Povećana zabrinutost u zoni evra

Istovremeno su i protekli izbori u Finskoj pokazali da je u porastu protivljenje javnosti novim spasavanjima ugroženih članica.

Predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) počinju danas teške pregovore s Portugalom radi utvrđivanja uslova za treći paket za spasavanje članica Evropske unije, posle prošlogodišnjih paketa odobrenih Grčkoj i Irskoj.

Portugalija, koja se suočava s izborima 5. juna, upozorila je da bi do tada mogla ostati bez gotovine, neophodne za otplatu oko pet milijardi evra do 15. juna. Većina analitičara smatra da zajam za spasavanje mora do tada biti postignut ako se želi da Portugalija izbegne bankrot. Napori zakonodavaca EU za suzbijanje krize koja traje od 2009. su, izgleda sve više ugroženi zbog pretnje da će grčki dug morati da se restrukturira, uprkos ponovnim uveravanjima Atine da do toga neće doći.

Vrednost evra, koji je ostao jak i tokom najnovijeg talasa krize, potonula je danas na najniži nivo prema dolaru za 10 dana, dok su troškovi osiguranja grčkog duga od bankrota povećani posle izveštaja da je Atina pregovarala sa EU i MMF o produženju roka za otplatu svog celokupnog duga.

Najveću pretnju zoni evra trenutno predstavlja mogućnost restrukturiranja grčkog duga koji je na kraju 2010. dostizao 325 milijardi evra i koji bi do 2013. mogao narasti na 160 odsto bruto domaćeg proizvoda i koje je gotovo dvostruko veći od nivoa za koje mnogi ekonomisti smatraju održivim i daleko veći nego što je bio argentinski kada je ta zemlja bankrotirala krajem 2001.

Grčki dnevni list Elefterotipija navodi da je Grčka, uprkos vladinom odbacivanju mogućnosti restrukturiranja, saopštila MMF i EU ranije ovog meseca da želi da produži rok za otplatu svog duga. Očekuje se da će razgovori o tom pitanju otpočeti u junu, naveo je taj list, a tu vest je zvanična Atina ponovo ocenila kao neistinitu.

Grčko restrukturiranje bi bilo prvo u nekoj zemlji zapadne Evrope za više od pola veka.

Ukoliko bi se to desilo u bliskoj budućnosti, dok je evrozona još ranjiva, to bi moglo izazvati cunami koji bi potopio grčke, nemačke i francuske banke, povećao pritisak za restrukturisanje u Portugaliji i Irskoj i ugrozio veće članice evrozone, poput Španije.

Član Izvršnog odbora ECB Lorenco Bini-Smadji je uticaj takvog koraka uporedio sa bankrotom američke banke "Liman braders" 2008. godine. "To bi imalo katastrofalne posledice", upozorio je guverner Banke Grčke Jorgos Provopulos.

Analitičari, međutim, navode da će za Grčku biti teško da izbori sporazum sa kreditorima koji bi predstavljao blažu formu restrukturiranja, kao što je dobrovoljno produženje rokova dospeća kredita. Čak i ako bi to bilo ostvareno, malo je verovatno da bi bilo dovoljno olakšanje za dužničko opterećenje Grčke, da bi osiguralo održivost na duži rok.