Gde je sada srednja klasa?

Srednju klasu ne čine ljudi koji imaju prosečna primanja, iako sama sintagma pogrešno upućuje na to.

Kroz istoriju su se u srednju klasu najčešće uvrštavali sitni trgovci, nižerazredni činovnici, vojnici, preduzetnici, imućniji seljaci, sitni zemljoposednici, generalno oni koji čiji su dohoci i imovina nešto iznad proseka. Danas srednju klasu čine lekari, profesori, sudije i advokati, bankarski službenici, radnici u administraciji.

Srednja je društveni sloj koji drži određene pozicije i obnavlja sistem koji je dominantan u društvu. Sam termin je tako amorfan da političari često pominju tu grupu prilikom raznih predloga želeći da stvore što širu podršku.

Generalno se smatra da srednju klasu treba da čine ljudi koji mogu udobno da žive od onoga što zarade, da mogu platiti svoje račune, da mogu izdvojiti deo prihoda za štednju za starost i za finansiranje dece na koledžu, te da mogu sebi priuštiti odmor i zabavu. Stanovništvo koje pripada srednjoj klasi smanjuje se skoro polovinu veka u SAD. U poznim šezdesetim više od polovine domaćinstava u SAD pripadalo je srednjoj klasi, odnosno bila su u centralnom delu dohodovne piramide (zarađujući u dolarima iz 2013. između 35.000 i 100.000 godišnje; dok se na primer u Francuskoj u srednju klasu svrtava četvoročlana porodica sa minimalnim dohotkom od šest hiljada evra). Oni danas čine tek 43 posto populacije SAD.

Bez obzira na prihode, većina Amerikanaca identifikuju sebe kao srednju klasu. U poslednjih nekoliko godina, najbrže se razvija komponenta nove srednje klase koju čine domaćinstva ljudi starijih od 65 godina. Oni imaju veće penzije nego njihovi vršnjaci prethodnih generacija, dok danas stariji sve češće imaju posao.

Srednju klasu ugrožava praktično urušavanje koncepta socijalne države u Evropi, pre svega usled postepenog gubljenja globalne tržišne utakmice od Kine ili Indije. Dok je najbogatiji sloj u poslednjih 40 godina snažno povećao svoje bogatstvo, medijalni realni dohodak srednje klase jedva da se promenio.

Za Srbiju je od značaja da je rast nejednakosti doboko isprepletan sa tendencijom smanjivanja broja domaćinstava koja pripadaju srednjoj klasi. Viši nivoi nejednakosti mogu da spreče srednju klasu da ojača, a veličina srednje klase je bitna za uspeh bilo kakvih reformi. Rezultati istraživanja nejednakosti u Srbiji za period 2006-2012. jasno govore da je prosečan dohodak domaćinstava u Srbiji rastao do 2008, a da je potom konstantno opadao. Prosečan pad dohotka srednje klase u Srbiji u periodu 2009-2012. bio je oko 12 procenata, ali ipak nije došlo do bitnije preraspodele dohotka između tri glavne dohodovne grupe.

Sa ekonomskom krizom od 2008. izgubilo se dosta poslova koji donose srednje prihode i dobijeno je puno slabo plaćenih poslova. Ipak, neki znaci nade za srednju klasu su da se sve više stvara poslova u bolje plaćenim kategorijama poput profesionalnih usluga ili zdravstvene zaštite.

Pokazalo se da je najprohodniji put ka srednjoj klasi obrazovanje. U SAD, na primer, 1992. polovina svih domaćinstava srednje klase imala je nekog od članova sa srednjom stručnom spremom ili niže od toga, dok danas samo 37 odsto srednje klase nije bio na koledžu.

Koristi od višeg nivoa obrazovanja veće su nego ikada pre, i ogledaju se kako u visini zarade, tako i u nekim "socijalnim proizvodima", poput zdravstvenih usluga. U prilog tome govori podatak da je u 34 zemlje OECD bez posla u proseku oko 5 posto visokoobrazovanih (u starosnoj grupi od 25 do 64 godine), dok među onima bez srednjeg obrazovanja čak 14 posto njih nema radno mesto.