Guverner NBS Jelašić podneo ostavku

Guverner je na konferenciji za novinare dodao da je o tome obavestio premijera i predsednika republike koji su izrazili žaljenje, ali i razumevanje. On će tražiti da mu sa današnjim danom prestane radni odnos, a radiće dok Skupština Srbije ne izabere novog guvernera.

"Ostavku dajem isključivo iz ličnih razloga i nije bilo nikakvih političkih pritisaka", rekao je Jelašić i dodao da takvih pritisaka nije bilo ni tokom šest godina koliko je bio na čelu NBS-a. On je dodao da njegova odluka ni pod kojim uslovima neće biti promenjena.

Dovoljno sam dugo u ovoj instituciji, devet godina, i smatram da je promena na vrhu ove institucije dobra, rekao je on i konstatovao da NBS dobro kontroliše finansijsko tržište. "Funkciju guvernera nikad nisam shvatio kao jednu udobnu fotelju, gde ću sačekati penziju, već isključivo kao profesionalni i stručni izazov, što je naravno vremenski ograničen period", rekao je guverner i zahvalio se saradnicima u centralnoj banci na dosadašnjoj saradnji.

Jelašić je rekao da još uvek nema planove za budućnost i podsetio je da, po zakonu, u narednih godinu dana ne može da radi u komercijalnim bankama. Prema njegovim rečima, nema novu poslovnu ponudu i nije doneo odluku gde će ubuduće raditi, ni da li će ostati u Srbiji.

Narodna skupština Jelašića je imenovala za guvernera NBS 25. februara 2004. godine, a na tu funkciju stupa 1. marta iste godine. Posle donošenja novog Ustava i Ustavnog zakona, 26. septembra 2007. izabran je ponovo za guvernera centralne banke sa novim mandatom od pet godina. Jelašić formalno ostavku podnosi Savetu NBS. Savet o tome obaveštava nadležni skupštinski Odbor za finasije koji odlučuje i o kandidatu za novog guvernera NBS.

Kako se navodi u saopštenju NBS, guverner Radovan Jelašić je uputio predsedniku Saveta Narodne banke Srbije Dejanu Šoškiću pismenu ostavku na funkciju guvernera Narodne banke Srbije.

„Ostavka je neopoziva i podnosim je iz ličnih razloga. Molim Vas da u skladu sa članom 31. Zakona o Narodnoj banci Srbije pokrenete postupak pred odborom Narodne skupštine Republike Srbije, nadležnim za finansije, u kome će se utvrditi ispunjenost uslova za prestanak funkcije guvernera pre isteka mandata“, stoji u ostavci koju je guverner Radovan Jelašić uputio predsedniku Saveta Narodne banke Srbije.

Pritisci iza ostavke?

Iako je sam Jelašić izjavio da ostavku ne podnosi pod političkim pritiscima, poslednjih meseci je više puta ukazivao da trpi pritiske zbog politike kursa dinara, ali i insistiranju na kontroli potrošnje i daljeg zamrzavanja plata i penzija.

Ostalo je upamćeno i njegovo nezadovoljstvo prošlogodišnjim merama Vlade Srbije za smanjenje plata u javnom sektoru, kojima bi i njegova primanja bila smanjena sa više od 400 hiljada na 180 hiljada dinara, pa se zbog toga čak i žalio Ustavnom sudu. Koji su pravi razlozi za ostavku i dalje se samo pretpostavlja.

Tokom šest godina koliko je proveo na čelu NBS-a, na Jelašića su vršeni razni pritisci. Iako ga je G17 predložila na tu funkciju, nije se retko događalo da upravo sa Dinkićem pokaže neslaganje. I na nedavnom skupu ekonomista na Kopaoniku, Dinkić je predlagao stimulisanje potrošnje kreditima, dok je Jelašić apelovao na njeno smanjenje. Sukobi između njih dvojice vezivali su se najčešće za politiku plata i penzija, ali su ključna neslaganja bila u vezi s kursom dinara.

Osim pritisaka iz sfere politike, Jelašić je u poslednje vreme bio suočen i sa onima iz krugova biznisa. Naime, najveći privrednici su još pre nekoliko meseci tražili sastanak sa premijerom i Jelašićem oko kursa. Iako je sastanak bio zakazan, Jelašić na to nije pristao. Jedan od najžešćih dijaloga koje je guverner razmenio sa nekim iz vladajuće koalicije bio je sa gradonačelnikom Draganom Đilasom. Đilas ga je otvoreno imenovao kao krivca za pad kursa.

Za šest godina koliko je Radovan Jelašić proveo na čelu Narodne banke dogodilo se nekoliko afera, a samu instituciju najviše je potresla afera “Kofer” januara 2006. Tada je viceguverner Dejan Simić uhapšen sa koferom u kojem je bilo sto hiljada evra. Zajedno za Simićem tada je uhapšen i visoki funkiocner SPS-a i kum Ivice Dačića Vladan Zagrađanin. Sumnja se da je u pitanju bio mito, ali afera do sada nije razjašnjena. Druga afera koju javnost pamti je u vezi s Jelašićevom vilom na Dedinju, a list Kurir je uporno postavljao pitanje kojim je novcem kuća kupljena.

