Štediše najviše veruju "zelembaćima"

Investitori su u trenu pobegli u zlato i švajcarski franak, što je njihove vrednosti podiglo u nebo, a takođe su ojačali i dolar i jen. Analitičari poručiju da je najbolje uložiti u zelene novčanice, jer će do kraja godine donositi samo dobit.

Kod nas, ipak, malo građana štedi u američkoj valuti, pa je za očekivati da će se sve više štediša preorijentisati na dolar, pogotovo ako banke nastave da obaraju kamate na uložene evra, pišu Večernje novosti.

Kada je reč o kamatama kao mamac za štediše, ne bi bilo izenađenje i da naši koji rade u Rusiji i odande šalju novac ostavljaju svoje uloge u ruskoj moneti. Jer, kamate za štednju u njoj daleko su najveće i iznose 3,23 odsto.

Devizna štednja građana Srbije uglavnom se iskazuje u evrima, jer je u ovoj valuti oko 90 odsto uloga, i ona iznosi oko 8,4 milijarde evra.

Zadužene s druge strane najviše boli glava zbog rasta i evra i švajcarskog franka. Bregzit je kod nas ojačao evropsku monetu za oko 22 pare, a "švajcarac" za 2,50 dinara. Obaranje euribora, za sada nema efekta. Inače ove dve pomenute valute u Srbiji jačaju od početka godine. Tako da je evro skočio od janaura oko 3,5 dinara, a franak više od pet dinara. Švajcarska valuta intenzivno jača od prošlog meseca i sa 112 dinara stigao je na 116 dinara. To je dodatno uznemirilo zadužene građane i firme u ovoj moneti, jer teškom mukom otplaćuju rate. Sa ratom od 300 franaka danas će morati da plate umesto 33.300 koliko je bila u maju, 34.800 dinara. Naravno, zabrinuti su da tu nije kraj.

"Potres koji je uzdrmao ceo svet, osetio se i potrajaće i kod nas", smatra Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Britanska funta će blago ojačati, a onda će ostati na tom nivou.

Švajcarska centralna banka interveniše i bori se da oslabi svoju valutu, kako bi sačuvala izvoz, dok će dolar jačati. Američke federalne rezerve sigurno neće povećavati skoro svoju kamatu, jer sada nema potrebe za tim, a investitori će se iz Evrope prebaciti preko Atlantika. To znači problem i za nas, jer će naše vrednosne hartije postati manje atraktivne, a onda ćemo morati više truda da ulažimo da održimo stabilan dinar.

Narodna banka Srbije, prema recima Živanovića, za proteklih pola godine je morala da proda oko 860 miliona evra kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa, ali je naša valuta ipak slabila.

Bregizit je doneo dodatne probleme i sada potezi centralne banke treba da budu radikalniji, smatraju naši ekonomski analitičari.