SCG osudila zločin u Srebrenici

U saopštenju se navodi da Savet ministara najdublje saučestvuje u bolu porodica žrtava i moli ih da u svojim srcima prave razliku između zločinaca na jednoj i naroda Srbije i Crne Gore na drugoj strani. S druge strane, Skupština Srbije juče nije usaglasila tekst deklaracije kojim bi se osudili svi zločini počinjeni tokom devedesetih na tlu nekadašnje Jugoslavije.

"Oni koji su ubijali u Srebrenici i koji su naredili i organizovali taj masakr nisu predstavljali ni Srbiju ni Crnu Goru, nego jedan nedemokratski režim terora i smrti, kojemu je ogromna većina građana Srbije i Crne Gore pružila najsnažniji otpor. Naša osuda zločina u Srebrenici ne završava se osudom neposrednih izvršilaca. Zahtevamo krivičnu odgovornost svih koji su, ne samo u Srebrenici, činili ratne zločine, ili su ih organizovali i naređivali", stoji u saopštenju Saveta ministara SCG i dodaje da je, za SCG, Srebrenica veliki zločin nad istorijom, tradicijom i kulturom srpskog i crnogorskog naroda, kao i nad tolikim njihovim žrtvama u nedavnim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije i u dva svetska rata. U saopštenju se navodi i da će delegacija Saveta ministara SCG u Srebrenici, na komemoraciji ubijenim Bošnjacima, predstavljati Srbiju i Crnu Goru.

Pripremljen zakon o zamrzavanju imovine

Savet ministara SCG utvrdio je i Predlog zakona o merama prema imovini lica optuženih pred Haškim tribunalom koja su u bekstvu i uputio ga u skupstinsku proceduru.

Ovim zakonom se, u skladu s međunarodnim propisima koji obavezuju i Srbiju i Crnu Goru, zamrzavaju svi fondovi i ekonomska sredstva tih lica, navodi se u saopštenju Direkcije za informisanje Saveta ministara SCG.

"Predviđeno je da uvedene mere budu ukinute ako optuženi na koje se odnose postanu dostupni državnim organima Srbije i Crne Gore ili Haškom tribunalu. Postupak sprovodenja mera iz ovog zakona urediće se propisima država članica", dodaje se u saopštenju.

Haškom tribunalu biće dostavljen i lični dosije pojedinih optuženih, među ostalima i generala u penziji Ratka Mladića, s tim što se od Tužilaštva i Sudskog veća Tribunala traži primena odgovarajućih zaštitnih mera u odnosu na te dokumente, na primer da se neće ustupati nijednoj drugoj državi.

...ali Srbija još nije

Iako se približava desetogodišnjica zločina u Srebrenici, vlasti Srbije, formalno, i dalje su zvanično neme. Skupština Srbije juče nije uspela da usvoji tekst deklaracije kojim se osuđuju svi zločini počinjeni na teritoriji SFRJ tokom devedesetih, što je izazvalo reakcije u javnosti. Naime, grupa organizacija traži od šefova poslaničkih grupa Skupštine Srbije da kažu šta je sporno u obavezi države Srbije da preduzme "sve mere zaštite prava žrtava ratnih zločina, a posebno žrtava genocida u Srebrenici”.

To je u svom tekstu predviđao nacrt deklaracije koju su Skupštini podneli narodni poslanici Žarko Korać i Nataša Mićić.

Korać u izjavi za B92 navodi da je u potpunosti očekivao odluku predsednika parlamenta da odustane od stavljanja na dnevni red deklaraciju o ratnim zločinima: "Bez želje da budem ciničan, bolje da uopšte parlament ništa ne donosi, da ne raspravlja, pa nam je barem jasno na čemu smo, nego da licemerno donosi šest redova nekakve deklaracije koju može da, u suštini, usvoji svaki parlament na ovom svetu.“

Iako je nakon sastanka u Skupštini Srbije saopšteno da je problem u insistiranju Demokratske stranke da se posebno osudi zločin u Srebrenici, počinjen nad Muslimanima 1995, što je tražio i SPO, Korać smatra da razlozi za takvo ponašanje leže u nečemu drugom: "Dva su osnovna uzroka. Prvi je što se u tom parlamentu nalaze barem dve stranke čiji su ljudi koji su se nalazili na čelu lista, Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj u Hagu, zato što bi onda stranke morale govoriti o samima sebi i o svojoj politici, i drugi je naravno što i ove druge stranke, koje su u nešto drugačijoj poziciji, one zapravo nemaju nikakvu volju da o tome govore, jer ih zapravo interesuje pozicija u biračkom telu, a ne neka odgovornost za budućnost Srbije i za njenu demokratizaciju. Uostalom, u Srbiji se uglavnom ćuti o svemu.“

Inače, sve stranke su najavile da će javnosti predstaviti svoje pojedinačne deklaracije kojima osuđuju ratne zločine.

