Ko su najveći gubitaši u Srbiji

Najveća javna preduzeća su na kraju 2011. godine raspolagala tri puta vrednijim kapitalom, nego ona u privatnom sektoru, ali su uprkos tome napravila skoro pet puta veće gubitke, piše Politika.

Do ovih zaključaka došao je Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, ukrštajući izveštaje iz baze Agencije za privredne registre 100 najvećih preduzeća po vrednosti kapitala.

Uprkos činjenici da su kompanije u javnom vlasništvu raspolagale sa 2.432 milijarde dinara kapitala, imale su kumulirane gubitke u iznosu od 407,6 milijardi dinara. Sa druge strane, 64 privatne kompanije i neprivatizovana društvena preduzeća imali su nekoliko puta manje vredan kapital u iznosu od 728,5 milijardi dinara. Međutim, njihovi gubici su pet puta manji od gubitaka najvećih javnih preduzeća.

Tu, međutim, nije kraj disproporcijama. Javna preduzeća ostarila su dobit od 78,5 i gubitak od 7,6 milijardi dinara, dok su privatne kompanije imale znatno bolje rezultate. Dobitak je na kraju prošle godine izneo 112,2, a gubitak 21 milijardu dinara. Pri tom, u državnim firmama radi oko 100.000 radnika, a u privatnim čak 40 odsto manje.

"U proseku u javnim preduzećima prihod po zaposlenom iznosio je 8,4, a u drugoj grupi 14,3 miliona dinara", izračunao je naš sagovornik.

Ovi brojevi, smatra Zdravković, prilično dobro objašnjavaju razliku u motivu postojanja i poslovanja preduzeća u javnom i privatnom vlasništvu, objašnjava.

"Na primer, u prvoj grupi su čak tri vodovoda i kanalizacije, Beograda, Novog Sada i Vranja, „Srbijašume”, „Skijališta”, „Srbijavode”, „Vode Vojvodine”… Znači, ovde imamo kompanije čija je procenjena vrednost rezultat posedovanja prirodnih resursa, a da pri tome nisu u poslovanju profitno orijentisane" – dodaje Zdravković.

Među „privatnim” kompanijama najveći kapital imaju NIS, „Deleze”, „Delta kapital” i „Delta ril estejt”. Tu su i „Merkator”, „Fijat”, „Telenor”, „Hemofarm” i „Delta agrar”. Interesantno je i to da je 100 kompanija sa najvećom dobiti imalo dobit od 223,8 milijardi dinara, mada je samo prvih šest na listi ostvarilo polovinu ove sume. Na spisku je najviše kompanija iz prerađivačke industrije.

Ako finansijski izveštaji predstavljaju krvnu sliku srpske privrede, onda imamo veliki razlog da se zabrinemo. Pretražujući bazu Agencije za privredne registre, Zdravkoviću je sada jasnije zašto privredu muči besparica. Jer, dobar deo preduzeća zabeležio je gubitak koji je iznad visine kapitala.

Po tom kriterijumu, rekorder su „Zastava automobili”. Sa samo osamnaestoro formalno zaposlenih njihov gubitak prevazilazi vrednost kapitala za čak 44,2 milijarde dinara. U stopu ih prati jedna privatna kompanija. Reč je o „Vip mobajlu” (37,7 milijardi). Tu su i „Ju-Es stil”, HIP „Petrohemija” i „Velefarm”. Među prvih sto kompanija čiji gubici prevazilaze vrednost kapitala su još neka zvučna imena srpske privrede. Tu su BAT, „Lukoil”, „Grand kazino” i „Idea”.

"Pitanje je šta bi se dogodilo kada bi neka od ovih kompanija odlučila da prekine da posluje u Srbiji. Da li bi, poput Ju-Es stila i za njihova dugovanja i zaposlene garantovala država, ili bi stotine i hiljade firmi morale da knjiže gubitke zbog nenaplativosti potraživanja", zabrinut je Zdravković.

„Vip” i „Idea”, u mobilnoj telefoniji i u trgovini, primenile su strategiju povećavanja tržišnog udela svesno praveći gubitke, a očekujući profit kada ostvare veliko tržišno učešće, pojašnjava. "Problem može nastupiti u matičnim zemljama ukoliko nisu sposobne da redovno izmiruju dospele finansijske obaveze. U tom slučaju se finansijska kriza može preliti u Srbiju kroz povećanje ionako već previsokog stepena nelikvidnosti", upozorava on.

Ništa manje zabrinjavajući za njega nisu ni podaci o rezultatima „Fijat automobila Srbije”. To preduzeće poseduje kapital u iznosu od 24,9 milijardi dinara, a već je u prošloj godini proknjižilo gubitak u iznosu od 5,6 milijardi dinara.

"Hoće li država, poput „Ju-Es stila”, kupiti za jedan evro „Fijatov” udeo u firmi ukoliko ova kompanija odluči da ne posluje u Kragujevcu", pita se Zdravković.