Srbi žele više zastupnika u Saboru

Slobodan Uzelac, potpredsednik hrvatske vlade i član Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), kaže za “Blic” da nisu tačni medijski natpisi da će Srbi morati na biralištima da naglašavaju kojoj nacionalnosti pripadaju, a srpski kandidati će u Dalmaciji i Lici biti zastupljeni i na manjinskoj i na opštoj listi.

"Izbori će biti održani po starom zakonu - na manjinskoj listi biće svaka od dvadesetak nacionalnih manjina u Hrvatskoj, među njima i Srbi koji su nekada bili narod. Srpski glasači će između petnaestak kandidata izabrati troje svojih zastupnika u Saboru, a naša stranka SDSS kao najjača imaće tri kandidata."

"Ovog puta će, pored liste za manjine, Srbima u izbornoj jedinici 9 biti na raspolaganju i kandidati SDSS na opštoj listi. Zbog toga je moja sugestija da svi Srbi koji imaju prebivalište u Lici od Sinja do Senja glasaju na opštoj listi, kako bismo dobili još jednog ili možda i dva zastupnika, pošto na tom području od 100.000 glasača ima oko 50.000 registrovanih Srba. U ostalim izbornim jedinicama Srbi bi trebalo da glasaju za manjinsku listu", navodi Uzelac.

Nosilac izborne liste SDSS u Dalmaciji i Lici kaže da će za izbegle Srbe iz te izborne jedinice biti organizovan besplatan prevoz na glasačka mesta.

Veljko Džakula, predsednik Upravnog odbora Srpskog demokratskog foruma iz Zagreba, izjavio je da već godinama u Hrvatskoj postoji praksa da Srbi unapred moraju da se izjasne kao pripadnici nacionalne manjine da bi mogli da glasaju za svoje predstavnike.

Uzelac kaže da će ovogodišnji izbori u Hrvatskoj “nažalost biti održani po istim pravilima kao ranije”. On smatra da bi osvajanje više od tri zastupnička mandata Srbima omogućilo izlazak iz izbornog geta.
"Programi levice su simpatični, ali u njima ne vidimo jačanje srpskih institucija u Hrvatskoj", zaključio je Uzelac.

"Priča o diskriminaciji Srba je glupost"

Vanja Škorić, pravna savetnica u hrvatskoj nevladinoj organizaciji GONG koja prati regularnost izbora, tvrdi da je priča o diskriminaciji Srba zbog obaveze registrovanja na glasačkom mestu posledica toga što “ljudi lupetaju gluposti zato što ne pročitaju zakon”.

"Po zakonu, ako su se izjasnili i dali svoj podatak o nacionalnosti tokom popisa, automatski imaju pravo da glasaju za manjinsku listu, a ako to ne žele, birački odbor ih pita da li žele da glasaju za kandidate sa opšte liste. Ukoliko odgovore potvrdno, precrtavaju ih sa manjinske i dopisuju u popis birača za opštu listu ", objašnjava Škorićeva.