Vapaj oteranog ili očepljenog?

Time jasno do znanja daje da sebe ne smatra tajkunom, mada je opšteprihvaćeno mišljenje da se među njih računaju svi oni koji su u proteklim godinama kupovali preduzeća po Srbiji i mnoge od njih ubrzo zatvarali a svoj lični saldo uvećavali.

Drašković ističe da nikada nije koristio političke veze za svoj posao, "ciljajući”, valjda da to neki jesu i da su zato danas tajkuni koji s pojedincima iz vlasti osiromašuju građane Srbije. Član Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredelj objašnjava da je Drašković radio "u potaji” i da se zaista niko njegovim biznisom nije bavio jer se on, mada brat lidera SPO-a Vuka Draškovića, nije javno eksponirao, što mu, opet, nije smetalo da radi i zarađuje pa i da ćuti dok mu je bilo dobro i sada "viče” kada je lično "očepljen”.

"Svakako da nije koristio političke veze jer one koje ima Vuk Drašković nisu mu ni mogle doneti privilegije. Pa lidera SPO-a interesuje samo Draža Mihailović i ništa drugo i ne verujem da mu je on mogao pomoći da političkim vezama izbegne plaćanje onoga što se platiti mora", kaže Gredelj.

On navodi da je "cela Vukova 'moć' tolika da on ni za svoje političke ideje ne može da se izbori i privuče pristalice iz vladajuće koalicije, a kamoli da nekome posreduje u biznisu. Niti mu je Vuk mogao pomoći da kupuje silna preduzeća. Sasvim je druga priča da li on sada odlazi iz Srbije zato što je prinuđen na to da plati dug Komercijalnoj banci ili zato što je pronašao biznis bolji i isplativiji od ovog u Srbiji".

"Naime, uopšte me ne bi iznenadilo da se njemu više ne isplati da radi ovde a pre toga je razvio posao u nekim drugim državama i da sada kada odlazi može da galami i priča o drugima i drži lekcije vlastima", dodaje Gredelj.

Savet za borbu protiv korupcije već nekoliko godina ponavlja, podseća Gredelj, da je u Srbiji korupcija sistemska i da je tom "zlu” glava u vlasti, ali to nikoga ne zabrinjava niti se išta čini da bi se stanje promenilo, iz jednostavnog razloga što tako odgovara onima koji politički i ekonomski profitiraju.

"Da bi neki biznismen priznao da vlast i tajkuni rade na štetu naroda, moralo se dogoditi da ga je neko dobro 'nagazio' a ne zato što je on naglo posao moralan. Jednostavno, to su prljave igre u kojima niko nije pošten. Ovde o korupciji govori kome god padne napamet iako ne znaju šta je ona u stvari, kako se otkriva i leči. Sve što ne valja i što nekom nije povolji, on 'drekne' da je reč o korupciji – pa zato smo i došli do toga da je ona kao vuk u basni gde svi njime prete a njega nema, a kada dođe, onda niko ne upozorava i korupcija odradi svoje", kaže on.

Gredelje kaže da "korupcija jeste merilo pokvarenosti države, ali u njoj moraju učestovati i drugi da bi ona bila ovoliko velika. Dakle, nema korupcije bez vlasti, ali nema je ni bez tajkuna koji su spremni na to da podmite da bi dobili privilegije koje im donose dobit. Svako ko je bliži vlasti bolje se ogreje i 'očeše', a onaj ko je bio dalje a hteo bi i on deo kolača a ne može, počne da ističe da je reč o korupciji. Sasvim je sigurno: da je i on ostvario svoj interes, ne bi pričao o korupciji jer takvim ljudima je jedino bitno šta oni mogu dobiti a ne šta je dobro za celo društvo".

On dodaje da se u Srbiji opštim interesom niko i ne bavi već svako gleda svoja posla, ističući da svako ko je u politici, ekonomiji ili bilo kakvom biznisu i ne pomišlja o dobrobiti celog društva jer mu je cilj da napuni džepove a kada to učini, može da bira da li će ostati ovde ili "pali” dalje.

Gredelj kaže da se "može Draškovićev odlazak posmatrati i s aspekta da se on 'nafatirao' i digao sidro ne zato što mu stvarno smeta što vlast i tajkuni osiromašuju ovaj narod već zato što mu ova država više i ne treba. Odradio je šta je hteo i sada može da ide dalje gde mu je bolje i gde može više zaraditi. Najverovatnije je našao neki novi interes jer zašto ne bi sada radio u nekoj od drugih država gde je radna snaga jeftina i gde ima veće mogućnosti nego što mu Srbija pruža?"

"Kapital se seli onda kada više ne može da se hiperreprodukuje sopstveni interes i zbog toga ne bih Draškovićev odlazak posmatrao kao opomenu drugim investitorima i uveličavao štetu koju nam njegovo povlačenje nanosi već kao seobu kapitala tamo gde će mu biti bolje i gde će više zarađivati jer očigledno je ovde uzeto sve ono što se dalo uzeti", zaključuje Gredelj.