Mladi u Srbiji bez vere i nade

Njegov evropski vršnjak zna šta će raditi i za pet godina.

Polovinu nezaposlenih u Srbiji čine upravo mladi, a svaki treći student namerava da ode iz zemlje. Upravo oni u uzrastu od 19 do 24 godine najviše su osiromašili poslednjih godina.

Ovo su samo neki od zabrinjavajućih podataka koje je, uoči Međunarodnog dana mladih, iznela Krovna organizacija mladih u Srbiji. Oni su upozorili da u godinama koje slede treba napraviti konkretne planove o boljem obrazovanju, zapošljavanju, šansama da devojke i mladići više odlučuju o sudbini omladine u našoj zemlji.

"Mladi su u velikoj meri pasivni i naučeni da ne mogu ništa da promene. Svega njih 11 odsto spremno je da menja stvari u društvu", objašnjava Vukašin Grozdanović, predsednik UO Krovne organizacije.

Osim što su neaktivni, studenti nemaju poverenja ni u institucije, pokazuju rezultati poslednjeg istraživanja na Univerzitetu u Beogradu, koje je sprovela agencija “Marketing vorkšop” sa Ekonomskog fakulteta. Najviše veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi - 15,3 odsto, dok 56,3 ne veruje nijednoj instituciji. "Istraživanje radimo već devet godina zaredom, prateći trendove među generacijama", objašnjava Damijan Jović, predsednik Agencije.

"Među poslednjim rezultatima najviše zabrinjavaju podaci o odlivu mozgova. Taman smo imali nekoliko godina u kojima se smanjio procenat onih koji bi trajno da odu iz zemlje, a sada se ponovo povećao."

Želju da kupe kartu u jednom pravcu objašnjavaju, uglavnom, krizom, nedostatkom posla i mogućnošću za normalan život. Odlazak je, prema rečima sociologa dr Predraga Cvetičanina, jedan od tri načina na koji mladi mogu da se bore sa vremenom u kome žive. Druga dva su - da se uključe u organizacije za koje veruju da mogu da promene stvari u društvu ili da se posvete sopstvenom usavršavanju, bez obzira na to kakvo je društvo.

"Ne treba toliku galamu dizati na mlade. Odrasli su u godinama kada je formalno obrazovanje bilo potpuno potcenjeno", objašnjava dr Cvetičanin. "Još od devedesetih im to što su obrazovani, načitani i prefinjenog ukusa ne znači baš mnogo. Da bi se zaposlili, važnije im je da na položaju imaju rođake, zemljake i veze iz političke partije. To objašnjava i njihovu želju da odu iz zemlje."

Prema njegovim rečima, stasale su generacije koje ne pamte bolje vreme, jer je za njih kriza koja je počela devedesetih godina jedino stanje za koje znaju.

Kultura na začelju, Fejsbuk na čelu

Srednjoškolci pet sati slobodnog vremena dnevno uglavnom provode gledajući televiziju, slušajući muziku, sedeći za računarom. Na sličan način slobodno vreme troše i studenti, ali ga oni imaju mnogo manje - tek jedan do tri sata dnevno, pokazuje istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Čak 80 odsto ih nikada ili retko posećuje muzeje, a 75 odsto ne ide u galerije. Zato dve trećine studentske populacije redovno ide u noćne klubove - što je četiri puta više nego pre četiri godine. Na društvenim mrežama profil ima 86,4 odsto učenika.