Reakcije političke javnosti

Demokratska stranka Srbije smatra da u naslovu deklaracije o osudi ratnih zločina ne može posebno da se izdvaja zločin u Srebrenici, jer bi se time minimizirali ostali strašni zločini koji su se desili na prostoru bivše SFRJ. Šef poslaničke grupe DSS-a u Skupštini Srbije, Milos Aligrudić, predstavio je danas DSS-ov tekst deklaracije "o osudi ratnih zločina na prostoru nekadašnje Jugoslavije", u kom se ističe da je od suštinske važnosti da se pri osudi zločina ne pravi razlika po mestu zločina ili na osnovu vere i nacionalnosti nevinih žrtava.

U deklaraciji se osuđuju svi ratni zločini i navodi da Srbija ima poseban interes da se rasvetle i osude svi zločini "u kojima je srpski narod bio najveća žrtva", rekao je Aligrudić na konferenciji za novinare i dodao da DSS, osuđujući sve ratne zločine, nedvosmisleno osuđuje zločin koji je počinjen u Srebrenici nad Bošnjacima.

Međutim, pravni zastupnik SCG pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanović, ocenjuje da je neusvajanje deklaracije o osudi ratnih zločina "znak lošeg ponašanja prema međunarodnoj zajednici" i da to neće doprineti poboljšanju ionako lošeg imidža koji SCG ima u svetu.

Stojanović kaže da je "neobjašnjivo" da jedna grupa poslanika ne shvata da Skupština Srbije treba i može da osudi zločine koji su činjeni u ime naroda koji ona predstavlja. "Blago rečeno, bilo bi neukusno i pravno neprihvatljivo da Skupština Srbije osuđuje zločine koje su drugi činili u odnosu na Srbe. To je zadatak parlamenata tih država, koje predstavljaju one građane u čije su ime ti zločini izvršeni", kazao je on, a prenosi Beta.

Slične ocene izneo je i analitičar Đorđe Vukadinović. On je Beti rekao da će to poslužiti kao "zgodan argument" svima koji tvrde da Srbija ne želi da se suoči s prošlošću. On neusvajanje deklaracije više vidi kao "plod politikanstva i političkih kalkulacija među akterima koji su u sukobu", nego kao odsustvo spremnosti za suočavanje zločina koji su činjeni u ime srpskog naroda.

Crna Gora: Istragu o deportaciji Muslimana

Podgoričke "Vijesti", s druge strane, pišu da se u Crnoj Gori istražuju okolnosti deportacije Muslimana iz Crne Gore, koji su se 1992. sklonili u tu republiku kako bi se spasli iz Republike Srpske tokom rata u Bosni i Hercegovini. Oni su, podsetimo, deportovani iz sabirnog centra u Herceg Novom, da bi posle povratka u nadležnost vlasti RS bili ubijeni.

"Vijesti" pišu da su policijskom i pravosudnom istragom obuhvaćeni visoki policijski funkcioneri u vreme deportacije, kao i policajci koji su učestvovali u hapšenju i deportaciji oko 150 Muslimana. Izjavu o tim događajima, piše list, dao je i tadašnji državni tužilac Crne Gore Vladimir Šušović, a iskaze o tome bi trebalo da daju i tadašnji crnogorski predsednik Momir Bulatović i premijer Milo Đukanović, prenosi Beta.

Pretučen zbog "Škorpiona"

Državljanin Srbije i Crne Gore, Milan Miletić, pritvoren u sarajevskom Kazneno-popravnom zavodu zbog trgovine drogom, pretučen je pošto je na televiziji prikazan snimak egzekucije šest mladića iz Srebrenice, izjavio je upravnik zatvora Muhamed Agić.

Prema Agićevim rečima, "provodi se istraga, kako bi se otkrili ko stoji iza incidenta". Ovo je drugi slučaj napada u zatvorima u BiH na pritvorenike srpske nacionalnosti nakon objavljenih snimaka egzekucije srebreničkih mladića, koju su izvršili pripadnici "Škorpiona".

Devetorica iz Srebrenice na optuženičkoj klupi

Tužilaštvo Haškog tribunala i zvanično je zatražilo da se devetorici optuženih za masovno ubistvo Muslimana u Srebrenici sudi u objedinjenom postupku.

Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin, Zdravko Tolimir, Radivoj Miletić, Milan Gvero, Vinko Pandurević i Milorad Trbić trebalo bi da se zajedno nađu u sudnici jer bi "zajednički postupak bio u interesu pravde" a njime bi bila minimizirana trauma kroz koju bi prolazili svedoci ako bi dolazili više puta da svedoče.

Osmorica optuženih već se nalaze u pritvoru u Ševeningenu, a Zdravko Tolimir je u bekstvu.

Spajanje optužnica zahtevaće i delimičnu izmenu njihovih sadržaja. Prema planu Tužilaštva svi osim Gvera i MIletića bili bi optuženi za genocid ili neki obik učešća u genocidu.

Tužilaštvo ne smatra da bi spajanjem postupaka bila povređena prava optuženih. Naprotiv, objedinjeno suđenje bilo bi efikasnije, a omogućilo bi "konzistentan pristup i pravilnu procenu uloge svakog optuženika" u događajima u Srebrenici, čime bi bilo olakšano i određivanje kazne, smatra Tužilaštvo.

U Haškom tribunalu potvrđeno je da bi za potrebe tako velikog suđenja jedna od postojećih sudnica morala da bude preuređena. Procenjuje se da suđenje ne može početi pre sredine 2006. godine.