Zašto je Robin Hud uplašio Engleze?

Novi predsednik Francuske Fransoa Oland i nemačka kancelarka Angela Merkel su se u tom smislu udružili protiv Kamerona.

Iz engleskog folklora treba u ovoj krizi izvući šumskog pravednika koji je delio sirotinji uzimajući od bogatih. I Pariz i Berlin zalažu se za uvođenje takse na finansijske transakcije, koji se popularno naziva dažbina Robina Huda.

Dok su u Briselu na vanrednom samitu lideri EU u sredu raspravljali o tome kako podstaći privredni rast, a bez velikog troška, Evropski parlament (EP) je podržao namet na finansijske transakcije, čime bi se, ukoliko bi bio globalno prihvaćen, zgrnulo nešto novca u opštoj nestašici. Ova rezolucija EP ima samo savetodavni karakter, i podržava predlog Evropske komisije iz septembra 2011. Taksa Robina Huda iznosila bi 0,1 odsto od vrednosti akcija i 0,01 odsto od drugih finansijskih produkata. Počela bi da se primenjuje u okviru EU krajem 2014, a od nje bi se, ukoliko bi važila za sve finansijske transakcije unutar EU, prikupilo 57 milijardi evra.

Najljući protivnik ovog nameta je Dejvid Kameron, koji smatra da bi nova mera ugrozila funkcionisanje londonskog Sitija i izmestila bankarski biznis van Evrope.

"To je vrlo loša ideja zbog koje bi se u Evropi izgubili mnogi poslovi”, rekao je Kameron, ljutito napuštajući Brisel prošle srede. Mnogi drugi uz Kamerona strahuju da će kapital i poslovi oko njega naći neko rajsko ostrvo čak i ako se i u celoj Evropi i uvede ova taksa.

Poznato je uostalom da su na stotine bogatih Francuza premestili svoje sedište u London, čim je socijalista Oland ustoličen za predsednika. Isto to su, bežeći od krize i predloga da se ona ublaži većim nametima na imućne, uradili mnogi Italijani, Grci, Španci, Portugalci... Rešenje je da „načelo Robina Huda” postane planetarni princip, poručuju sada i pojedini organi Ujedinjenih nacija, gde se sve više upozorava da aktuelna kriza ugrožava osnovna ljudska prava, piše Politika. „Svetska finansijska kriza dovela je do gubitka miliona radnih mesta, svaljivanja privatnih dugova na pleća najugroženijih u društvima, sada preti da preko rigoroznih paketa štednje dodatno ugrozi ljudska prava miliona ljudi”, upozorava grupa eksperata u UN, koji predlažu da se hitno uvede namet za finansijske transakcije na globalnom nivou, kako se ovi poslovi ne bi selili iz jednog rajskog ostrva, na drugo, čega se očigledno pribojava i Kameron.

Magdalena Sepulveda, specijalni izvestilac UN o ekstremnom siromaštvu i ljudskim pravima, kaže da „šansa koja je podstaknuta akcijama protestanata protiv Volstrita i diktata finansijskih institucija ne bi smela da se propusti”.

„Taksa na finansijske transakcije popunila bi rupe u budžetu i te sume bi trebalo da se usmere u borbi protiv ekstremnog siromaštva. Ona bi, iako je procenat koji se predlaže minimalan, preokrenula pravac rastućeg jaza između siromašnih i imućnih, i mnogo bi pomogla onima čiji su životi opustošeni tekućom globalnom krizom”, kaže Sepulveda. „Obaveza je društva da se pobrine da finansijski sektor isplati svoj račun.”

Da je krajnje vreme da se vlade pobrinu za pravedniju preraspodelu poreskog sistema bilo je jasno još prošlog leta kada se London pretvorio u poprište nekontrolisanog besa mladih iz marginalizovanih predgrađa. I tada se citirala jedna anketa po kojoj je 90 odsto prekomerno imućnih svetskih bankara i biznismena unapred strahovalo od ovakvog paklenog scenarija u kojem je zavladala anarhija i pljačka.

Nije zato čudo što mnogi američki bogataši, od kojih je Voren Bafet samo najpoznatiji, traže da se nešto uradi na polju pravednije preraspodele krize.