Svedočio čuvar zatočenih Muslimana

Sudsko veće na suđenju šestorici optuženih za ratne zločine u opštini Zvornik tokom 1992. godine naložilo je grafološko veštačenje Jovanovićevog rukopisa, jer on nije mogao da potvrdi da li je, kao komandir stražarske smene, sačinio izveštaje od 10. i 11. juna 1992, u kojima se pored ostalog navodi da su naoružane osobe odvodile zarobljenike, pod izgovorom da ih vode na saslušanje.

U jednom od izveštaja navedeno je da je izvesni major Todorović sa još trojicom vojnika odveo na saslušanje 17 zatvorenika, a svedok je rekao da se tako nešto nije moglo dogoditi i da rukopis tog teksta liči na njegov, ali i da je moguće da ga je neko falsifikovao.

On je negirao i iskaz jednog svedoka koji je ranije pred sudom za njega rekao da je prisustvovao ispitivanju nekih zatvorenika i da posle toga "nije mogao dva dana da se smiri", ocenivši te navode kao "apsolutno netačne".

Jovanović je rekao da u Domu kulture u Čelopeku nije video leševe ubijenih, ni torture kojima su zatvorenici bili izlagani, ali je potvrdio da je od drugog čuvara čuo da je optuženi Duško Vučković Repić, koji je preminuo pre početka suđenja, jednog dana upao salu i pucao po zarobljenicima.

"Rekli su mi da je bilo mrtvih, ali kad sam došao već su bili uklonjeni. Ušao sam u salu i video pet-šest ranjenih, okrenuo se, izašao i zatvorio vrata", rekao je svedok i precizirao da o tom događaju ne zna nikakve druge detalje.

On nije mogao da navede koliko je ljudi stradalo u Domu kulture u Čelopeku, a kako je objasnio, u zatvor su ponekad upadali "pijani, drogirani, nenormalni" vojnici, pa su i čuvari bili ugroženi.

"Ne zna se kome je bilo teže - nama napolju, ili onima unutra", rekao je Jovanović i dodao da je Repić nožem nasrtao na jednog od čuvara.

On je potvrdio da su muslimanski civili, pored Doma kulture u Čelopeku, takođe bili zatvoreni i u zgradi Novog izvora, ciglani, kao i na Ekonomiji.

Prema optužnici, u Domu kulture u Čelopeku bile su zatvorene 163 osobe, a ubijena su 44 zarobljenika, dok su preostalih 119 prebačeni u drugi zatvor. Najteži ranjenici koji nisu bili sposobni da odu na razmenu zarobljenika, ostali su u Zvorniku, a njihovi posmrtni ostaci nađeni su u masovnim grobnicama.

Za prisilno iseljavanje Muslimana i za zločine na više lokaliteta, počinjene od maja do jula 1992. godine, optuženi su tadašnji predsednik "privremene vlade" Zvornika Branko Grujić i komandant Teritorijalne odbrane Branko Popović.

Takođe su optuženi i pripadnici jedinice "Žute ose" Dragan Slavković, Ivan Korać, Siniša Filipović i Dragutin Dragićević.

Grujić, Popović i trojica pripadnika "Žutih osa" negirali su krivicu za zločine koji im se stavljaju na teret, dok se Dragutin Dragićević brani ćutanjem.