Srbija žuri da dovede filmadžije, vraća 20%

Usvajanje uredbe nagovešteno je i prilikom nedavne posete premijera Aleksandra Vučića Minhenu, gde su se, između ostalog, vodili i razgovori o ulaganju u srpsku sedmu umetnost i o načinu na koji mogu da se privuku strani studiji da ekipe dovedu u Srbiju, što bi državi moglo da donese visoke prihode od poreza.

Dodatni razlog za relativno brzo reagovanje države po ovom zahtevu, saznaje Danas, jeste i to što već postoji nekoliko filmova čiji su producenti zainteresovani da dođu u Srbiju, ako se uvedu ovakve subvencije. Uz to, Vlada očekuje da će uredba omogućiti podsticaj privrednih aktivnosti, veću zaposlenost u filmskoj industriji, kao i promociju potencijala Srbije u ovoj delatnosti kroz infrastrukturu, proizvodne i uslužne delatnosti.

"Finansijski podsticaji za investitore u audiovizuelnoj industriji omogućili bi da u Srbiju dolaze veći projekti, sa velikim budžetima koji bi u zemlji ostajali duže koristeći veći broj lokacija, naročito onih van Beograda", navodi Vlada u obrazloženju odluke o usvajanju uredbe.

Danas piše da će uredbom, koju su zajednički pripremili Ministarstvo kulture i Ministarstvo finansija, biti regulisan način konkurisanja za državne podsticaje, pa je predviđeno da to mogu producenti igranih filmova i serija koji u Srbiji potroše više od 300.000 evra, zatim animiranih filmova koji potroše više od 150.000 evra, namenskih sa lokalnim budžetom iznad 100.000 evra i dokumentarnih sa 50.000 evra.

Za ta sredstva će moći da konkurišu i strani i domaći filmovi, a uredbom je definisan tačan spisak troškova koji će biti obuhvaćen subvencijom. Uz to, država neće isplaćivati novac unapred, već tek po obavljenom snimanju, nakon što producenti nadležnoj komisiji dostave sve račune i revizorske izveštaje o potrošnji.

Producenti će moći da vrate i petinu novca plaćenog za iznajmljivanje lokacija u Srbiji, za honorare srpskim glumcima i ostalim angažovanim licima iz Srbije, za robu koju kupe u našoj zemlji za potrebe snimanja, avio karte nabavljene u Er Srbiji ili u nekoj od domaćih turističkih agencija i tome slično.

Troškovi marketinga, distribucije, kupovine nekretnina i plaćenog PDV-a za koji je već izvršen povraćaj, izričito su izuzeti od subvencije kao i rijaliti programi, porno filmovi i drugi sadržaji koji mogu da naruše ugled Srbije.

Usvajanje ove uredbe moglo bi da otvori vrata velikim prihodima od kinematografije, budući da čak i "niskobudžetni" filmovi većih studija koštaju milione evra. Hrvatska, koja već ima ovakve podsticaje, ove godine je od raznih filmskih studija zaradila čak 27,6 miliona evra, što je 2,5 puta više nego prošle godine. Prema računicama domaćih filmskih studija, za tri meseca snimanja niskobudžetnog filma neke od stranih produkcijskih kuća, u Srbiju bi moglo da uđe tri miliona evra, što je ekvivalent godišnjoj zaradi šest srednjih ili manjih preduzeća u našoj zemlji.

Subvencijama će biti obuhvaćeni samo troškovi napravljeni u Srbiji, pa tako honorari stranim glumcima i producentima, recimo, nisu obuhvaćeni uredbom, osim ako su glumci registrovani u Srbiji i ako su na njihove honorare uredno plaćeni porezi i doprinosi, a novac im uplaćen preko računa. Slično je i sa iznajmljenom opremom koja se koristi na snimanju u Srbiji, koja je pokrivena subvencijom samo ako je iznajmljena od pravnog ili fizičkog lica iz Srbije koje je njen vlasnik.