Protokol iz Kjota stupio na snagu

Svetski plan za borbu protiv globalnog zagrevanja koji je potpisala 141 država zvanično se primenjuje od srede, saopštile su Ujedinjene nacije, a cilj dokumenta je zaustavljanje porasta temperature planete Zemlje, za šta se smatra odgovornom emisija gasova koji izazivaju efekat "staklene bašte".

Nastavak globalnog zagrevanja preti da poremeti klimu i izazove suše, poplave i podizanje nivoa mora i da dovede do istrebljenja na hiljade vrsta do 2100. Sporazum obavezuje industrijalizovane zemlje da do 2012. smanje emisiju šest gasova koji izazivaju efekat "staklene bašte", odnosno ugljen-dioksida, metana, azotnog oksida i tri gasa koja sadrže fluor.

Najveća pretnja civilizaciji

Ekspert za životnu sredinu Srđa Popović objašnjava da tih šest gasova praktično pravi opnu oko Zemlje, koja onemogućava oslobađanje toplote, a pošto se glečeri tope atmosfera je sve vlažnija i toplija, što dovodi do nestajanja umerenog pojasa.

"Dakle, krajem XXI veka bismo se, ako ne zaustavimo ludilo proizvodnje štetnih materija, mogli naći na planeti koja ne liči baš mnogo na ovu na kojoj danas živimo. Došlo bi do ugrožavanja i stanovništva i živog sveta u priobalnim delovima okeana i nekih zatvorenih mora, a imali bismo sve više UV-zračenja, koje je prilično štetno. Sve što je štetno za čoveka štetno je i za biljni i životinjski svet. Mislim da je efekat 'staklene bašte' najveća pretnja s kojom se naša civilizacija suočava u ovom veku”, kaže on.

Trgovina zagađenjem

Nikola Božić iz Mladih istraživača Srbije kaže da je suština Protokola obezbeđenje kontrole emisije štetnih gasova.

"Oni imaju precizno definisane granice i ograničenja, pa će svaki industrijski pogon i objekat dobijati propisane vrednosti koje godišnje može emitovati u atmosferu. Ako bude emitovana veća količina gasova plaćaće se kazne, ali je dozvoljena i mogućnost kupovine dozvoljene emisije od drugih industrijskih pogona, koji možda emituju manje nego što imaju pravo. Tako će biti uvedena neka vrsta trgovine dozvoljenim normama emisije gasova", kaže on.

A SCG?

Srbija i Crna Gora Protokol nije ratifikovala jer prethodno mora da izmeni paket zakona koji se odnose na energetiku, poljoprivredu, rudarstvo i saobraćaj. Iako bi potpisivanje Protokola SCG učinilo atraktivnijom za strane investicije, i to u oblasti "čistih" tehnologija, poslanici Skupštine Srbije ne znaju baš mnogo o njemu.

S druge strane, Srđan Sušić, zamenik direktora Regionalnog ekološkog centra SCG, kaže da je ekološka politika SCG veoma bitna komponenta i na putu državne zajednice ka Evropskoj uniji. "Ako hoćemo da budemo funkcionalan deo regiona, moramo biti uključeni u regionalnu strategiju razvoja. Evropska unija ne zaboravlja na tu komponentu razvoja", kaže on.

Još jedna jabuka razdora

Protokol je stupio na snagu jer su ga potpisale zemlje-članice UN, koje proizvode 55 odsto ukupne količine štetnih gasova, a presudan je bio potpis Rusije. SAD nisu potpisale Protokol, što je stvorilo ozbiljan jaz između te zemlje i EU, objašnjava Popović. "Taj jaz je u ovom trenutku 'težak' nekoliko desetina milona dolara mesečno, koliko SAD gube, ili su njihove robe precarinjene ili preoporezovane. Govorim o onim robama koje se proizvode tim 'prljavim' tehnologijama. To je bio prvi ozbiljan sukob EU i SAD pre sukoba oko Iraka”, kaže on.

Ipak, mnoge države-potpisnice, uključujući Španiju, Portugal i Irsku, daleko zaostaju za planiranim smanjenjem emisije štetnih gasova. Britanija je u pravnom sporu sa Evropskom komisijom zato što je smanjila nivo planiranog smanjenja emisije gasova u industriji, dok se Italija ljuti zbog troškova. U UN kažu da će borba za sprečavanje promene klime biti duga i teška.

Arktik postao globalno hemijsko smetlište

A dok je napravljen bar mali korak napred u smanjenju zagađena vazduha, Svetski fond za prirodu upozorio je da je Arktik, osim toga što je bio smetlište za ruski nuklearni otpad tokom Hladnog rata, postao i hemijska deponija za čitav svet.

Novim istraživanjima na Arktiku su otkrivene veće koncentracije zabranjenih pesticida, poput DDT-a, nego u zemljama koje ih proizvode. "Ovo je katastrofa za Arktik. Zagađenje se povećava i sve više hemikalija može da se nađe u arktičkim vrstama", izjavila je Elizabet Salter Grin, šef SFP-a za Veliku Britaniju.

Ova grupa saopštila je da neke hemikalije mogu da se nađu ne samo u masnim tkivima arktičke ribe, foka i kitova, nego i u samom ledu, što utiče na imunoliške, hormonske i reproduktivne sisteme, prenosi Srna.

SFP navodi da morske struje donose na sever hemikalije koje se primenjuju radi sprečavanja požara ili za izradu posuđa sa neprijanjajućom površinom, posle čega one ostaju zarobljene u ledu, a potom se oslobađaju u okruženje godinama kasnije.