"Srpska šljiva bez konkurencije"

"Struka ima rešenja, ali nema ovlašćenja. Pre svega nema finansijska sredstva", uz ovu konstataciju počeo je razgovor za Politiku Zoran Keserović, redovni profesoro na odseku voćarstva i vinogradarstva Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

On je ubeđen da je šljiva naša velika izvozna i razvojna šansa i obećava da će u srpske voćnjake povratiti požegaču koja je po kvalitetu i drugim karakteristikama bez konkurencije u svetu. "Najnoviji podaci govore da Evropa i svet sve više traže našu suvu šljivu, jer mi imamo prednost u agro-ekološkim i klimatskim uslovima. Ovde su plodovi kvalitetniji i sa većim sadržajem suve materije", kaže on.

"S druge strane sa 77.000 hektara pod šljivom mi smo i dalje uz BiH vodeća zemlja u Evropi i na spisku velesila ove proizvodnje. U proseku godišnje uberemo preko 500.000 tona dok je prošle godine ostvaren jedinstven rekord od čak 736.000 tona svežih plodova. Kakve smo greške napravili što u poslednje vreme imamo četiri puta manje sušenih plodova nego pre 88 godina. Kao čovek iz struke prvo ću navesti da nismo uradili klonovsku selekciju najkvalitetnije šljive požegače. Nje je u ukupnom sortimentu ispod 30 odsto i ta količina se rapidno smanjuje", navodi Keserović.

Ove godine naši studenti će u Parizu na smotri inovacija predstaviti čokoladiranu suvu šljivu

Sa njom smo, kako to naš narod kaže, mogli pravo kod cara što znači da zaradimo dobre pare, vratimo ugled kao i osmeh na lica onima koji se bave ovom voćkom. Primera radi, samo na području Osečine uzgojem šljive se bavi 2.700 domaćinstava, a takvih područja ima nekoliko na teritoriji Srbije.

Takođe, nismo ništa bitnije uradili na uvođenju novih tehnologija, standardizacije, na planu navodnjavanja i zaštite od vremenskih neprilika. Rezultat preskakanja ovih pretpostavki je niska prosečna rodnost po jedinici površine, koja se kreće oko sedam tona, navodi Keserović, dodajući da za kvalitetnu šljivu nema nikakvih problema sa plasmanom ni na domaćem, ni na inostranim tržištu.

Naš sagovornik dodaje da struka ima rešenje za savremenu proizvodnju, ali da su joj vezane ruke po pitanju sredstava koja su neophodna za određena istraživanja i projekte.

"Na odseku za voćarstvo na fakultetu u Novom Sadu ozbiljno se bavimo šljivom, s namerom da pomognemo proizvođačima. Smatramo da je ne treba izvoziti u svežem stanju, već ići na proizvode više finalizacije. Naši studenti će uskoro učestvovati na smotri inovacija u Parizu, i to sa čokoladiranom suvom šljivom. Ubeđen sam da će skrenuti pažnju najšire stručne i potrošačke javnosti, ne samo pakovanjem, već pre svega kvalitetom i ukusom srpskih šljiva. Za sada samo toliko mogu da kažem o tom projektu studenata", ističe Keserović.

On je poručio voćarima da će se lično angažovati da u šljivike vrati neprevaziđenu požegaču, koja može da bude mnogo otpornija na šarku, ali i sa plodovima krupnijim od 19 grama. Njen frontalni povratak biće upravo na terenima Podgorine, odnosno Pecke, dva Crniljeva i područjima opština Osečina i Valjevo.