Bolje zlatne poluge nego banke

S obzirom na iskustva devedesetih i probleme u koje su mnogi deponenti dospeli kada su nedavno bankrotirale četiri državne i sa državom povezane banke, nepoverenje značajnog broja građana u bankarski sistem može se razumeti.

Međutim, čak i oni koji imaju puno poverenje u sigurnost svojih depozita, neretko se odlučuju da novac ulože na drugi način, jer i letimičan pogled na kamate koje se nude u bankama, pokazuje da je vreme zarade oročavanjem štednje odavno prošlo.

Većina banaka nudi samo 1,6 do 1,8 odsto kamate na štednju u evrima oročenu na godinu dana, a ta cifra raste “čak” do 2,5 odsto ako svoj novac “zarobite” na tri godine. Ako se zna da je prošlogodišnja inflacija bila 2,2 odsto, jasno je da sa ovakvim kamatama klijent bukvalno gubi novac, te da će samo ako dinar bude padao biti na nuli ili u potpuno zanemarljivom “plusu”.

Slično je i sa dinarskom štednjom, gde se kamate kreću oko sedam procenata. U ovom slučaju pad dinara radi protiv klijenta, pa kada se od kamate odbije inflacija i uračuna jačanje evra, sva zarada se praktično istopi.

To nije samo odraz stanja u Srbiji, već je karakteristično za celu Evropu koja se i dalje bori sa niskom inflacijom, niskim kamatama i niskim privrednim rastom. Nesigurnost oko ekonomske i političke situacije i strah od novog valutnog kraha, doveli su do ogromnog “bega” investitora iz rizičnih hartija od vrednosti i nestabilnih deviza u “sigurne luke”: fizičko zlato i švajcarski franak. Franak je ubrzo otpao kao investicija, jer je Švajcarska narodna banka fiksirala njegov kurs u odnosu na evro, što znači da dalja zarada na rastu ove valute nije moguća, pa je mudrim investitorima ostalo zlato kao najsigurnije ulaganje dugoročno.

Od početka godine do danas, cena zlata na svetskim tržištima porasla je za 9,77 odsto, što znači da bi, ako se taj trend nastavi, vrednost grama do kraja godine mogla da poraste za čak 15,84 odsto. U poređenju sa 1,8 odsto koliko nude banke, to je skoro devet puta više.

"Prema takozvanom “Londonskom fiksingu”, kojim se svakodnevno utvrđuje referentna cena zlata na globalnom tržištu, gram zlata juče je vredeo 31,12 evra, a 2. januara 28,85 evra. Samo u poslednjih 10 godina vrednost zlata je porasla za više od 300 procenata", kaže za Danas Ljuba Jakić, generalni direktor firme GOLDprofessionell, koja se bavi prodajom zlata investitorima u Srbiji.

Prema Jakićevim rečima, zlato je oduvek važilo za sigurnu investiciju, koja je naročito profitabilna u turbulentnim ekonomsko-političkim vremenima, kakvo je sadašnje, jer je za razliku od drugih oblika ulaganja zlato “prihvaćeno u celom svetu, trajno, prenosivo i relativno retko”.

"Od osnivanja Federalnih rezervi (američke centralne banke) dolar je izgubio 95 odsto svoje kupovne moći, dok je zlato u istom periodu poraslo sa faktorom 50. Da biste danas dobili istu potrošačku korpu koju ste 1980. mogli imati za jednu uncu zlata, morali biste da platite oko 2.000 dolara", kaže Jakić, objašnjavajući time u kojoj meri zlato čuva kupovnu moć, čak i u poređenju sa valutama koje se inače smatraju stabilnim.

Kako dodaje, građani koji žele da kupuju u zlatne pločice najfinije čistoće, to mogu da urade i u Srbiji, a da pritom ne moraju da plaćaju “naduvane” cene u zlatarama.

"Mi građanima omogućavamo da kupe zlatne pločice od jednog do 20 grama težine po veoma povoljnim cenama. GOLDprofessionell zlatne pločice čuva za svoje klijente u sefu u banci i u svakom momentu na zahtev klijenta može da mu preda kupljeno zlato ili da mu isplati ekvivalentnu vrednost pločica. Prednost je i to što građani imaju mogućnost da daju trajni nalog, kojim će svakog meseca kupiti zlato u vrednosti od 5.000 ili 10.000 dinara i tako postupno ulagati u ovaj plemeniti metal", objašnjava Jakić.

Na pitanje zbog čega bi građani imali poverenja u ovakvo ulaganje, Jakić, koji je prethodno bio generalni direktor Mekdonaldsa u Srbiji, a zatim vodio KFC, objašnjava da će poslovanje GOLDprofessionella redovno kontrolisati Dilojt, jedna od četiri najveće revizorske kuće na svetu, dok će se zlato do momenta isporuke čuvati u trezoru Rajfajzen banke u Beogradu.

"Mi smo deo međunarodne renomirane kompanije sa sedištem u Švajcarskoj i filijalama u Austriji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Mađarskoj, Sloveniji, a odskora i u Srbiji", dodaje Jakić.