U interesu SNS što manja izlaznost na izborima

Odustavši od neophodnih ekonomskih reformi, svestan broja bombastično otvorenih korupcionaških afera s potpuno neizvesnim sudskim epilogom, najavljenih investicija koje će zemlju pretvoriti u Diznilend za koji, ako se i napravi, ne znamo ko će moći da plati ulaznicu, prvi potpredsednik Vlade je shvatio da vreme radi protiv njega. Izvesno je da bi sa svakim budućim danom, svakim novim poskupljenjem, svakim gubitkom posla, svakim prelaskom na plaćanje na "crno", sve više ljudi počelo da primećuje da nešto nije u redu sa carevim novim odelom, da je car zapravo go i da je neophodno da se što pre okonča period njegove vladavine.

Naš ključni problem nije, međutim, u tome ko je go, već ko je zaista u stanju da sašije pristojno odelo. Na nesreću, na našoj političkoj sceni nema stranke koja se do sada nije oprobala u tom poslu i svaka se pokazala neuspešnom. Kome se u tom slučaju može i sme pokloniti poverenje?

Rekla bih samo onima koji su u stanju da nam precizno objasne zbog čega su prošli put bili neuspešni i šta su spremni da promene da bi sada sve bilo drugačije. A to se ne može postići recikliranjem istih ljudi koje gledamo godinama i istih praznih priča o "kamionima i avionima". Niti neumornim ponavljanjem o tome da su "oni preuzeli našu politiku i naše ideje", jer ako je to stvarno tako onda izgleda da je u tim drugim rukama realizacija uspešnija, pa se ne vidi valjan razlog da se to i prekine.

Hoću da kažem da nama ne treba negativna kampanja. Ljudima koji žive u ovoj zemlji ne treba objašnjavati koliko im je loše. Nama je potrebno da uz svaku rečenicu o tome da neki potez vlade nije bio dobar čujemo šta je zapravo bilo neophodno da se uradi i na koji način će, oni koji nam o tome pričaju, to i uraditi. Nama su takođe potrebna nova, mlađa lica, neopterećena balastom prošlosti, čija budućnost zavisi od mere uređenosti zemlje u kojoj žive i koja mogu da nas uvere da imaju i znanja i volje da doprinesu ostvarenju tog cilja.

Ako opozicija, a pri tome mislim na one stranke koje ne sede u predvorju prvog potpredsednika Vlade, ne bude bila u stanju da povede takvu kampanju, onda ćemo se opet svi valjati u blatu populizma koji će kod jedne grupe ljudi izvesno probuditi beznađe i uverenje da se izborima ništa ne može promeniti.

Mala izlaznost na izbore išla bi izvesno naruku trenutno vodećoj stranci i nema razloga za sumnju da će ona pokušati da nametne upravo takvu kampanju. Nama ostaje nada da opozicija neće upasti u zamku i prihvatiti tu unapred izgubljenu igru. Ostaje nam, možda, i nada u činjenicu da su u poslednjih 15 godina svi prevremeno raspisani izbori doveli do gubitka za onoga ko ih je raspisao. Srbija je ipak zemlja čuda.