Ništa od deklaracije o zločinima

Šefovi poslaničkih grupa nisu usaglasili tekst deklaracije, pošto je većina smatrala da treba osuditi sve zločine jednako, dok je Demokratska stranka insistirala da se posebno osudi najveći - u Srebrenici. Predsednik parlamenta Predrag Marković je novinarima rekao da je to za njega lični poraz.

Demokratska stranka i SPO tražile su da se posebno osudi zločin u Srebrenici i da se oda počast žrtvama, kao i da se utvrdi odgovornost ili umešanost svih za koje se sumnja. Za ostale stranke je taj zahtev bio neprihvatljiv.

DS nije odustao od stava da se u tekstu deklaracije naglasi zločin u Srebrenici, dok, s druge strane, ostale partije insistiraju da se u tekst uvrste i zločini koji su počinjeni nad Srbima tokom ratova devedesetih. I pored toga, bilo je moguće usvojiti konačan tekst deklaracije da je stavljen na glasanje i da ga je prihvatila većina.

Ima li iskrenosti

To što stranke u skupštini nisu mogle da se dogovore oko jedinstvene deklaracije kojom bi osudile ratne zločine tokom 90-ih za predsednika skupštine Predraga Markovića je lični poraz. On kaže da se lično stidi što su mnogi zločinci bili Srbi i što su utočište našli u Srbiji, ali napominje i da niko nema prava da na tragediji kao što su ratni zločini stvara politički profit.

"Kao predsednik Narodne skupštine, ne mogu da dozvolim da se oko osude zločina predstavnici naroda preglasavaju, jer bi to ohrabrilo zločince, koji moraju da budu privedeni pravdi. Na žalost, video sam da se iz političkih elita ovim povodom mnogi ponašaju kao Topalovići posle Pantelijine smrti i pokušavaju da podmetnu lažne testamente, na osnovu kojih bi profitirali i uzeli monopol u prodaji prefarbanih starih sanduka", kaže Predrag Marković.

Problem za radikale, socijaliste i DSS predstavljalo je insistiranje demokrata na isključivom pominjanju zločina u Srebrenici, što su tražili i poslanici SPO-a. Svi oni su optužili DS da je jedini krivac što deklaracija nije usvojena.

Miloš Aligrudić iz Demokarstke stranke Srbije optužio je DS da nema "političku kulturu" i da joj je "unutarpolitički poen značajniji od državnog i nacionalnog": "Nažalost, deklaracija nije uspela pre svega zbog jedne političke stranke, to je Demokratska stranka, koja je insistirala na jednom svom tekstu i u njemu nije želela ništa da promeni od početka do kraja."

Sa druge strane, potpredsednik DS-a Dušan Petrović kaže da se na Srebrenici insistira pre svega jer je to simbol ratnog zločina koji se ne sme nikako zaboraviti.

Pošto nisu u parlamentu uspele da se dogovore, sve stranke su najavile su da će javnosti predstaviti svoje pojedinačne deklaracije kojima osuđuju ratne zločine: "Zločin u Srebrenici je postao simbol, on je simbol u Evropi i celom svetu i DS smatra da je neophodno potpuno jasno osuditi sve ratne zločine, ali da je potrebno da ovoga trenutka kada se približava obeležavanje 10 godina zločina u Srebrenici, Skupština Srbije iskaže potpuno jasan vrednosni, moralni i politički stav o tome da ubistvo toliko hiljada ljudi za nekoliko dana predstavlja jedan strašan događaj koji se ne sme više ponoviti".

Podsetimo da je osam nevladinih organizacija i poslanici Nataša Mićić i Žarko Korać, posle tribine na pravnom fakultetu "Istina o Srebrenici", Skupštini dostavili predlog deklaracije o zaštiti žrtava ratnih zločina. Predsednik parlamenta Predrag Marković je tek posle emitovanja snimaka u Haškom tribunalu i na B92, na kojima pripadnici "Škorpiona" ubijaju srebreničke Muslimane, pokrenuo inicijativu da Skupština Srbije deklaracijom osudi ratne zločine počinjene na području SFRJ.

Predlog DS-a

Poslaničke grupe Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove danas su dale na uvid javnosti svoje verzije deklaracije o osudi ratnih zločina o čemu nije postignuta saglasnost u Skupštini Srbiji. Deklaracija DS-a o osudi ratnih zločina sadrži posebnu osudu masovnog ratnog zločina počinjenog nad bošnjačkim narodom pre deset godina na području Srebrenice.

DS je predložila da skupština tom deklaracijom osudi sve zločine, a naročito masovni ratni zločin na području Srebrenice i oda poštu žrtvama svih zločina. Tom deklaracijom je zatraženo od nadležnih organa da hitno i efikasno istraže i privedu pravdi sva lica za koje se sumnja da su odgovorna za ratne zločine, čime bi se krivica konačno svela na pojedince, a država nedvosmisleno ogradila od zločina i zločinaca.

DS je predložila i da skupština deklaracijom pozove državne institucije i širu javnost na sbveobuhvatno suočavanje sa ratnim zločinima i to ne samo kroz sudske postupke i ne samo u vreme obeležavanje godišnjice od zločina.

