost i mudrost koji će biti na dobrobit Kosova sada i ubuduće. Rugova je bio objedinjujuća snaga, sposoban i krajnje posvećen lider koji je neumorno radio za Kosovo sve do smrti. Iza sebe je ostavio nasleđe odlučnosti, istrajnosti i dijaloga. Imao sam zadovoljstvo i privilegiju da se često srećem s njim, a uvek ću ga se sećati kao mudre, pažljive, posvećene i srdačne osobe", naveo je Petersen.

Reakcije

Predsednik Skupštine Kosova Nedžat Daci izjavio je da je Rugovina smrt gubitak najznačajnije ličnosti novije istorije Kosova. Daci je ocenio da je Rugova bio borac protiv komunizma i veliki zagovornik stvaranja nezavisne i suverene države Kosovo.

Premijer Kosova Bajram Kosumi izjavio je danas da je smrt Ibrahima Rugove veliki gubitak za Kosovo, a da je Rugova sa svojom vizijom budućnosti Kosova bio simbol jedinstva i da će u novijoj istoriji ostati zapamćen kao najjača politička ličnost i simbol nezavisnosti Kosova.

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković Ivić izjavila je da je zabrinuta zbog smrti Rugove, odnosno zbog izbora njegovih naslednika. Ona za B92 kaže da je, iako je Rugova bio rodonačelnik ideje o nezavisnom Kosovu, njegov način za postizanje tog cilja isključivao agresivne akcije i ratnu opciju. "Trenutno na kosovskoj sceni, sem Rugove i Vetoba Suroia, ja vidim samo one koji spadaju u ešalon naoružane demokratije. Bojim se da bi upravo neko iz te grupe mogao doći na Rugovino mesto. Očekujem potrese i sukobe na političkoj sceni, a nisam sigurna koliko će Albanci uspeti da se konsoliduju i bez potresa i mirno nastave pregovarački proces", kaže ona.

Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je saučešće porodici i svim pripadnicima albanske zajednice na Kosovu i Metohiji povodom smrti Ibrahima Rugove. "Ibrahima Rugovu uvažavao sam kao političara i dugogodišnjeg lidera kosovskih Albanaca. Iskreno žalim zbog njegove smrti koja je veliki gubitak za sve Albance na Kosovu i Metohiji", navodi se u izjavi predsednika Srbije.

Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović žali zbog smrti Rugove, a uputio je saučešće njegovoj porodici i albanskoj zajednici na Kosovu. Marović je istakao da Rugova bio poznat i cenjen kao zastupnik miroljubivog načina ostvarivanja političkih ciljeva.

Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković zamolio je Patersena da prenese njegove izraze saučešća Rugovinoj porodici i predsedniku Parlamenta Nedžatu Daciju i premijeru Bajramu Kosumiju.

Politički predstavnici Srba na severu Kosova izjavili su da je smrt Ibrahima Rugove očekivana, uz ocenu da izbor novog predsednika ne mora da dovede do političkih potresa. Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović smatra da će najveći problem biti kako izabrati njegovog naslednika u partiji, mnogo manji nego u Skupštini. "Srbi moraju biti oprezni jer u ovakvoj sitaciji može doći do sukoba različitih političkih opcija među Albancima, a Srbi su po pravilu u takvim slučajevima kolateralna šteta", ocenio je Ivanović.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović kaže da je Rugovina smrt očekivana i da neće izazavati destabilizaciju prilika u Pokrajini. "Albanci i međunarodna zajednica su se pripremali i očigledno je da je naslednik već izabran pošto će Hašim Taći voditi pregovarački tim Albanaca u Beču", izjavio je Milan Ivanović.

Lider Srpskog pokreta otpora Momčilo Trajković ocenio je da je Rugova veoma mudro vodio albanski separatistički pokret na Kosovu. "U nekoliko navrata nadmudrio je srpska rukovodstva, uspevajući da separatistički pokret internacionalizuje do te mere da je doveo Kosovo u poziciju da se bori za nezavisnost, uz pomoć međunarodne zajednice", rekao je Trajković Beti. Trajković, koji je porodici Rugove izrazio saučešće, nada se da će u traženju rešenja za status Kosova biti poštovani međunarodni principi uz striktno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i Crne Gore.

