Moskva preti potpunom obustavom, kradu im gas

Moskva upozorila da dopremanje može doći u opasnost zbog toga što Ukrajina za svoje potrebe crpi ruski gas namenjen EU.

Nagli dolazak oštrih zimskih vremenskih uslova u Evropi nalaže veliki oprez i napore da se spreči nova kriza koja je 2009. dovela do privremene obustave isporuka ruskog gasa Evropi preko Ukrajine.

Zvaničnici u Evropskoj komisiji su već ranije isticali da su rezerve gasa u zemljama Unije dovoljne za više meseci potrošnje, kao i da je povezanost između članica EU, naročito onih koje skoro u potpunosti zavise od isporuka ruskog gasa, osetno poboljšana.

EU je prihvatila da posreduje i novčano pomogne finansijski posrnuloj Ukrajini da namiri dugove i plaća po sporazumu unapred za isporuke ruskog gasa.

Ipak, znatnu pažnju je među članicama Unije privukla izjava ruskog ambasadora pri EU Vladimira Čižova da evropske zemlje mogu ostati bez grejanja i energije ako Ukrajina, kako tvrdi Moskva, nastavi da neovlašćeno iz podzemnih skladišta crpi gas koji je namenjen stabilnom tranzitnom snabdevanju Evrope preko zime tim energentom iz Rusije.

Ruski ambasador je rekao da je EU sa svoje strane učinila sve da Ukrajina poštuje sporazum o dostavi ruskog gasa Evropi, a u decembru je uspešno okončan još jedan ustaljeni trojni sastanak visokih zvaničnika EU, Rusije i Ukrajine s ciljem da se spreči bilo kakva neizvesnost i kriza u snabdevanju Evrope gasom.

Čižov je, međutim, rekao da je Ukrajina crpeći iz podzemnih skladišta gas namenjen EU već u decembru smanjila dozvoljeni donji bezbednosni nivo sa 17 milijardi kubnih metara na 14 milijardi kubnih metara gasa, a da su sad te rezerve spale na još nižu ravan.

Ruski ambasador pri EU je ruskog agenciji Interfaks, u intervjuu objavljenom na internet-stranici ruske misije pri EU očigledno s namerom da se predoči da pretnja gasne krize postoji, upozorio da je oštra zima u Evropi na pragu.

On je rekao da bi, ako sad Ukrajina prizna da je neovlašćeno crpla gas iz "evropskih rezervi" i pristane da ponovo popuni skladišta, isporuka gasa u potpunosti morala da se obustavi, jer to nameće tehnološki postupak.

Dodatna ne mala pretnja stabilnosti i bezbednosti dopreme ruskog gasa Evropi preko Ukrajine se nadnela i posle nedavne presude ukrajinskog suda da ruska kompanija Gazprom mora da plati 6,6 milijardi dolara kazne Ukrajini zbog, kako je obrazloženo, monopolitističkog ponašnja u dopremi ruskog gasa Ukrajini.

Ruski ministar za energetiku Aleksander Novak je izjavio da je takva presuda suda u Kijevu politička, da ozbiljno dovodi u pitanje sve sporazume i da predstavlja i "novu opasnost za evropske potrošače", jer Gasprom zbog toga može u znak odmazde zaustaviti isporuke gasa Ukrajini, a time se jako komplikuje i dostava gasa za EU.

Čižov je rekao da takvom sudskom odlukom ukrajinske vlasti mogu pokušati da konfiskuju ruski gas namenjen Evropskoj uniji, u kojoj 18 članica troški ruski energent.

Ukrajinska gasna kompanija je krajem decembra uzvratila zahtevom da jedna međunarodna misija ustanovi da li na uvoznim graničnim tačkama ruski gas neometano dolazi u Ukrajinu i da se time utvrdi da Evropi ne preti nova opasnost od nove gasne krize usred zime.

Naftogaz je saopštio da takva "veštačka kriza s gasom" može biti izgovor da se ponovo izvrši pritisak na institucije u EU koje odlučuju o energetskoj politici da prihvate ono što je Moskva predočila već mnogo ranije - da je spremna i da je s Turskom već sklopila sporazum da izgradi novi moćan gasovod koji bi dopremao blizu 60 milijardi kubika gasa na granice EU.

Gasovodom preko Turske bi prestala potreba da se ruski gas Evropi doprema preko Ukrajine, koja bi time izgubila i nekoliko milijardi dolara zarade od tranzita gasa.

U prvim osvrtima medija u EU se primećuje da to može ići naruku i konačnoj odluci Brisela da odbaci primedbe naročito Poljske i baltičkih zemalja, ali i dosadašnje američke administracije u Vašingtonu, kad je reč o već sklopljenim ugovorima najvećih kompanija u EU i Gasproma o izgradnji nove uporedne trase gasovova Severni tok kojim se ruski gas ispod Baltičkog mora doprema u Nemačku.

Američki potpredsednik Džo Bajden je u avgustu prošle godine u Stokholmu izjavio da bi Severni tok 2 još više EU učinio zavisnom od ruskog gasa i naglasio da bi "to iz temelja destabilizovalo Ukrajinu".

Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefćović, nadležan za energetiku, u međuvremenu je u decembru sazvao trojni sastanak EU-Rusija-Ukrajina upravo s ciljem da se izbegnu sve pretnje i posle sastanka ocenio da je razgovor bio uspešan.

Šefćović je prethodno putovao i u Moskvu i posle razgovora s najvišim ruskim zvaničnicima objasnio da je "reč o tome da se predvide sve moguće situacije i zajamči bezbednost isporuka gasa preko zime".

On se javno usprotivio izgradnji Severnog toka 2 i upitao "da li je zaista potrebno ulagati toliki novac za tu infrastrukturu", što je suštinski ista politika koja zadire u sveukupne strateške, ekonomske, političke odnose i geopolitiku kad je u pitanju saradnja EU s Rusijom.

Zato je, uz veliki pritisak Vašingtona, a uz veliku potporu tadašnjeg predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza, koji je sad jedan od direktora najmoćnije američke i svetske banke Goldman Saks, zaustavljen i gasovod Južni tok.

Ipak, velike brige i dalje u EU postoje oko činjenice da Rusija izgleda neće odustati od namere da do 2020. obustavi dostavu gasa EU, s obrazloženjem da je Ukrajina ranije neovlašćeno koristila gas namenjen Evropi, nije plaćala za isporuke, a ogromna gasna infrastruktura u Ukrajini je, tvrdi Gasprom, veoma zastarela i traži i ogromna ulaganja da bi snabdevanjem gasom EU bilo zajamčeno.

Novac za obnovu ukrajinske infrastrukute Kijev nema, ne vidi ko bi ga dao, a pozadina celog zaista velikog spora je i teška, nerešena ukrajinska kriza i žarište ratnog sukoba na istoku Ukrajine.

U međuvremenu, u decembu je Gasprom saopštio da je sklopio sporazume s nekoliko moćnih zapadnoevropskih kompanija i Turskom o izgradnji dela gasovoda Turski tok, tačnije povezivanja tog projekta s moćnim gasovodom Posejdon preko kojeg će ruski gas preko Grčka ići u Italiju.