Predlog SPO-a

U deklaraciji SPO-a povodom desete godišnjice ratnog zločina u Srebrenici najoštrije je osuđen zločin nad zarobljenicima i civilima Bošnjacima koji je počinjen u julu 1995. godine u Srebrenici, jer taj zločin, "počinjen srpskom rukom i oružjem predstavlja i zločin prema srpskom narodu, njegovoj istoriji, tradiciji i kulturi".

"Tužni smo zbog masakra u Srebrenici, klanjamo se senima žrtava i najdublje saučestvujemo u bolu njihovih najmilijih. Molimo porodice i sunarodnike ubijenih u Srebrenici da prihvate da oni koji su ubijali i naređivali zločin nisu predstavljali Srbe i Srbiju", piše u deklaraciji SPO. "Većinska Srbija nosila je crni flor i za Srebrenicom i za Sarajevom i za svakim nevinim životom bilo gde na prostoru bivše Jugoslavije, dok je ona, mimo volje srpskog naroda, ubijana u krvi", navodi se u deklaraciji SPO-a. SPO je zatražio krivičnu odgovornost svih koji su, ne samo u Srebrenici, nego bilo gde na prostoru bivše Jugoslavije, počinili ratni zločin ili su ga organizovali i naređivali.

Crna Gora će osuditi Srebrenicu?

Potpredsednik crnogorske skupštine Rifat Rastoder najavio je da će parlamentu predložiti da usvoji deklaraciju kojom bi se osudio zločin u Srebrenici, ali i povezanost s drugim zločinima.

Rastoder je agenciji Beta rekao da je "potrebno da se Crna Gora i zvanično odredi prema tom zločinu, iako za to nije odgovorna". On je dodao da "Crna Gora ipak treba da oseća indirektnu odgovornost jer je tada bila deo Miloševićeve ratne mašinerije".

Rastoder je kazao da je to za sada neformalna inicijativa i najavio da će predložiti da se u deklaraciji navedu i zločini koji su počinjeni na području Crne Gore tokom rata u bivšoj Jugosalaviji i tokom NATO-bombardovanja 1999. "Crna Gora ima razloga da se organizovanije suoči sa svojom prošlošću zbog Dubrovnika, deportacije bosansko-hercegovačkih izbeglica, otmice u Štrpcima, etničkog čišćenja Bukovice i likvidacije izbeglica sa Kosova na Kaluđerskom lazu", precizirao je on.

I crnogorski Helsinški odbor zatražio je od crnogorskog parlamenta da sagleda učešće i odgovornost Crne Gore u zločinu koji je počinjen u Srebrenici tokom jula 1995, javlja FoNet. Helšinški odbor takođe traži i da se ispita uloga Vrhovnog saveta obrane, jer je njegov član bio tadašnji crnogorski predsednik Momir Bulatović.

Udruženja izbeglica: Osuditi sve zločine

Više izbegličkih udruženja u Srbiji i Crnoj Gori podržalo je stav predsednika Skupštine Srbije Predraga Markovića da parlament treba da osudi sve zločine na prostoru bivše SFRJ, a ne samo pojedine.

U pismu koje su predstavnici 11 udruženja izbeglica, povratnika, porodica nestalih, bivših logoraša i ratnih vojnih invalida uputili Markoviću ističe se da su snimci zločina u Srebrenici pravi povod da se na sednici Skupštine Srbije progovori i o žrtvama iz bivše Republike Srpske Krajine.

"Apsurdno i štetno bi bilo govoriti o 10. godišnjici Srebrenice, a ne i o 10. godišnjici 'Bljeska' i 'Oluje' i svim zločinima koji su im prethodili", navodi se u pismu i dodaje da je kampanjsko izdvajanje zločina ravno zločinu. Svaka nevina žrtva, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost zaslužuje pažnju i pomen, navodi se u saopštenju.

Šta je sporno u deklaraciji?

Grupa nevladinih organizacija zatražila je od šefova poslaničkih grupa Skupštine Srbije da kažu šta je sporno u obavezi države Srbije da preduzme sve mere zaštite prava žrtava ratnih zločina, a posebno žrtava genocida u Srebrenici, kako je predvidjao nacrt Deklaracije koju su Parlamentu podneli narodni poslanici Nataša Mićić i Žarko Korać.

Predsednika parlamenta Predraga Markovića, nevladine organizacije pitaju da li je važniji konsenzus sa radikalima i socijalistima, ili je za državu Srbiju važnije da obezbedi vrednosni diskontinuitet sa lošom prošlošću usvajanjem mera i propisa koje će predstavljati pravni okvir za odricanje politike zločina.

U saopštenju se traži da se poštuju presude koje su jasno definisale pravni karakter zločina genocida izvršenog u Srebrenici, da se jasno obrati žrtvama i njihovoj zajednici i prizna da je zločin izvršen u naše ime i da se tim činom legitimne i moralne demonstracije distancira od zločina.

Saopštenje su potpisali Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Gradjanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beogradski krug, Žene u crnom, Fond za Humanitarno pravo i Inicijativa mladih.