Zvaničnik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković je, izražavajući saučešće porodici Rugove u ime te organizacije, rekla da će smrt predsednika Kosova u mnogome politički promeniti situaciju na Kosovu. Rada Trajković smatra da će u DSK-u vrlo brzo doći do raslojavanja, što će stvoriti još jednu burnu i neizvesnu fazu na Kosovu. 

Specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari nada se da će situacija ostati mirna. "Ubeđen sam da bi Rugova želeo da nastavimo pregovore o statusu", rekao je Ahtisari.

Predstavnik Evropske za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana ocenio je da je smrt Ibrahima Rugova došla u posebno izazovnom času za Kosovo i pozvao sve vođe Kosova da iskažu jedinstvo i odgovornost.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istakao je da je Rugova radio na miroljubivom rešenju kosovskih problema i pozvao sve prvake na Kosovu da nastave njegovo delo u tom duhu.

Ahtiserijev zamenik Albert Roan je ocenio da se radi o velikom gubitku za stanovništvo Kosova i proces određivanja statusa.

Predsednik Demokratske unije Albanaca u Crnoj Gori Ferhat Dinoša izjavio je da su Albanci ostali bez najznačajnije ličnosti svog istorijskog, političkog i nacionalnog bića s kraja XX i početka XXI veka. "Rugova nije doživeo da vidi zastavu Kosova u Ujedinjneim nacijama, ali je uspeo da stvori institucije i prijatelje Kosova, uz čiju će se pomoć ta zastava ubrzo tamo naći", kaže Dinoša, prenosi Beta.

Premijer Albanije Salji Beriša izrazio je porodici, institucijama i narodu Kosova saučešće povodom smrti Rugove. Beriša je sazvao vanrednu konferenciju za novinare u Tirani na kojoj je visoko ocenio doprinos koji je Rugova dao razvoju Kosova i dobrosusedskim odnosima Kosova i Albanije. U Tirani će, kako javljaju mediji u Prištini, dan sahrane Rugove biti proglašen za dan žalosti.

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić naveo je da su Kosovo i Albanci na Kosovu smrću Ibrahima Rugove izgubili političkog čelnika čija bi politička mudrost i staloženost bila itekako potrebna u ključnom periodu u koje Kosovo ulazi. "Nadam se i verujem da će legitimni predstavnici Albanaca na Kosovu znati da nastave putem kojim je krenuo Rugova, zauzimajući se snažno za prava albanskog stanovništva Kosova, ali i izbegavajući ekstremizam koji bi mogao ugroziti ostvarenje ciljeva kojima se teži", navodi se u Mesićevoj izjavi koju prenosi agencija Hina.

Filip Goldberg, šef Misije SAD u Prištini, naveo je u saopštenju da je s dubokom žalošću primio vest o smrti Ibrahima Rugove. "Kosovo je izgubilo voljenog lidera, a SAD starog i poštovanog prijatelja. On je obezbedio mesto u kosovskoj istoriji i u srcima ljudi ovde i svuda u svetu. Siguran sam da će stanovnici Kosova poštovati uspomenu na njega nastavljajući njegov rad. Izražavam saučešće njegovoj porodici i svima onima koji su u žalosti zbog njegove smrti", naveo je Goldberg.

Šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik navela je da je s velikim žaljenjem primila vest o smrti Rugove i u svoje i ime Evropske unije izrazila saučešće njegovoj porodici i privremenim vlastima i stanovništvu Kosova. "Danas, pošto se pregovara o budućem statusu Kosova, pozivamo sve strane da očuvaju njegovo političko nasleđe i zajedno rade na rešenju koje bi obezbedilo mir, blagostanje, bezbednost i trajnu stabilnost Kosovu i njegovom stanovništvu", poručuje Ursula Plasnik u ime EU.

Kancelar Austrije Volfgang Šisel naveo je da je Rugova svojom jakom ličnošću obeležio politiku na jugoistoku Evrope. "On se zalagao za mirno rešenje kosovskog konflikta i radio je za budućnost Kosova, ne osvrćući se na svoje zdravstveno stanje. Njegova teška bolest je sada okončala te napore", rekao je Šisel.

