Dug države raste 333.000 EUR dnevno

U Vašingtonu se sa Svetskom bankom premijer Mirko Cvetković dogovorio o novom četvorogodišnjem kreditnom aranžmanu od 800 miliona dolara.

Ukupan javni dug zemlje je sada 39,8 odsto bruto domaćeg proizvoda i ostalo je još malo više od pet procenata do limita.

Mnogo više, smatraju ekonomisti, brine problem da su troškovi kamata rasli mnogo brže, pa su sa oko 16,5 milijardi dinara u 2008. godini, kamate došle na čak 55 milijardi u 2011, što znači da su veći za tri i po puta. Dva su osnovna razloga: depresijacija dinara i uzimanje novih i skupljih kredita radi otplate starih, jeftinijih dugova. Treba podsetiti da sredstva koja su uzeta od MMF, pre desetak dana je povučen 51 milion evra, ne mogu biti korišćenja za pokriće deficita u budžetu, već samo za korekcije kursa.

"Ja sam tražio, to je prihvaćeno, da se 50 odsto sredstava koja se budu davala usmeri ka pokrivanju budžetskog deficita, a 50 odsto na projekte, pri čemu bi se birao mali broj velikih projekata i tako obezbedila efikasnost u korišćenju sredstava", komentar je predsednika Vlade Cvetkovića.

Svake godine se može povući po 200 miliona dolara, a kamata je, iako se ne zna tačan procenat, verovatno povoljnija nego kada je reč o aranžmanima sa komercijalnim bankama. Premijer je još kazao da je iznos od 800 miliona dolara najmanja suma i da će Srbija moći da od Svetske banke povuče i dodatna sredstva.

Pretpostavka da se ovaj kredit uzima kao neka vrsta sigurnosti u slučaju da se Telekom ne proda, teško je održiva. Ukupna suma je samo zbir tranši i može biti povučena samo u jednakim godišnjim iznosima, a to je malo kao zamena za Telekom.

Pozajmili 800, a vraćamo 900 miliona

Srpska delegacija u Vašingtonu, predvođena premijerom Mirkom Cvetkovićem, nije imala drugog izbora nego da u narednom četvorogodišnjem periodu zemlju zaduži za dodatnih 800 miliona dolara, saglasni su ekonomisti.

Da se to nije dogodilo, Srbija bi u narednom periodu bila neto finansijer Svetske banke, odnosno ovoj svetskoj razvojnoj instituciji vraćala bi više novca nego što bi od nje uzimala. Jer, u rasponu od 2011. do 2014. godine naša zemlja mora da vrati 900 miliona dolara duga, što znači da ćemo i sa 800 miliona dolara novog zaduženja morati da doplatimo još sto da bismo bili na nuli. Pre nego što su članovi našeg pregovaračkog tima krenuli put Vašingtona, kvota koju su im zvaničnici Svetske banke ponudili nije prelazila 600 miliona dolara. Zbog toga je, kako je Politika već pisala, platforma za pregovore našeg tima imala za cilj da kvotu podigne na najmanje 900 miliona dolara. Zašto su razgovori sa visokim zvaničnicima Svetske banke bili „povuci-potegni”?

Prvi i osnovni razlog bio je to što naši državni zvaničnici nisu mogli da se pohvale da su iskoristili sredstva koja su nam već dodeljena. Iako zvuči neverovatno, srpski ministri imali su problem da potroše pare koje su im već godinama dostupne. Razlog za kašnjenje je, kažu upućeni, nepostojanje konkretnih projekata i vrlo često rupe u komunikaciji između određenih ministarstava.

Drugi problem je to što je dug Srbije prema Svetskoj banci već na prilično visokom nivou, iako se u prethodnih deset godina Srbija više razduživala, nego što se zaduživala prema ovoj instituciji. Tako smo od 2000. godine banci vratili 1,2 milijarde dolara, dok smo istovremeno pozajmili 850 miliona dolara.

"Za mene je ovo dobra vest. Loše bi bilo da nismo uspeli da kvotu povećamo sa početnih 600 miliona dolara", kaže Milojko Arsić, savetnik premijera Mirka Cvetkovića i profesor na Ekonomskom fakultetu.

A konačan odgovor na pitanje da li je dug od Svetske banke dobar drug biće jasno tek kada bude objavljena lista konkretnih projekata na koje će ovaj novac biti potrošen. Premijer Mirko Cvetković istakao je da će jedna polovina novca odlaziti na krpljenje minusa u državnoj kasi, dok će druga polovina biti usmerena na nekoliko konkretnih projekata.

Kada je o pokrivanju deficita reč, to znači da u naredne četiri godine budžet može da se zakrpi sa po prosečnih 100 miliona dolara što je manje od deset odsto minusa u budžetu.