Tačke sporenja

”Ne” većim penzijama - februar 2009.

Dok je PUPS početkom prošle godine insistirao na povećanju penzija, guverner je među prvima upozoravao da to - jednostavno ne može. „Ove godine od ukupno isplaćenih penzija 40 odsto je transfer iz budžeta, a 60 odsto je ono što se uplaćuje na račun penzionog doprinosa. Smanjite penzije, upravo tako. Ja znam da je to nepopularno“, poručio je Jelašić.

Neće manju platu - april 2009.

Nezavisnost Narodne banke Srbije guverner je branio čvrstim stavom da ne prihvata sudbinu ostalih javnih službenika koja donosi smanjenje plata. Poručio je da neće da radi za maksimalnu platu od 180.000 dinara i zapretio ostavkom.

Buka oko kursa - januar 2010.

U danima slabljenja dinara guverner se zamerio mnogima. Za stabilnim kursom vapili su privrednici, pre svega uvoznici, a značajnije intervencije NBS očekivali su i u Vladi. Odbio je sastanak sa privrednicima. Oštrim tonom je upozoravao da svaka intervencija na deviznom tržištu znači smanjenje deviznih rezrevi zemlje.

Apeli vlade - januar 2010.

Razumevanja za čvrst stav guvernera sve je manje bilo i u Vladi Srbije. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić je poručivao da smatra da bi Narodna banka morala jače da interveniše, pogotovo što imamo visok nivo deviznih rezervi. Guverner je odgovarao da je zadatak NBS ciljana inflacija i da ona nije ugrožena.

Stav sa Kopaonika - mart 2010.

Glas guvernera Radovana Jelašića izdvojio se na Biznis forumu na Kopaoniku. Dok je ministar ekonomije Mlađan Dinkić ponovio svoj stav da treba stimulisati tražnju, najavio uvođenje dinarskih keš kredita i ostao pri stavu da plate i penzije treba odmrznuti, Jelašić je upozorio da može da nam se desi - grčki scenario i to ako hitno ne smanjimo javnu potrošnju.

Cvetković: Jelašić do izbora novog guvernera

Premijer Mirko Cvetković kaže da ga je Radovan Jelašić ranije danas obavestio da će podneti ostavku na dužnost guvernara Narodne banke Srbije i da se dogovorio sa njim da ostane na tom mestu do izbora novog.

Cvetković je rekao da mu je žao što se Jelašić odlučio na takav potez, jer smatra da je Jelašić dobro vodio NBS, bez obzira na to što su nacionalna banka i Vlada Srbije povremeno imale nesuglasice. "Sve nesuglasice rešavane su u konstruktivnom razgovoru, a odnosi NBS i Vlade Srbije, generalno su bili dobri", rekao je Cvetković.

Biografija Radovana Jelašića

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rođen je 19. februara 1968. godine u mestu Baja u Mađarskoj. Osnovnu i srednju školu završio je u Mađarskoj, a 1992. diplomirao na Odseku za marketing Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Tri godine kasnije magistrirao je u SAD, na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, na temu "Upravljanje poslovnim rukovođenjem". Na tom fakultetu je godinu dana bio asistent.

Od 1988. do 1992. pohadjao je u Nemačkoj letnje kurseve u Dinara internacional i spoljnotrgovinskoj kompaniji u Siemens AG, Minhen, Odsek rukovođenja proizvodima. Zatim je godinu dana bio asistent-menadžer u spoljnopolitičkoj kompaniji Vega-impex Kft u Budimpešti.

Od 1994. Jelašić je u Frankfurtu bio na letnjoj praksi u "Dojče banci" u Odseku za finansije, a potom je u toj banci radio bio pripravnik u Odeljenju za korporativno i institucionalno bankarstvo, u kojem je kasnije postao direktor Odseka za centralnu i jugoistočnu Evropu.

Od 1999. je bio viši saradnik u kompaniji "McKinsey & Company Inc. Frankfurt" i radio na kratkoročnim i dugoročnim projektima u Nemačkoj, Poljskoj i Bugarskoj, uglavnom u bankarskom sektoru - kreditno finansiranje, preuzimanje kompanija, organizacione restrukturiranje i finansiranje korporacija i na projektu pripreme najveće javne ponude u Nemačkoj u 2000. godini.

Za viceguvernera u Narodnoj banci Jugoslavije (NBJ) izabran je 22. decembra 2000. U to vreme bio je i član saveta Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka. Ostavku na funkciju viceguvernera NBJ podneo je u julu 2003. pošto je smenjen guverner NBJ Mladjan Dinkić.

Jelašić je potom bio direktor HVB banke (februar 2004.) da bi se ubrzo vratio u Narodnu banku Srbije. Član je stranke G 17 Plus od njenog osnivanja, decembra 2002. a bio je i predsednik njenog Ekonomskog saveta, ali je posle izbora za guvernera zamrznuo članstvo u stranci. U septembru 2006. izabran je za predsednika Kluba guvernera zemalja centralne Azije, Crnomorskog regiona i Balkana.

Pored srpskog i madjarskog, kao maternjih jezika, govori engleski, nemački i ruski. Oženjen je Anastasijom, Amerikankom grčkog porekla, koja je profesorka engleskog jezika. Imaju tri sina.