Od kraha SFRJ dug porastao pet puta

„Dužan si kao Jugoslavija“. Ovo poređenje ranije je bilo uobičajeno za one koji su u velikim finansijskim problemima.

Međutim, sada je očigledno da je takvo poređenje najblaže rečeno neumesno, jer je većina današnjih državica koje su nastale raspadom nekadašnje Jugoslavije mnogo više zadužena. Uostalom, o tome najbolje govore podaci.

Hrvatska je najviše zadužena i već odavno spada među visoko zadužene zemlje u svetu. Spoljni dug Hrvatske je krajem prošle godine iznosio više od 44 milijarde evra. Analitičari u Hrvatskoj tvrde da tek 12 odsto tog duga ili 5,2 milijarde evra iznosi spoljnji dug države. Sve ostalo je dug preduzeća, preduzetnika i banaka.

Krajem prošle godine spoljni dug Slovenije dostigao je cifru od 39 milijardi evra. Njihovi ekonomisti su izračunali da je učešće države u tom dugu čak 34 odsto što bi trebalo da znači da je od ukupnog ino-duga Slovenije država dužna više od 13,3 milijarde evra.

Ekonomisti kažu da je lani zaduženost države u Sloveniji udvostručena i upozoravaju da bi ukoliko se taj trend nastavi i u naredne tri godine i njih mogao da zadesi grčki sindrom kao i Hrvatsku, jer je i u jednom i u drugom slučaju učešće spoljneg duga u bruto nacionalnom proizvodu znatno iznad onog praga od 80 odsto koji govori o prevelikoj zaduženosti. Slovenci su taj prag prešišali za 31,4 odsto a Hrvati za gotovo 18 odsto.

Iako su i Srbija i BiH, odnosno Republika Srpska, u značajnim finansijskim teškoćama – još ne spadaju u krug visoko zaduženih zemalja u svetu. Krajem prošle godine spoljni dug Srbije iznosio je nešto više od 22,8 milijardi evra, dok je spoljni dug BiH dostigao cifru od 5,1 milijardu maraka. Od toga spoljni dug Republike Srpske procenjuje se na 1,8 milijardi maraka.

Da bi se lakše nosili sa naraslim finansijskim teškoćama prošle godine su i Srbija i BiH pozvale u pomoć MMF. Hoće li im to zaista biti pomoć ili još jedan kamen oko vrata uskoro će biti sasvim jasno.

Naime, ekonomisti već odavno upozoravaju da su osnovni uzorci finansijskih teškoća u svim zemljama koje su nastale raspadom prethodne Jugoslavije, prevelik, često i nekontrolisan rast javne potrošnje i stalno povećanje uvoza tako da se stalno povećava i spoljno-trgovinski deficit.

Sa tako smanjenom privrednom aktivnošću mnogima već postaje problem servisiranje spoljnog duga. Lani je, na primer, u BiH bruto nacionalni dohodak zabeležio pad od četiri odsto. U Srbiji je taj pad bio 2,9 odsto, Hrvatskoj 5,8 odsto dok su najviši pad BDP u regionu lani imali u Sloveniji i Crnoj Gori i iznosio je 7,8 odsto.

Međutim, s obzirom da je Slovenija u međunarodnim trgovinskim asocijacijama, izvesno je da će se i pored značajnih problema ona najbrže oporaviti. Naravno, ukoliko izvuku pouku iz grčke krize. Ali šta će biti sa ostalim zemljama u regionu ni najsmeliji se ne usuđuju da prognoziraju.