Saučešće i žaljenje zbog Rugovine smrti izrazili su i predsednik Crne Gore Filip Vujanović, predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš, premijer Slovenije Janez Janša, predsednik Makedonije Branko Crvenkovski, šef Kancelarije Velike Britanije na Kosovu Dejvid Blant, šef britanske diplomatije Džek Stro, kancelarka Nemačke Angela Merkel, specijalni koordinator Pakta za stabilnost Jugoistične Evrope Erhard Busek, generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis, generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer, predsednik Francuske Žak Širak, šef italijanske diplomatije Đanfranko Fini, Alji Ahmeti, lider vladajuće albanske stranke u Makedoniji, i lideri političkih partija, sindikata i islamske verske zajednice na Kosovu.

Poznavalac prilika na Kosovu Milivoje Mihajlović smatra da će se Rugovina smrt negativno odraziti na Albance, Srbe, ali i međunarodnu zajednicu. Mihajlović naglašava da je s Rugovom bilo teško, a da će bez njega biti još teže. "Pre svega, biće teško albanskoj strani jer je Rugova više od 10 godina bio neprikosnoven lider, biće teško i međunarodnoj administraciji jer će imati još jedan, problem mladih lidera koji će želeti da zauzmu presto, ali će biti teško i srpskoj strani jer je on bio umereniji nego ostali albanski političari, iako ni on nije bio blag", kaže on.

Kosovski mediji: Veliki gubitak

Prištinski mediji na albanskom navode da odlazak Rugove sa političke scene u tako značajnom trenutku priprema i početka pregovora o političkom statusu Kosova predstavlja izuzetno veliki gubitak. Rugova je, preneli su mediji, bio čovek koji je ne samo po funkciji već i po stvarnom autoritetu bio faktor jedinstva u kosovskom političkom životu, osoba čiji je autoritet kod međunarodnih predstavnika od neprocenjivog značaja i da je njegov odlazak ogroman hendikep.

"Nema sumnje Kosovo je izgubilo čoveka ogromnog ugleda i poštovanja među kosovskim Albancima, ali i među strancima. Njegov odlazak sa političke scene u ovim najpresudnijim trenucima za Kosovo, kako se procenjuje, oslabio je pozicije kosovskih Albanaca, ne samo u pregovorima o statusu, već i šire jer je poznato da je Rugova negovao posebno dobre odnose s međunarodnom zajednicom, posebno sa SAD", navode mediji.

Strani mediji: Borio se mirno

Asošijeted pres ocenjuje da je Rugova, koji je prestao da strastveno puši tek pošto je ustanovljeno da boluje od raka pluća u septembru prosle godine, imao kultan ugled među nekim predstavnicima kosovskih Albanaca. AP, takođe, smatra da je Rugova preminuo u nezgodnom trenutku, pred početak pregovora o statusu Kosova. "Njegova smrt bi mogla da izazove bitku za mesto lidera kosovskih Albanaca. Rugova je pridobio poštovanje međunarodne zajednice zato što se, za razliku od drugih predstavnika kosovskih Albanaca, za nezavisnost Kosova i protiv srpske dominacije, borio na miran način", navodi AP.

Rojters Rugovu naziva Gandijem Balkana, dodajući da su kosovski Albanci do dolaska međunarodne zajednice prihvatali neku vrstu balkanskog aparthejda. Rojters dodaje da je Rugova potcenio spremnost svog naroda da umre za nezavisnost.

Ko je bio Ibrahim Rugova

Ibrahim Rugova rođen je 2. decembra 1944. u selu Crnce, u opštini Istok, na Kosovu. Osnovnu školu je završio u Istoku, a srednju u Peći. Diplomirao je 1971. i pet godina kasnije magistrirao albansku književnost na Univerzitetu u Prištini. Specijalizaciju je završio u Parizu na Školi za visoke studije društvenih nauka kod Rolana Barta i doktorirao u Prištini 1984. na temu "Pravci i premise albanske književne kritike". Bio je urednik studentskog časopisa "Bota e re" i "Dituria", književni kritičar, asistent na Albanološkom institutu u Prištini i profesor književnosti.

