Kupili firme, dobili njive

Kako su kupci poljoprivrednih kombinata uspeli da se upišu i kao vlasnici oranica, istražuju Novosti.

Izvor: Novosti

Utorak, 20.11.2012.

21:06

Default images

Kombinati "Ratkovo", "Srpski Miletić", "Bački Brestovac", "Zmajevo", "Lovćenac", kao i "AK Subotica" i "Mali Iđoš" - samo su neka od ukupno 146 do sada privatizovana poljoprivredna preduzeća. Savet za borbu protiv korupcije, međutim, smatra da ih je Agencija za privatizaciju prodala - nezakonito.

Glavni problem, upozorava Savet, jeste to što su firme prodavane a da nije razdvojeno šta je državno, šta zadružno, a šta društveno zemljište. Novi vlasnici su tako državno poljoprivredno zemljište zaveli na svoje ime.

Agencija za privatizaciju, s druge strane, odgovara da su prodavali preduzeća, a sa njima i sva prava i obaveze. Zemljište je deljeno na društveno i državno, po dostupnim podacima iz javnih registara.

"Mnoga privredna i poljoprivredna društva su privatizovana a da prethodno nije regulisano pitanje državne i zadružne svojine", navodi se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.

"Kupci mogu samo da koriste poljoprivredno zemljište, a nemaju pravo svojine nad njim. Primer je Kombinat Odžaci, gde je u katastar nepokretnosti upisano 2.004 hektara kao privatna svojina a da od te površine nije izdvojena državna i zadružna svojina."

Da li su i kako kupci firmi uspeli da se upišu kao vlasnici državnih oranica, kažu u Agenciji, pitanje je za katastar.

"Mi prodajemo kapital i nikad nismo prodavali zemljište", kaže, za "Novosti", Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju.

"Problem se svodi na pitanje kako je neko u katastrima preknjižavao zemljište na privatne vlasnike. Pre svake prodaje smo razgraničavali društveno i državno zemljište. Nismo imali pravo da menjamo status zemljišta niti smo to radili." Poseban problem je zadružna svojina. Iskustvo Agencije za privatizaciju pokazuje da se ona retko videla u papirima. Tamo gde jeste, sa pravom njenog korišćenja su firmu i prodavali. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić objašnjava da se dobar deo zemlje zadrugara vodio kao društvena imovina.

"Kombinati, iako su bili dužni da razgraniče šta je zadružna a šta društvena svojina, to nisu uradili" ,kaže Ševarlić.

"Sve su vodili kao društvenu svojinu, jer su hteli da u privatizaciji dostignu veću cenu. Zadruge sada nemaju niti kapacitet niti dokumentaciju da dokažu svoje vlasništvo nad imovinom. Oko 250.000 hektara je automatski iz zadružne prevedeno u društvenu svojinu."

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 26

Pogledaj komentare

26 Komentari

Možda vas zanima

Bure baruta pred eksplozijom: Počinje veliki rat? 1
Svet

Bure baruta pred eksplozijom: Počinje veliki rat?

Bliski istok, zbog promene ravnoteže snaga i dubokih kriza, pre svega palestinsko-izraelske, može se smatrati buretom baruta i ima potencijal da dovede ne samo do regionalnog sukoba, već i do globalnog konflikta.

20:40

17.4.2024.

18 h

Mediji: Ultimatum za Srbiju 106
Politika

Mediji: Ultimatum za Srbiju

Višegodišnja dilema "Kosovo ili Evropska unija", koja je lebdela nad Srbijom, dobiće svoj praktični izraz sledeće nedelje, pišu mediji.

13:01

17.4.2024.

1 d

Podeli: