Država"zida" takse, plate sve manje

Poslodavci kažu da zbog sve većih dažbina državi, me mmogu da povećaju plate radnicima.

Naknada za unapređenje životne sredine, punjenje i kontrola protivpožarnih aparata, ekološka taksa, naknada za stavljanje ambalaže u promet, naknada za fond za vanredne situacije...

Kompletan spisak samo u prošloj godini uvedenih novih obaveza privrede sadrži još 12 različitih stavki. Kada im se pridodaju stare, prosečno preduzeće u Srbiji izmiruje najmanje dve trećine od ukupno 65 nameta i poreza. Srbija se, s druge strane, među stranim investitorima promoviše kao zemlja sa najnižim porezom na dobit od svega 10 odsto. Kada se uračunuju svi „skriveni“ porezi, troškovi poslovanja su, međutim, daleko veći.

„Porez na kapitalnu dobit jeste atraktivan za investitore, ali je činjenica da Srbija loše stoji na svetskim listama konkurentnosti po pitanju vremena koje privrednici troše kako bi izmirili sve poreske obaveze. Najčešće se ne dovodi u pitanje visina poreza, već njegova opravdanost zbog različitih taksi i komplikovane papirologije koju je potrebno priložiti da bi se ove obaveze ispunile“, smatra Violeta Jovanović, izvršni direktor Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Prema njenim rečima, prva mera bi bila pojednostavljenje poreskih procedura, ujednačenost u postupanju poreskih organa i definisanje maksimalnog povećanja na godišnjem nivou za sve takse u nadležnosti opština.

Privrednici su suočeni sa velikim razlikama u troškovima poslovanja na lokalu i novim parafiskalnim nametima koje definišu novi propisi, čime se opterećenje povećava.

Samo nove naknade za upis biocidnih, proizvoda za dezinfekciju, u registar mogle bi da ugroze opstanak većine domaćih malih proizvođača i uvoznika. Registracija svakog proizvoda, po novom cenovniku, košta u proseku od 600.000 do 900.000 dinara.

Firma koje ima 20 proizvoda samo za njihovo upisivanje u registar treba da da oko 12 miliona dinara, što je, upozoravaju poslodavci, šestomesečni platni fond za zaposlene u malom preduzeću. Naknade su deo seta ekoloških zakona. Poslodavci tvrde da su velika opterećnja glavni razlog malih plata u Srbiji. „Prosečna plata u Srbiji se skoro izjednačila sa zaradom u Albaniji, a vlasnici preduzeća pored brojnih opterećenja, koja plaćaju državi i lokalnim samoupravama, ne mogu da isplate veće plate“, kažu u Uniji poslodavaca.

Kako navode, neefikasna i skupa država glavni je razlog što zaposleni u privredi imaju skoro 30 odsto manju prosečnu zaradu u odnosu na zaposlene u javnom sektoru. Samo u 2010. godini je uvedeno 17 novih opterećenja, a iznosi pojedinih, pre svega firmarine, su duplirani.

Na nedavnom sastanku ministra ekonomije Nebojše Ćirića sa predstavnicima Asocijacije malih i srednjih preduzeća, jedna od tema bile su takse i njihovi iznosi.

„Naš zahtev je bio da se ne uvode novi nameti, da se njihov nivo zaustavi na poslednjem poskupljenju i da se ne povećavaju“, kaže Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

„Firmarina predstavlja jednu od najvećih stavki među taksama, a one su prošle godine drastično poskupele i prelile čašu. Mnoge zanatlije su zato morale da zatvore radnje. Rast nameta na lokalnom nivou je često bez ikakvog kriterijuma i to je poseban problem“, navodi on.

Među nedavno uspostavljenim troškovima privrede su naknada za izradu studije uticaja na strukturu tržišta, što je nova obaveza trgovinskih kompanija po Zakonu o trgovini. Zakon o zaštiti potrošača je uveo troškove označavanja robe i vođenje trgovačkih evidencija. Uvedena je obaveza plaćanja mesečne naknade onima koji nisu ispunili odredbe Zakona o zapošljavanju invalida i zaposlili osobe sa invaliditetom.