Svako 4. dete na selu bez škole

Osnovna škola obavezna je duže od pola veka, uskoro će morati da se ide i u srednju, a na selu i dalje svako četvrto dete ne stigne do male mature.

Prema rečima prof. dr Ivana Ivića, jednog od autora Strategije obrazovanja do 2020. godine, deset odsto devojčica i dečaka u selima nikada i ne krene u prvi razred.

Podaci dati u Strategiji zabrinjavaju još više jer kažu da se poslednjih godina osipanje osnovaca u ruralnim krajevima povećava. Kaže se da je obuhvat osnovnom školom seoskih đaka sa 81,15 odsto u 2005. godini pao na 77,4 procenta u 2009. godini.

"Više je razloga za ovako lošu statistiku. Demografski, broj dece se smanjuje. A još se oko deset odsto i ne upiše u školu. U gradovima oko 95 odsto sedmogodišnjaka kreće u prvi razred, a na selu je ponegde svega 87 odsto generacije u klupama", kaže za "Novosti" prof. Ivić.

Drugi problem je, kako objašnjava, to što je učenicima škola često fizički nedostupna. Iz doba SFRJ nasledili smo gustu mrežu škola u kojima se uči do četvrtog osnovne. One postoje u oko 70 odsto naselja sa više od sto stanovnika. Ali, kad dođe vreme za peti razred i škola se udalji.

"Upravo zato je osipanje ubedljivo najveće između četvrtog i petog razreda. I veće je kod devojčica, nego kod dečaka. Potrebni su nam školski autobusi koji bi umnogome rešili ovaj problem. Istina, u nekim krajevima nemamo ni pristojne puteve", kaže on.

Zato je najmanji broj učenika upravo u zabitim selima u kojima je i leti, a kamoli zimi teško stići do učionica.

"Najbolji pokazatelj lošeg stanja je to što na teritoriji Sjenice, na primer, prema popisu iz 2002, čak 55 odsto žena nema završenu osnovu školu. Tamo sam upoznao i učenika koji do škole svakog dana pešači 17 kilometara", ističe prof. Ivić.

Da se broj dece u osnovnim školama ne bi smanjivao još više odustalo se od gašenja malih, isturenih odeljenja koja imaju svega po nekoliko učenika. To je, kaže, od naše države tražila Svetska banka, ali je Ministarstvo prosvete i nauke odlučilo da racionalizuje mrežu samo u gradovima

Nesavesni roditelji za sada bez kazne

Nesavesni roditelji koji ne upišu decu u školu mogu da budu kažnjeni sa od 5.000 do 15.000 dinara. Ipak, u praksi, malo ko je platio ovu kaznu.

I oni retki, samo ako ne upišu mališane u prvi razred, a stariju decu niko i ne kontroliše.

Loša je statistika i predškolskog obrazovanja, koje je po zakonu obavezno. A u uzrastu od tri do pet godina tek 14 odsto dece ide u vrtić, iako je tendencija da sva deca budu obuhvaćena predškolskim obrazovanjem.