V. M. "Budala" lociran; i ništa...

Kao jedan od dokaza za koje je rekao da ima, Popović je naveo da je pre dva meseca Vladimir Milisavljević Budala lociran u Beču. Prepoznali su ga državljavni SCG i obavestili ambasadu. Iz Beča je zvanično upućena informacija vlastima u Beogradu, MUP-u, BIA-i, SID-u i predsedniku Tadiću. Kako B92 saznaje iz izvora bliskih Predsedništvu, Tadić nikada nije dobio informaciju da se optuženi krio u Beču.

Do juče, nijedan telefonski razgovor nije obavljen u vezi sa tim, a austrijska policija čeka zvaničnu informaciju iz Beograda. U međuvremenu, do Milisavljevića je stigla informacija da su ga prepoznali i on je pokušao da pronađe novi stan i da promeni auto, a vozio je crveni BMW M-5.

Popović kaže da je sve ovo saznao od ljudi iz stranih obaveštajnih službi, koji su u Beču, kao i od jednog službenika ambasade u Beču.

Teške optužbe Popovića na račun vlasti

Oklevanje vlasti u Beogradu u tom slučaju je dokaz za njihovu nezainteresovanost da se rasvetli ubistvo Đinđića, rekao je Popović. "Ova vlast štiti ljude iza mojih leđa", rekao je Popović, pokazujući na optužene koji su u sudnici sedeli iza njega.

Popović je istakao da su informacije o navodnoj povezanosti Zorana Đinđića sa organizovanim kriminalom plasirane "uz političku podršku" tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice.

"Glavni operativni menadžer predsedničke kampanje Vojislava Koštunice, krajem 2002. godine, bila je banda Dušana Spasojevića. Ako on to nije znao, znali su njegovi saradnici", rekao je Popović.

Prvooptuženi u procesu Milorad Ulemek se, prema Popovićevim rečima, obratio Vojislavu Koštunici kada mu je "postalo jasno" da je obračun sa Miloševićevim strukturama u policiji počeo. "Problemi između Đinđića i JSO počinju kada su uhapšeni Rade Marković i odgovorni za ubistvo na Ibarskoj magistrali. Tog trenutka je Ulemeku postalo jasno da je nama jasno šta su oni radili", rekao je Popović.

Ulemek stvorio Spasojevića 

U prvom delu svedočenja, Popović je pred Specijalim sudom rekao da su vlasti očekivale postpetooktobarski puč i da su zato održavali kontakte sa svima onima od kojih su očekivali neke informacije. Popović je rekao da je pre 5. oktobra bilo velikih tenzija, da se znalo da se sprema "uporeba municije" za taj dan od strane Jedinice za specijalne opracije ili Specijalne antiterorističke jedinice. Zbog svega toga došlo je do sastanka sa Ulemekom, na kom se razgovaralo upravo o tome, rekao je Popović. On je zatim rekao da je siguran da je do tog sastanka došlo jer je tako odlučio vrh Državne bezbednosti, koji je smatrao da je neophodno da se "izvuku" ljudi, koji bi mogli odgovarati za krivična dela počinjena u veme Slobodana Miloševića.

Popović je, svedočeći, rekao i da je bilo još nekoliko sastanaka s Ulemekom, a da je na jednom od njih, Ulemek tražio da se na mesto načelnika DB-a postavi Jovica Stanišić, da bi nakon toga tražio da to budu Andrija Savić i Milorad Bracanović. Prema Popovićevim tvrdnjama, Ulemek je tražio i postavljenja policijskog generala Boška Buhe i Gorana Radosavljevića Gurija na određena mesta, kao i Radovana Kneževića, za koga je tražio da bude postavljen na mesto načelnika UBPOK-a, što je nešto kasnije i učinjeno. Od tog trenutka, kaže Popović, krenule su priče da se Đinđić okružio JSO-om, ali je u stvari, dodaje Popović, situacija bila jako neugodna i da je trebalo razgovarati sa svakim.

Ulemek je u takvim okolnostima manipulisao informacijama o tome, kao na primer da zna gde i ko je ubio Ivana Stambolića. Kada je jednom prilikom Đinđić zatražio od Ulemeka da mu kaže da li je JSO učestvovala u bilo kakvim ubistvima Slobodana Miloševića Ulemek je, prema tvrdnjama Popovića, najpre rekao da nisu, ali je nakon nekoliko puta ponovoljenog pitanja, ipak rekao: "Da, neki moji ljudi jesu učestvovali u Budvi, ali ništa nisu učinili, nego su se samo tamo našli pa su zato optuženi".