Na političku scenu stupio je kao predsednik Društva književnika Kosova, oko kog se okupljao albanski pokret na Kosovu i jedan je od potpisnika Apela 215 kosovskih intelektualaca, 1989, kojim su se oni izjasnili protiv Amandmana na Ustav Srbije kojima je ukinuta autonomija Kosova. Zbog toga je isključen iz Saveza komunista Jugoslavije, a međunarodna javnost ga je prihvatila kao disidenta i borca za ljudska i politička prava Albanaca na Kosovu.

Početkom decembra 1989. Rugova je osnovao prvu političku stranku na Kosovu, Demokratski savez Kosova, čiji je lider bio do 23. februara 2005, kada se povukao uz obrazloženje da ima brojne obaveze kao predsednik Kosova.

Pod njegovim rukovodstvom 2. jula 1990. albanski delegati Skupštine Kosova doneli su Ustavnu deklaraciju, kojom su Kosovo proglasili republikom. Tri dana kasnije, Skupština Srbije donela je odluku o raspuštanju Skupštine Kosova, nakon čega su Albanci na Kosovu formirali paralelne institucije, uključujući škole. U septembru 1996. Rugova i Milošević odvojeno su potpisali Sporazum o normalizaciji nastave na Kosovu, posle dugotrajne i zakulisne medijacije katoličkog udruženja Sveti Eđidije, ali Sporazum nikada nije sproveden.

Strpljivost i zagovaranje mirnog otpora režimu Slobodana Miloševića na putu ka nezavisnosti Kosova glavna su obeležja politike koju je sprovodio tokom desetogodišnje zaoštrene kosovske krize, što mu je donelo nadimak Kosovski Gandi.

Rugova je bio član pregovaračkog tima tokom srpsko-albanskih pregovora koji su održani u Rambujeu u Francuskoj, februara 1999. Prvih mesec i po dana NATO-bombardovanja Rugova je proveo u kućnom pritvoru u Prištini pod, kako je tada navedeno, zaštitom srpske policije. U tom periodu Rugova se, pod nerazjašnjenim okolnostima, sreo s tadašnjim Jugoslavije Slobodanom Miloševićem i pred kamerama RTV Srbije tražio prekid bombardovanja, prelazak na političke pregovore i autonomiju Kosova u okrivu SRJ. Uz odobrenje Miloševića i strano posredovanje, 5. maja 1999. je avionom Vlade Italije prebačen u Rim, a nekoliko dana kasnije s porodicom odlazi u Nemačku i u inostranstvu ostaje do povratka na Kosovo, 30. jula te godine.

Na opštim izborima, 17. novembra 2001. njegova partija je osvojila najviše poslaničkih mesta i njoj je pripalo mesto predsednika parlamenta Kosova i predsednika Kosova. Za predsednika Kosova Rugova je izabran 4. marta 2002. u četvrtom krugu, pošto su tri vodeće albanske partije, posle tri neuspela pokušaja, postigle sporazum o izboru predsednika i premijera. Ponovo je za predsednika Kosova, s mandatom od tri godine, izabran 3. decembra 2004, posle parlamentarnih izbora na Kosovu u oktobru te godine, na kojima je njegova DSK osvojila najviše poslaničkih mandata.

Objavio je više knjiga iz književne teorije, istorije i teorije kritike. Dobitnik je više međunarodnih nagrada i priznanja, među kojima su Nagrada za mir i slobodu za 1995. danske Fondacije PL-Fonden, nagrada Saharov Evropskog parlamenta za 1998, nagrada za toleranciju za 1999. nemačkog grada Minster, priznanja Odbora grada Njujorka za predanost u poštovanju načela demokratije, novembra 2005. Za počasnog Senatora Evrope proglašen je u Antverpenu 1. februara 2004. Evropski senat čine ličnosti evropske politike nagrađeni za doprinos u demokratiji, miru, nauci i oblasti ljudskih prava u Evropi. Proglašen je počasnim doktorom Univerziteta u Tirani 9. septembra 2004. Počasni je građanin Venecije, Milana i Breše.

Iza sebe je ostavio suprugu Fanu, sinove Mendinija i Uku i kćerku Teutu.