Grčka ima džokera i diktira uslove

Venizelos je time upozorio privatne investitore uoči isteka roka za dobrovoljni otpis lavovskog dela grčkog duga.

U finišu pregovora, bez obzira na to što ne zna da li će moći da isplati 14,5 milijardi evra obaveza koje stižu 20. marta, Grčka je nakon dve-tri godine uzmicanja pred silinom međunarodnog finansijskog gneva u finišu preuzela komandnu poziciju.

Atina je prestala da bude defanzivna u mučnom rvanju oko toga koliko visok može da bude „dobrovoljni gubitak” investitora na grčkom tržištu hartija od vrednosti. Stranci drže državne obveznice Grčke u vrednosti od 260 milijardi evra, a dogovor Atine i privatnih investitora jeste preduslov za dugo odugovlačenu isplatu obećanog drugog paketa međunarodne pomoći u vrednosti od 130 milijardi evra. Na čemu onda Venizelos zasniva ponudu „uzmi ili ostavi”?

U masi obveznica teških 260 milijardi evra, deo od 170 milijardi kupljen je po uzusima grčkog zakonodavstva, a ostatak po odredbama britanskih zakona. To znači da grčki parlament u nevolji može da promeni uslove trgovanja tim hartijama od vrednosti. Ispada da veći deo stranih igrača na grčkom tržištu hartija od vrednosti nije bio dovoljno oprezan.

Atina je krajem prošlog meseca odlučila da – ukoliko procenat investitora koji do četvrtka ne pristanu na oprost 75 odsto realne vrednosti uloženog ne bude zadovoljavajući – primora i investitore koji su saglasni i one koji nisu na jednake gubitke.

Odluka Atine da nakon dogovora sa privatnim investitorima o visini dobrovoljnog otpisa i reprogramiranja dugova u parlamentu usvoji ovu ključnu SOS klauzulu nagnala je odmah kreditnu agenciju Standard i Purs da proglasi selektivni bankrot.

Većina vodećih stranih investitora – privatnih banaka, osiguravajućih društava, penzionih fondova i pojedinaca – najavljuje da su spremni da se oproste od 55,3 odsto nominalne vrednosti hartija koje poseduju, tj. 73 odsto njihove sadašnje vrednosti.

Problem pravi sekcija vlasnika grčkih obveznica koji podležu britanskim zakonima (raspolažu sa oko 20 milijardi evra). Oni nisu spremni da budu naterani na bilo šta. Traže da im se isplati ono što im sledi po ranijem ugovoru. Upravo njima je namenjeno Venizelosovo upozorenje.

Koji deo privatnih investitora će do četvrtka (oni koji su kupovali po grčkim zakonima) i početkom aprila (oni koji su trgovali po britanskim zakonima) pristati na lavovske gubitke, zasad je neizvesno. Onima koji sada pristanu na otpis dugova, Grčka nudi da buduće grčke obveznice podležu, ne grčkim, već britanskim zakonima trgovine.