Prvi udarac za Ulemeka, prema rečima Popovića, bio je izbor Gorna Petrovića za šefa DB-a, čemu se Ulemek protivio, govoreći da je Petrovićev brat kriminalac, što se ispostavilo kao netačno. Bivši šef Bioroa za komunikacije Vlade Srbije zatim je rekao da je Zoran Đinđić pristao da Bracanović bude izabran za šefa VII Uprave, kada dolazi do smirivanja situacije. To, međutim, nije dugo trajalo i sutuacija ponovo kulminira nakon hapšenja pripadnika JSO-a Vujoševića i Ilića, za zločin na Ibarskoj magistrali, rekao je Popović i dodao da je već tada bilo jasno da JSO stoji iza mnogih ubistava počinjenih u poslednjih desetak godina.

Popović je Ulemeka optužio i da je "stvorio" Dušana Spasojevića, koji je bio sitan kriminalac u "surčinskom klanu", dok je Ulemek bio stvarni šef "zemunske bande".

Zabrana prisustva na suđenju za Ulemekovu ženu

Odlukom sudskog veća koje vodi proces, ženi Milorada Ulemeka Aleksandri Ivanović danas je zabranjeno da prati suđenje zbog jučerašnjeg nasrtaja na svedoka Čedomira Jovanovića ispred sudnice.

Sudsko veće je poručilo da će, ukoliko se sličan incident ponovi, udaljiti svu publiku iz sudnice.

Suđenje optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i svedočenje Vladimira Popovića biće nastavljeno sutra, u 10 sati u Specijalnom odeljenju za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu.

Incident

Podsetimo, incident u kom je supruga Milorada Ulemeka, Aleksandra, napala Čedomira Jovanovića, dogodio se u utorak isrped sudnice u kojoj je Jovanović završao svedočenje na suđenju optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.

Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević rekla je za B92 da ona nije prisustvovala incidentu, ali objašnjava da posledica ovakvih incidenata može biti isključenje sa suđenja. Incident se dogodio posle dvodnevnog svedočenja Čedomira Jovanovića u Specijalnom sudu koje je završeno suočavanjem prvoopuženog Milorada Ulemeka i Jovanovića. Ulemek je tražio da se suoči s Čedomirom Jovanovićem, jer, kako je rekao, sve što je svedok izneo pred sudom je laž.

Pregled svedočenja Č. Jovanovića u utorak

Aleksandra Ulemek

Jovanović je odgovarao i na pitanja odbrane, te je rekao da je odmah posle 5. oktobra Vojislav Koštunica tražio da prvi čovek DB-a posatne izvesni Branko Crni, koji je bio zamenik načelnika službe u vreme Slobodana Miloševića i Radomira Markovića.

To nije prihvaćeno, kao ni zahtev Milorada Ulemeka da Bracanović preuzme mesto zamenika načelnika DB-a. Ipak, to se dogodilo posle pobune Jedinice za specijalne operacije, a njegovo smenjivanje bila je, kaže Jovanović, praktično objava rata tzv. "Zemunskom klanu".

On je dodao da su iz policije svekodnevno curile informacije, pa je akcija "Svedok", kao planiranu borbu protiv organizovanog kriminala, od tima kojima u posao niko, pa ni on, nije smeo da se meša.

Jovanović je rekao i da je hapšenje zemunskog klana i kriminalizovanog dela DB-a i JSO-a trebalo da počne u četvrtak, ali je premijer ubijen dan ranije, u sredu.

Jovanović je odgovarajući na pitanje advokata prvooptuženog Ulemeka rekao da nikada nije video Spasojevića u Centralnom zatvoru i da ga tamo nije posećivao. Međutim, Jovanović je dodao i da bi to, kako je Spasojević tada pod nerazjašnjenim okolnostima izašao iz zatvora, trebalo da zna advokat Milivojević.

On je advokata optužio da je učestvovao u davanju mita od 200.000 maraka kako bi se šef "Zemunskog klana" našao na slobodi. Milivojević je rekao da to nije tačno i novinarima objasnio da je sa Spasojevićem izvršio kupoprodaju kuće kada mu je Spasojević dao 250.000 maraka, a kako objekat nije završen on mu je taj novac vratio.

Svedok je ponovio optužbe na račun bliskih saradnika Vojislava Koštunice. Tačnije, Jovanović kaže da mu je lično Zoran Šami rekao da je bio u kući šefa zemunskog klana  u Šilerovoj, dok se za odlaske Radeta Bulatovića i Aca Tomića saznalo kasnije tokom policijske istrage.

Svedok je optužio i aktuelnog ministra pravde Zorana Stojkovića da pripada "zločinačkom udruženju", koje hoće da uništi Specijalni sud i proces za ubistvo premijera. On je podsetio da je nakon predaje Ulemek protivpravno, bez odobrenja predsednika sudskog veća, prvo odveden u kancelariju načelnika Javne bezbednosti u kojoj je uz znanje ministra pravde razgovarao s ministom policije i načelnikom BIA-e.