Brnabić: Naša šansa koju ne smemo da propustimo

To je izjavila predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je u Londonu, na petom Samitu o Zapadnom Balkanu u okviru Berlinskog procesa.

Samit na kojem lideri zemalja regiona i najviši evropski zvaničnici razgovaraju o aktuelnim ekonomskim, političkim i bezbednosnim temama, otvorila je britanska premijerka Tereza Mej, priredivši prijem za šefove delegacija.

Na panelu posvećenom ekonomiji, Brnabić je rekla da zajednički izazov za zemlje Zapadnog Balkana predstavlja brži i dinamičniji rast bruto domaćeg proizvoda, saopštila je Vlada Srbije.

Govoreći o izazovima regiona, navela je da je u regionu potrebno povećati obim stranih direktnih investicija od četiri milijarde evra godišnje i intenzivno raditi na smanjenju stope nezaposlenosti među mladima, kao i na problemu odliva mozgova.

Kako se navodi, Brnabić je ocenila da je "regionu potreban novi model ekonomskog rasta zasnovan na investicijama u inovacije i nove tehnologije, istraživanje i razvoj i kreiranje povoljne klime za startapove".

"Jačanje regionalne saradnje je naša šansa koju ne smemo da propustimo", kazala je Brnabić.

Ona je navela da su u fokusu rada Vlade Srbije borba protiv korupcije, modernizacija javne administracije i sistemsko uvođenje elektronskih servisa za građane i privredu, čime se poboljšavaju uslovi poslovanja i podiže kvalitet života građana, dodaje se u saopštenju.

"Infrastrukturne investicije osnov su za jaku ekonomiju: bez dobre infrastrukture nema razvoja trgovine ni bržeg ekonomskog rasta", rekla je predsednica vlade.

Srpska premijerka je dodala da je u regionu neophodno brže sprovođenje Višegodišnjeg akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor Zapadnog Balkana, usvojenog na Samitu u Trstu prošlog jula, a koji obuhvata trgovinu, investicije, mobilnost i digitalno povezivanje.

U saopštenju se dodaje da je Brnabić ukazala na važnost Regionalne investicione platforme, koju su zajednički pripremile regionalne privredne komore i koja potencijalnim investitorima predstavlja mogućnosti za ulaganja u regionu.

Osvrnula se i na napredak postignut u oblasti digitalnog povezivanja. Na Samitu u Sofiji, juna ove godine, usvojena je Digitalna agenda za Zapadni Balkan, koja će doprineti jačanju kapaciteta eUprave i različitih elektronskih servisa, posebno u oblasti javnih nabavki i zdravstva.

Osim ekonomskih tema i ekonomske saradnje, lideri Zapadnog Balkana i evropski zvaničnici razgovarali su i o aktuelnim bezbednosnim temama.

Kako se navodi, Brnabić je kazala da je Srbija posvećena jačanju stabilnosti u regionu i da daje aktivan doprinos očuvanju mira u svetu.

"Po broju angažovanih pripadnika u mirovnim misijama u mandatu UN, Srbija je na 10. mestu u Evropi, a na trećem mestu ako se gleda proporcionalno prema broju stanovnika", rekla je Brnabić.

Ona je istakla ulogu Srbije u migrantskoj krizi, kada je, kako je navela, Srbija pokazala posvećenost očuvanju stabilnosti i evropskim vrednostima.

Na Samitu u Londonu učestvuju nemačka kancelarka Angela Merkel, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini, evropski komesar za proširenje Johanes Han, predsednik Evropske investicione banke Verner Hojer, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti i drugi evropski zvaničnici.

Pored Nemačke i Austrije na skup su pozvani i drugi EU partneri - Hrvatska, Francuska, Italija i Slovenija. Prvi put na samitu učestvuje i Grčka koja će 2020. biti i domaćin Samita što se tumači kao nagrada premijeru Aleksisu Ciprasu za rešavanje spora oko imena Makedonije.

Berlinski proces je 2014. pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel sa ciljem da Zapadni Balkan približi EU, ali i podstakne saradnju u samom regionu.

Teme dosadašnjih susreta, koji su održani u Berlinu (2014), Beču (2015), Parizu (2016) i Trstu (2017), bile su vezane za jačanje regionalne saradnje, ali je sve bilo zasenjeno izbegličkom krizom i krizom u EU. Sledeći Samit biće održan 2019. godine u Poljskoj.