Treba nam fleksibilna radna snaga

Kako naglašavaju stručnjaci ideja fleksibilnijeg radnog zakonodavstva usmerena je na povećanje efikasnosti privrede i na toj osnovi povećanog zapošljavanja.

Kako za B92 kaže ekonomista Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije (CLDS), staro vreme u kome je radnik celog života radio isti posao, odavno je prošlo.

"Takve brze promene i od preduzeća i od radnika u njima zahtevaju znatno brža prilagođavanja nego ranije, uključujući i realokaciju radnika iz opadajućih firmi, grana i sektora u one napredne, koje imaju budućnost. Odlaganje prilagođavanja svima uzrokuje znatne ekonomske teškoće: nezaposleni pojedinci imaju slabe izglede za zapošljavanje i zarađivanje, a zaposleni za napredovanje, firme zaostaju za konkurentima i rizikuju stečaj, dok država zapada u fiskalne i socijalne teškoće", kaže Mijatović.

On navodi da i naše radno zakonodavstvo veoma štiti radnike na račun preduzeća.

"Ne shvataju da se time potkopava sama privreda, odnosno da se preduzeća čine bolesnijima nego što bi mogla da budu. Vreme je, verujem, da se iz ogromne nezaposlenosti izvuku poruke i da Srbije krene putem reformi radnog zakonodavstva, kojim već idu i mnoge zemlje Evropske unije". kaže Mijatović

Mijatović je navodi i neke odredbe koje koče dalji privredni napredak. Tu misli na nepostojanje ili lošu regulaciju raznih oblika takozvanih fleksibilnih radnih aranžmana - rad u paru, na daljinu, zapošljavanje preko agencija. Zatim na otežavanje primene modernih sistema nagrađivanja, visoku formalizaciju koja donosi veliko administriranje i opterećuje firme, na neka rešenja kod otkaza - dupliranje otpremnina, procedure; nepostojanje disciplinske odgovornosti u sadašnjem Zakonu o radu; haotično i loše uređeno kolektivno pregovaranje - reprezentativnost, prošireno dejstvo. Poslodavci se naravno slažu sa ovakvim zaključcima. Kako za B92 kaže Slavica Pavlović, član Izvršnog odbora Eurobanke, postoje zakonske odredbe koje bi trebalo izmeniti kako bi poslodavcima bilo olakšano poslovanje u Srbiji.

"U oblasti rada u Srbiji, kao i u brojnim drugim oblastima, veliki problem je preobimna administracija, spore procedure, neefikasna primena najboljih praksi iz sveta i okruženja.Kada su u pitanju konkretni primeri neophodnih izmena - administracija za strane državljanje koji žele da rade u našoj zemlji je prekomplikovana i prespora, a kao strani investitor, prirodno je da jedan deo naših zaposlenih dolazi iz inostranstva donoseći na taj način najbolje prakse iz svojih zemalja", kaće Pavlovićeva.

Ona naglašava da ne treba zaboraviti činjenicu da većina međunarodnih kompanija ima sistem obračuna zarada koji primenjuje svuda u svetu.

"Primoravanje ovih kompanija da prihvate u potpunosti drugačiji sistem samo za Srbiju, stvara dodatnu barijeru stranom ulaganju i uvećava troškove investiranja. Kao veliki strani investitor koji zapošljava 1.500 ljudi, verujemo da bismo imali brojne benefite od simplifikacije propisa i prilagođenijem pristupu svakom posebnom slučaju", zaključila je Pavlovićeva.